arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Православну цркву на Вису срушили комунисти 1963. због Титове посјете!

Након завршетка Првог свјетског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ – прелазио у православље. На Скупштини у Вису, одржаној 1925. године донијета је одлука о преласку на православље. Српска православна парохија службено је утемељена на Вису 1. јула 1926. године, а први парох био је Станко Ивановић, кога је, након смрти 1927. године наслиједио Стеван Јавор. Литургије су се у почетку служиле у приземљу једне приватне куће, а 1931.године покренута је иницијатива за градњу цркве. Црква је грађена током 1932. и 1933. године у српско-византијском стилу. Освећење је извршио епископ далматински Иринеј (Ђорђевић) 12. новембра 1933.године, посветивши храм св. Кирилу

Нови Град: Помен убијеним српским цивилима

У Новом Граду данас ће бити одата пошта за више од 6.000 српских цивила из ове општине убијених током Другог свјетског рата. Општинска Комисија за његовање традиције ослободилачких ратова саопштила је да се крајем јула и почетком августа 1941. године на подручју новоградске општине једна усташка јединица задржала двадесетак дана и за то вријеме починила погорм у којем је убијено чак 106 дјеце свих узраста, од тек рођених до 14 година. „Само у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву у подруму једне куће поклано је 24 дјеце. Огромне жртве пале се и на подргмечком дијелу општине, посебно на подручју Масловара, Јошаве и Благај Ријеке. Укупан број цивилних жртава у Другом свјетском

Фото: Жељко Кнежевић

Чепурин: Гуше „Ниш” да би ранили вашу земљу

Амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин: Неки подривају хуманитарни центар да се покажу као газде у Србији. Овде се лоше продаје русофобија ТО што се не решава питање Руско-српског хуманитарног центра у Нишу не уклапа се у нормалну логику. Разлог је очигледно жеља неких снага да се нанесе додатна штета Србији, да се она учини рањивијом. Подривајући овај центар, те снаге покушавају да покажу да је неко други газда ове земље, а никако Срби. Али, суверену одлуку овде у било којем случају требало би да доноси само Београд. Ово, у интервјуу за „Новости“, поручује амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин. Он каже да не види разлог због чега

Велика сила мора да стопира неиживљене ратне жеље у Хрватској

У најмлађој чланици ЕУ би хтели да не постоје посланици који представљају Србе у Сабору. Једино би волели да имају неког полулудог и неко страшило у некаквој наказној униформи коју је креирао модни креатор Вељко Булајић, па да га извлаче кад год имају неки проблем и кажу: „Ево, тај је крив“. „Оружана побуна у Србу није била антифашистички устанак“, наслов је текста у хрватском „Вечерњем листу“ који за 27. јул — дан који је до отцепљења Хрватске из Југославије слављен као Дан устанка у тој социјалистичкој републици — каже да је за циљ имао стварање велике Србије према пројекту „Велике хомогене Србије“ четничког идеолога Стевана Мољевића који је настао непосредно пре побуне те исте 1941. године. Без Срба, молим Тај поглед

Парастос у Гламочу Фото: РТРС

Гламоч: Сјећање на српске борце и цивиле (ВИДЕО)

У нападу хрватских војних и паравојних формација на Гламоч и Грахово у јесен 1995. године страдало је више стотина војника и цивила, а само из масовне гробнице Камен код Гламоча, годину дана касније, ексхумирано је 108 српских војника и цивила. Поводом 21. годишњице ексхумасије код спомен плоче жртвама, служен је парастос. Бол и туга за најмилијима не јењавају ни након више од двије деценије, свједочи Милена Мутић из Приједора која је на гамочком ратишту изгубила сина. Његово тијело пронађено је и ексхумирано тек 1996. године у гробници Камен, заједно са још 107 српских бораца и цивила. Успомену на сина, Милена од тада чува обиласцима овог тужног мјеста. – Оставила сам у

