Делегација Удружења грађана “Источна алтернатива” Републике Српске положила је данас цвијеће и прислужила свијеће за покој душа мучених и свирепо убијених Срба у бившој полицијској станици и згради Основног суда у Сребреници, које су у посљедњем рату биле логори за Србе у којима су звјерски мучени и убијани. Предсједник овог удружења Војин Павловић рекао је да већ шест година обиљежавају страдање Срба у сребреничким логорима од 1992. до 1995. године, а да су се најстрашнији злочини догађали у ове двије зграде. “До сада нам је полиција сугерисала да не полажемо цвијеће код логора `пилићарник` у Горњим Поточарима, гдје су у нехуманим условима мучени заробљени становници села Чумавићи”, рекао је он.

Таман помислимо да је „случај Сребреница“ послије више од 20 година и под притиском све нових драматичних догађаја у свјету и код нас, скрајнут на маргину истраживања, а појави се нека нова актуелизација ове теме. Најновији покушаји да се у Спској и Србији законом забрани преиспитивање геноцида у Сребреници, учинили су да зборник радова, управо под насловом „Преиспитивање Сребренице“ постане актуелнији данас него прошле и претпрошле године када су сабраних текстови премијерно изложени на два тематска скупа у Медија центру у Београду. Пише: Ненад Кецмановић А и без тога, остало је толико питања без одговора. Зашто се у Дејтону ћутало о геноциду иако се знало за масовни злочин у Сребреници?

Удружења грађана “Источна алтернатива” Републике Српске најавило је да ће традиционално, данас обићи бивше логоре за Србе, зграду Основног суда и старе полицијске станице у Сребреници, гдје ће одати почаст свим мученим и убијеним Србима на тим локацијама у посљедњем рату. Из “Источне алтернативе” су позвали становнике средњег Подриња да са члановима Удружења посјете ова мучилишта, прислуже свијеће за покој душа настрадалих и положе цвијеће уз те зграде као знак сјећања на убијене. Предсједник Удружења Војин Павловић позвао је грађане да присуствују помену Србима у Сребреници које су звјерски мучиле и убиле злочиначке хорде под командом ратног команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића, коме се срамотно суди за убиства

Јуче, 11. јула, у Београду, код фонтане у Андрићевом парку у центру Београда, млади људи из Образа подсетили су српску јавност и на српске жртве геноцида 1992–1995! Имена преко 700 страдалих Срба — деце, жена, стараца, војника — који су страдали у Сребреници и околини од руку Насера Орића и његових злочинаца, саборци Образа су прочитали испред Председништва Србије, упркос полицијским кордонима и лажима које су подметали такође присутни активисти антисрбских НВО. Такође, узвикивали су и  „Ратко Младић“, „Како ћете кући усташе“; и носили транспарент „Отаџбина памти геноцид над Србима“. Акција је завршена паљењем свећа и молитвом за покој душа невино страдалих. Истовремено, представници Инцијативе младих за људска права упалили

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је Срни да треба одати пијетет свим жртвама рата у БиХ, али се никако не смију запостављати и умањивати српске жртве. Наводећи да је у Подрињу убијено више од 3.267 Срба, од којих су 70 одсто били цивили, Рајилићева је истакла да српске жртве рата у Подрињу заслужују исту пажњу власти у БиХ и међународне заједнице као што је случај са бошњачким жртвама у Сребреници. Она каже да не види разлог да међународна заједница и све институције власти у БиХ немају исти однос према свим жртвама рата у БиХ. “Није ваљда да су у току протеклог рата сви страдали

Прошао је још један 11. јул. Још један дан који је посвећен обележавању и величању лажи, а не истине. Још један датум који се у западним уџбеницима историје помиње као „датум највећег ратног злочина у Европи након Другог светског рата“, а не као датум ослобођења и одбране једног народа од најезде исламског фундаментализма. Сваке године на тај дан у Поточаре се слије читава булумента западних амбасадора, њихових политичких марионета из Сарајева и представника прозападног цивилног сектора из БиХ и региона, а странице глобалистичких мејнстрим медија преплаве чланци о „сребреничком масакру“ из којих провејава само једна, у западним кухињама конструисана теза – теза о „несумњивој српској кривици“ за наводни геноцид над муслиманима