Академик Василије Крестић каже да тврдње предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да је Хрватска безазлена када је ријеч о територијалним претензијама, а да Србија посеже за њеним земљама, не одговарају историјским чињеницама. „Китаровићева би требало да зна да у прошлости Хрватске од средине 19. века до наших дана није било ниједног угледнијег хрватског политичара, без обзира којој је странци припадао, који се позивао на хрватско државно и историјско право, а да није желео да се домогне територија које нису припадале Хрватској и да није тежио стварању `Велике Хрватске`“, навео је Крестић. Он је указао да ширење гласова из Хрватске о великосрпским и хегемонистичким намјерама траје више од једног вијека, а

Очигледно бошњачка власт жели рат, али на њихову жалост рат не жели Република Српска. Пошто је жељан рата, Атиф би могао да се пакује за Сирију, где је већ на стотине његових сабораца „Хоће ли бити оног рата?“ – чувена је реплика Драгана Бјелогрлића из култног филма „Лепа село лепо горе“. Да се пита Атиф Дудаковић, озлоглашени командант Петог корпуса тзв. Армије РБиХ, рата ће у Босни дефинитивно бити. Овакву опасну најаву, овај олињали пас рата, испалио је у Луксембургу, обраћајући се бошњачкој младежи. Позвао је Атиф младе Бошњаке да се војно спреме, али и поручио да је и сам увек и више него спреман за борбу. Изјава старца, којем

Најважнији догађај Десетог јубиларног „Кустендорфа“ био је долазак руског писца Захара Прилепина на Мокру Гору. Прилепин је добар пријатељ Емира Кустурице. У ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ он прича о томе шта га је зближило са великим српским редитељем и о утисцима које је на њега оставио нови долазак у Србију. Најважнији догађај Десетог јубиларног „Кустендорфа“ био је долазак руског писца Захара Прилепина на Мокру Гору. Прилепин је добар пријатељ Емира Кустурице. У ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ он прича о томе шта га је зближило са великим српским редитељем и о утисцима које је на њега оставио нови долазак у Србију. О пријатељству са Кустурицом: Нисам веровао да ће

Вриједна икона Светог Нектарија Егинског украдена је из православне Цркве Преображења Господњег у Загребу, а полиција интензивно трага за починиоцима пљачке. Икона је била у сребрном раму, а налазила се на мјесту гдје су стајале и друге иконе које се чувају у храму, објавиле су „Вечерње новости“. Осим ове иконе, лопови друге нису дирали. Икону Светог Нектарија Егинског је загребачком храму поклонила једна од вјерница. Свештеници у Цркви Преображења Господњег примијетили су данас да иконе нема. Они вјерују да је разлог крађе био сребрни оквир који сам по себи има вриједност. Загребачки храм налази се у самом центру града и у њему већ дуго није забиљежена крађа. Свештеници православне цркве

Соколско друштво у Имотском основано је 24. 1. 1919. Тамошња интелигенција основала је  друштво под именом Југословенски Сокол у Имотском. На челу друштва били су Марко Данда, др. Миховил Вуковић, Лука Милиновић, Марко Шимић, и Никола Влајчић. О друштву је Соколском Гласнику писао Марко Шимић, учитељ из Имотског.  (1)  Соколи су настојали да сузбију утицај  римокатоличких клерикалаца. Продужили су своју борбу са католичким клерикалцима који су после пропасти Аустро-Угарске наставили своје активности у Југославији. Најаче упориште клерикализма било је у Западној Херцеговини. У писму „Соколском Гласнику” из Имотског признаје се да Имотски котар са просветом заостаје за свим котарима у Далмацији. Даље се истиче : „И још томе, представници ове