Данас обиљежавање 76 година од страдања 5.500 Срба на Шушњару

Полагањем вијенаца и парастосом, данас ће на Шушњару, у општини Сански Мост, бити обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја убијених у љето 1941. годин. Из Организационог одбора манифестације „Илиндански дани“ у Оштрој Луци најављено је да ће обиљежавање почети у 9.30 часова литургијом у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту. У 11.30 часова биће служен парастос на гробљу Шушњар, гдје је предвиђено и полагање вијенаца жртвама усташког терора. Вијенци и цвијеће биће положени и на спомен-обиљежјима „Милин бирт“ и „Клаоница“ у 13.00 часова, као и у Спомен-соби Шесте санске бригаде у Оштрој Луци у 13.30 часова. Општина Оштра Лука обиљежиће сутра и свој

Новинарка ХРТ-а објавила оду Томпсону на Фејсбуку

ЗАГРЕБ – Новинарка ХРТ-а Каролина Видовић Кришто је на свом Фејсбук статусу величала дела Марка Перковића Томпсона, који у својим песмама велича усташтво, рекавши да су она „непроцењива” и да „његов рад, његове песме и његова уметност имају и културно-образовну вредност”. „Он одгаја нараштаје у здравом домољубљу и честитости”, написала је ова новинарка ХРТ-а, која је, иначе, због непридржавања новинарских стандарда у мају прошле године уклоњена из емисије „Студио 4”. Портал Индеx.хр преноси да је ова новинарка ХРТ-а познате по својим екстремно конзервативним ставовима, свој статус насловила „Је ли Марко Перковић Томпсон домољуб?”, а који је већ скупио око 1.7 милиона лајкова. Овај медиј је, иначе, тажио коментар ХРТ-а на овај

„Олуја“ као средство којим је решено српско питање у Хрватској

У „војно-стручној јавности“ у хрватским и већини светских медија о операцији „Олуја“ се говори као о легалној и легитимној „војно-редарственој операцији“ у којој су Хрватска војска (ХВ) и полиција од 4. до 9. августа 1995. године „ослободиле окупирана подручја Републике Хрватске (РХ) под надзором побуњених Срба, на којима је била успостављена парадржава Република Српска Крајина“. Тако званично говоре и сматрају и државне институције, и већина грађана у Хрватској. „Олуја“ је за све њих била велика, неки кажу највећа, а неки чак истичу величанствена и кључна операција ХВ и полиције којом су „окупирана подручја, осим источне Славоније, враћена у хрватски уставно-правни поредак“. Већа и од операције Бљесак, која је, као што

Депеша Викиликса: Ватикан фактички признао Косово као независну државу

Најбитнији делови депеше коју је у Вашингтон послала америчка амбасадорка Глендон из Ватикана у 10:15 часова, 30. априла 2008, након сусрета са монсињором Мигуелом Мауријем (ватиканским главним човеком за балканска питања) – линк целе депеше: „Света Столица није спремна да формално призна Косово зато што би то поткопало њене односе са владом Србије и екуменистички дијалог са Српском Православном Црквом. Високи достојник Српске Православне Цркве, како је Маури истакао, признао му је да је одлагање формалног вида признања Косова за СПЦ било важније од многих корака који су предузети да се ојача екуменистички дијалог између Православних и Католика. Маури је умањио значај ватиканског оклевања да се Косово формално призна, подвлачећи да

Споменик војводи Мирку Петровићу Његошу и црногорским јунацима, учесницима ослободилачких ратова, откривен је на Tргу независности у Подгорици. Споменик су синоћ открили црногорски министар одбране Предраг Бошковић и градоначелник Подгорице Славољуб Стијеповић.

Откривен споменик војводи Мирку Петровићу Његошу

Споменик војводи Мирку Петровићу Његошу и црногорским јунацима, учесницима ослободилачких ратова, откривен је на Tргу независности у Подгорици. Споменик су синоћ открили црногорски министар одбране Предраг Бошковић и градоначелник Подгорице Славољуб Стијеповић. Осврнувши се на велике битке црногорске војске, Бошковић је подсјетио да је „војовода Мирко, непоколебљиви командант, херојски и поносно стајао на бранику државе и слободе, предводећи провјерену црногорску војску у одсудним ратовима и бојевима“. Аутор споменика, чији је обелиск са постаментом висок више од 10 метара, познати је умјетник Димитрије Поповић. На постаменту споменика исписано је „Великом војводи Мирку Петровићу, 1820-1867. и црногорским јунацима учесницима ослободилачких ратова 1853, 1862, 1876-1878“. Извор: СРНА

