Соколи су тридесетих година 20 века  у Савској и Приморској бановини били изложени нападима хрватских сепаратиста. У листу „Соколски гласник“ објављено је о смрти Николе Љубановића, члана соколске чете Крај : „Одгојен је у часним соколским идеалима истине и поштења, … кад је требао да сведочи о једном догађају, којему је случајно присуствовао, није хтео од тих начела одступити и зато је данас мртав. Пред самим судом у Биограду…, убоден је издајничким ножем, тако да и поред највећег заузимања старешине др. Баришића, није могао да се спасе. Био је пун полета и својим радом је уздржавао целу чету у Крају. Његовом смрћу ми губимо једног од најбољих сарадника, “. (1)

Шибеник – Директор техничке школе у Шибенику преинуо је одржавање изложбе „Ана Франк – историја за садашњост”, која је до сада приказана у 40 европских земаља и 24 хрватска града, јер су му засметали партизани који су приказани „као цвеће”. Како пише портал Шибеник.ин директор Техничке школе, која је била домаћин поменуте изложбе, затворио је изложбу јер су за разлику од партизана, усташе портретирани као злочинци који су клали Јевреје и изгледњивали децу, наводи овај портал, преноси ТАнјуг. Директор је, наиме, тражио да се део, по њему спорних панела, уклони. Организатори изложбе, удружење ХЕРМЕС, на то нису пристали па су из школе повукли целу изложбу. Иначе, изложба „Ане Франк- историја

Само пре неколико дана из православне цркве Преображења Господњег у Загребу украдена је вредне иконе у сребрном окову Светог Нектарија Егинског која се налазила на месту где су стајале и друге иконе које се чувају у храму и пред којом су се верници молили. Иначе је икона набављена у манастиру где је Нектарије живио а цркви је поклонила једна верница. Свети Нектарије Егински је грчки монах који је био надстојник манастира на острву Егина поред Атине. Живео је половином 19 века а преминуо 1920. године. Посебно му се моле болесници који болују од канцера и малигних болести. Већ годинама указујемо на чињеницу да је са прогоном Срба из Српске Крајине

Академик Василије Крестић каже да тврдње предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да је Хрватска безазлена када је ријеч о територијалним претензијама, а да Србија посеже за њеним земљама, не одговарају историјским чињеницама. „Китаровићева би требало да зна да у прошлости Хрватске од средине 19. века до наших дана није било ниједног угледнијег хрватског политичара, без обзира којој је странци припадао, који се позивао на хрватско државно и историјско право, а да није желео да се домогне територија које нису припадале Хрватској и да није тежио стварању `Велике Хрватске`“, навео је Крестић. Он је указао да ширење гласова из Хрватске о великосрпским и хегемонистичким намјерама траје више од једног вијека, а