СПЛИТ – Сплитски ХОС-овци и њихови пријатељи пловили су Неретвом носећи заставу са натписом „За дом спремни”, због чега је интервенисала и полиција, преноси „Индекс”. Портал додаје да је због тога прекршајно санкционисан шеф сплитско-далматинске Хрватске странке права Ивица Владав Ђовани. „Ја сам остао доследан себи и ја се ове заставе не срамим. Ставили смо је на нашу лађу којом смо пратили и бодрили екипу Црног пута која је и победила. Одједном се створила полицијска речна флотила, четири брода окружила су нашу лађу и затражили да предамо заставу која је заплењена као доказни материјал у поступку. Свакако ћу се жалити вишем суду”, казао је Владав. Како се наводи, последња интервенција полиције

Пре једног века, под покровитељством окупационе аустроугарске управе, самозвани „представници Санџака“ написаше своје жеље на немачком језику, у писму за бечког цара, где желе — „Прикључење Босни и Херцеговини наша је непоколебљива жеља, истовремено једино разумно решење које треба спровести до краја. У случају да нашим захтевима на које ми имамо право, а нама можда из неких непознатих разлога не може бити удовољено, ми тражимо самоуправљање Санџаком“! Србија је тада била проглашена за Генерални гувернеман са седиштем у Београду, док су у „Санџаку“ организовали Bezirkskomandatur (sreska vojna komanda). Највећи број oкупационих чиновника чинили су Мађари и Хрвати, који су доминирали у просвети и јавним службама, где је одмах уведен хрватски језик и

Загребачки Срби су на прелазу из 19. у 20. столеће остварили једне од највећих постигнућа у српској и југословенској историји. Предузетничка елита оног доба успела је да превазиђе поделе, углавном изазване политичко-страначким околностима и да се организује око заједничког циља. С тим у вези, у Загребу су основане институције које ће Србе јачати привредно и културно. Најзначајнија међу њима је Српско привредно друштво „Привредник“. Лидер целог пројекта био је Владимир Матијевић. Он и његови сарадници, живели су у још тежим околностима од наших! Решили су да победе и успели су. Владимир Матијевић никада није био у дилеми – одустати или дати све од себе. Још током ране младости он је

НЕНАД МИЛОШЕВИЋ Зашто је у новосадској основној школи прекречен велики мурал Косово је Србија – Нема предаје Након хајке коју је, уз помоћ локалних НВО, подигла анонимна „забринута мама“ анонимног ђака новосадске Основне школе „Васа Стајић“ поводом патриотског мурала који је освануо на зиду школе са поруком Косово је Србија – Нема предаје (на слици изнад), управа школе је одлучила да мурал прекречи. Портал Мој Нови Сад је пре десетак дана објавио поруку анонимне „забринуте маме“ непознатог ђака Основне школе „Васа Стајић“ у којој се поставља питање ко је одобрио да на зиду ове просветне установе осване мурал са поруком Косово је Србија – Нема предаје. Хистерична жена је патриотску поруку мурала оценила као „непримерену“,

Уместо подгревања носталгије за деведесетим, осамдесетим, седамдесетим… мора се поштено рећи да је здрава економија у овој држави последњи пут постојала 1930-тих година ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Отпуштање стотина хиљада радника после 2000. године, уз гашење домаћих и довођење страних банака, тзв. тајкунизацију и остале процесе, код дела становништва доводи до жала за деведесетим годинама 20. века. Тај жал још није попут оног за осамдесетим, које се називају и “златним добом“ домаће индустрије. Наводи се податак да је тада крагујевачка фабрика аутомобила “Застава“ имала око 40.000 радника, уз јадиковање за садашњих 1.500 које треба да запосли “Фијат“. Ипак, ни носталгија за осамдесетим није ништа у поређењу са оном за седамдесетим. Тада