"Удружење жена жртава рата Републике Српске" Фото: РТРС

Усвојити закон о жртвама ратне тортуре

На сједници Регионалног одбора Шамац-Модрича Удружења жена жртава рата Републике Српске закључено је да је неопходно усвајање закона о жртвама ратне тортуре према којем би биле бар дјелимично обештећене жене које су током протеклог рата биле затворене у логорима, затворима и сабирним центрима. Закон би требало да до краја године усвоји Народна скупштина Републике Српске, саопштено је из Удружења. Предсједник Удружења Божице Живковић Рајилић навела је да је на сједници разговарано и о положају ове категорије на подручју регионалног одбора. Регионални повјереник Љубица Горановић рекла је да су општина Шамац и Модрича подржале овом удружење и овај одбор – општина Шамац додијелила је канцеларијски простор и дала једнократну новчану помоћ,

За синдикалце улазак странаца у војну индустрију — издаја националних интереса

Српске фабрике одбрамбене индустрије могле би ускоро да буду понуђене страним инвеститорима, с обзиром да је у току припрема измене прописа о производњи и промету наоружања и војне опреме. Нови Закон који ће посланици разматрати већ на јесен, отвориће врата странцима и омогућити им да постану власници војних фабрика са највише 49 одсто акција. Домаћа наменска индустрија окупља око 50 фабрика у којима је запослено 10.000 људи. Предузећа која су у власништву државе извозе 90 одсто производње, а фабрике одбрамбене индустрије Србије прошле године произвеле су и продале оружје и муницију вредне 490 милиона долара. Највеће произвођаче оружја и муниције Влада је ове године помогла са 50 милиона евра директне финансијске подршке. Да ли ће страни капитал дати

Годишњица ексхумације из масовне гробнице "Камен" код Гламоча Фото: Screenshot

У Гламочу данас обиљежавање дана ексхумације бораца и цивила

У Гламочу ће данас бити обиљежен дан ексхумације 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“. Обиљежавање дана ексхумације 108 српских бораца и цивила из гробнице „Камен“ почиње у 11.00 часова парастосом у локалној православној цркви. Након тога окупљени ће се упутити пред спомен-обиљежје страдалима у мјесту Камен, гдје ће, такође, бити служен парастос жртвама, а планирано је и обраћање званичника и представника породица жртава. Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић упозорио је у изјави Срни да нико није одговарао за поменути злочин, који су 1995. године починиле хрватске и муслиманске војне снаге. „Било је заробљених, па убијених, а дио људи је

Сећање на Ливањске мученике

У данима око Огњене Марије, православни Срби Ливна и Ливањског поља окупљају се молитвено у сећању на своје претке који су невино страдали почетком Другог светског рата од усташа, у највећем броју у данима око празника ове светитељке. Као и увек, централна комеморација одржана је 30. јула, на Огњену Марију, у Капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну. Пред више од 60 окупљених верника, махом потомака страдалих, Свету Литургију служили су отац Жељко Ђурица, парох колобарско-грбавички и бивши парох лијевањски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски. За певницом је одговарао отац Срђан Белензада, парох веселињски. На крају Свете Литургије, служен је и помен страдалима. У својој беседи, отац Жељко

Сликописи зла

Пре недељу дана сам завршио, без претеривања, значајно дело. Реч је о документарном филму „Од ратног дописника Курта Нехера”, који је се односи на „Операцију Козара”. Нехер је један од најпознатијих немачких репортера у Другом светком рату, а његов извештај до сада није објављиван. Оригинал се чува у Националном архиву у Вашингтону, каже за „Политику” аутор филма Данко Р. Васовић, новинар и публициста, који се прочуо демистификовањем улоге бившег генералног секретара УН и председника Аустрије Курта Валдхајма управо у ратним дејствима Вермахта у западној Босни. Ових дана навршава се 75 година од окончања немачке „Операције Козара”, која је почела последњих дана маја 1942. године, наставила се крвавим борбама у јуну

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.