
Ко је победио у културном рату: Забрана ћирилице
На данашњи дан, 1941. године, НДХ је законским актом који је потписао Анте Павелић забранила српску ћирилицу. Још у Аустро-Угарској ћирилицу је прво забранила Марија Терезија. У време Првог светског рата ћирилица је била званично забрањена у Хрватској, БиХ, Црној Гори и у Србији, од 1915. године од стране Аустро-Угарских власти. Хрвати су и пре тога у више наврата (1880, 1903.) забрањивали употребу ћирилице. Хрватски сабор је 13. октобра 1914. године донео одлуку о забрани ћирилице у Хрватској. У наставку овог похода 1915. године и Босански сабор је донео одлуку о забрани ћирилице у Босни и Херцеговини. У Југославији, после Другог светског рата, склопљен је Новосадски књижевни договор у коме











