Пре тачно 100 година наши сународници из царске Русије кренули на Солунски фронт и победили. У Велики рат кренуло је више од 60.000 добровољаца Када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији у границама ове монархије живело је око милион наших људи. Срби који су живели на подручју данашњих Аустрије, Мађарске, Хрватске, Босне, Словеније, али и у деловима Словачке и Чешке, дакле на подручју Аустроугарске, нашли су се у Првом светском рату присилно мобилисани на Источном фронту. Не желећи да ратују за Хабзбуршку монархију, а против словенске браће на Балкану и у Русији, многи Срби су се предали руским бригадама. Историчари тврде да је око 100.000 Срба из Аустроугарске емигрирало у

Мачковог камен на планини Јагодњи поприште је најкрвавије и најтрагичније битке Великог рата. На платоу Мачков камен у септембру 1914. се у двомесечној бици на Дрини сломила друга аустроугарска офанзива. У борбама на Мачковом камену од 16. до 21. септембра је око 1.150 српских војника дневно избацивано из строја. Аустроугари су трпели двоструко веће губитке у безуспешним покушајима да сломе одбрану. Никада ни пре ни касније у Великом рату није погинуло толико људи за тако кратко време. У борбама од 16. до 22. септембра српска војска је имала 11.490 војника и официра избачених из строја – мртвих, рањених и несталих. Погинуло је више од 118 официра, од тога 17 команданата батаљона и

Завршни радови на обнови капеле у Вардишту код Вишеграда, изграђене 1932. Споменик сведочи о страдању око 400 бораца у Првом светском рату У Варадишту код Вишеграда у току су завршни радови на санацији и реконструкцији спомен-капеле изграђене далеке 1932. године у знак сећања на више од 400 српских бораца који су на овим просторима погинули у Првом светском рату 1915. године. Како наводи руководилац пројекта обнове спомен-капеле Мирјана Славковић, у Историјском архиву у Београду прикупљени су драгоцени подаци, који су били неопходни за израду комплетне документације. – Прва фаза радова реализована је 2016. и односила се на враћање првобитног изгледа овом споменику. Тренутно смо у завршној фази и ускоро очекујемо

Небојша Куштриновић, потомак солунског борца мајора Петра Куштриновића, сјећа се када је његов дједа Петар рекао његовом оцу: „Ми смо створили Краљевину Југославију, а ви то и не славите, већ говорите о неком 29. новембру“… Приредио : Миломир САВИЋ Петар Принцип, најближи потомак славног Гаврила Принципа, сматра да данашње вријеме у БиХ карактерише потпуна сличност са временима у којима су се догађали револуционарни процеси, попут Сарајевског атентата 1914. године. „Ову моју констатацију најбоље потврђују стихови покојног стрица Гаврила, које је, прије 100 година, на порцији у затвору сарајевског гарнизона написао: `Тромо се време вуче и ничег новог нема, данас све као јуче, сутра се исто спрема`“, каже Принцип. Поводом 103

Духовна академија поводом обиљежавања 100 година од затварања аустроугарског концентрационог логора у Добоју, првом концлогору у савременој Европи, одржана је вечерас у крипти Храма Светог Саве у Београду. Академија је одржана уз благослов патријарха српског Иринеја и епископа зворничко-тузланског Хризостома, те уз подршку Представништва Републике Српске у Београду. Хор „Богољубље“ и драмски студио „Прота Славко Трнинић“ из Добоја извели су композиције, као и читање текстова – одломака из „Споменице“, која је урађена 1938. године, а која описује мучеништво Добојског логора, оригинална свједочанстава преживјелих логораша. У сарадњи са Архивом СПЦ, припремљена је документарно-архивска изложба фотографија и докумената „Добојски логор-култура сјећања“, која приказује историјски развој сјећања и памћења локалне средине на добојско

Једна уличица у центру Лесковца носи име Ђорђа Цекића Лешњака и повезује улице које су назване по именима познатијих историјских личности – Светозара Марковића и Радета Кончара. На Лешњаковој родној кући у Улици Радета Кончара, у којој данас живе његови потомци, налази се спомен-табла са његовим именом, а кости му почивају у мермерном саркофагу у крипти Саборног храма Свете Тројице, где се такође налази спомен-табла коју су подигли захвални Лесковчани. Ко је он и чиме је заслужио да му се посмртни остаци, после три сахране, похране на овом светом месту? Осим имена скрајнуте уличице у самом центру града, многи Лесковчани нису знали каква значајна личност се крије иза тог имена,

Највећем српском авијатичару 20. века Тадији Сондермајеру данас су открили бисту и на њу положили венце градоначелник Синиша Мали, директор Ер Србије Дане Кондић и директорка Директората цивилног ваздухопловства Мирјана Чизмаров, а представник Српске православне цркве ју је освештао. Овом свечаном догађају, у парку на углу улица Косте Стојановића и Палмотићеве, присуствовали су и потомци великана, представници Удружења линијских пилота Србије ДЦВ, Ер Србије и Скупштине града Београда који су иницирали и организовали постављање бисте Сондермајеру. Тим поводом, градоначелник Београда Синиша Мали рекао је да је веома поносан што је имао част да открије спомен обележје пиониру српске авијације и, како је додао, најзаслужнијем човеку за оснивање цивилног спортског ваздухопловства