arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Фото Драган Миловановић

У Хрватској Срби мењају веру да се запосле

15. октобар 2017.

Судбине: Са нашим саународницима у готово пустим селима у западној Хрватској. Већина младих отишла, стари умиру. О будућности ретко ко и да сања ЗАГРЕБ ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА У Личком засеоку Пољану нема ни пута ни трговине, а повратник Миле Цвијановић машта о одласку, деда Раде Савић у Ћорама крај Двора маше пролазницима како би бар разменио коју реч, у Турићу у близини Книна, повратничком пару Билбија доносе воду да преживе топла лета, а Момчило Јовић након што се вратио у Риђане у Далматинској загори љубоморно чува стару воденицу која га подсећа на срећнију младост када је Срба овде било много више. Прича је то до приче о несрећној судбини Срба

© Sputnik/ РИА Новости

Како су Американци помиловали окореле нацисте (видео, фото)

15. октобар 2017.

Пре нешто више од 71 године, 1. октобра 1946. у Нирнбергу је завршено суђење истакнутим члановима политичке, војне и економске елите нацистичке Немачке. Међутим, то није било једино суђење нацистичким ратним злочинцима у овом другом по значају баварском граду, после Минхена. После конференција у Техерану, на Јалти и у Потсдаму, силе победнице су одлучиле — за нацистичке злочине ће бити формиран посебан трибунал, а суђења су регулисана Лондонском повељом из 8. августа 1945. године. Зашто баш Нирнберг? Првобитна идеја, за коју се залагао и СССР, била је да се сва суђења обављају у Берлину, међутим… Нирнберг је био предлог САД, а као разлог је, поред тога што се налазио у њиховој зони, наведено и да је један од ретких градова који су

Фото З. Јовановић

Уранијум из НАТО бомби убија и Албанце, они о томе ћуте

15. октобар 2017.

Потпуковник Радомир Александрић, комадант АБХО на КиМ током 1999.. Контаминиран велики део територије Космета. Остаци осиромашеног уранијума вечно у земљи НАТО авиони током 78 дана бомбардовања уранијумском муницијом затровали су велики део територије Косова и Метохије, па је и данас, најсавременијом опремом, готово немогуће лоцирати сва контаминирана места. Сваки НАТО метак од осиромашеног уранијума, ако није детектован и извађен, убијаће практично вечно, милијардама година! Овако, за „Новости“, у потресној исповести говори потпуковник Радомир Александрић, који је на Божић 1999, са само 29 година, примио дужност команданта 52. АБХО (Атомско-биолошко-хемијска одбрана) батаљона на Космету. Објашњава да тек када се уранијумско зрно откопа – АБХО уређај „полуди“, а док је у земљи,

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић Фото П. Митић

Владан Вукосављевић: Ћирилици прети да из употребе буде истиснута

15. октобар 2017.

Министар културе и информисања : Према Уставу српски има једно писмо, живот то често искриви. Нисмо задовољни нивоом доброг укуса у нашим медијима Следеће недеље, на дан када би требало да се пред Владом Србије нађе Нацрт стратегије културног развоја, о коме се у посlедње време и жучно расправљало у јавности, једна ставка из њега већ ће бити испуњена: 20. октобра биће отворен Музеј савремене уметности.  – Влада и Министарство културе испунили су своја обећања када је у питању Музеј савремене уметности, после предугих десет година чекања, а потпуно самоуверено могу да најавим отварање Народног музеја у јуну следеће године – ово у разговору за „Новости“ истиче Владан Вукосављевић, министар

ФОТО Д. Новковић -Полагање венаца на спомен-костурницу црвеноармејаца

Одата почаст погинулим црвноармејцима

15. октобар 2017.

Венци су положени на споменик “Слобода”, подигнутом у част страдалих партизана и грађана, као и на спомен-костурницу у којој почивају припадници Црвене армије Пожаревац – У спомен-парку “Чачалица” у Пожаревцу, данас су положени венци у част погинулих војника и цивила, поводом обележавања Дана ослобођења града у Првом и Другом светском рату. Венци су положени на споменик “Слобода”, подигнутом у част страдалих партизана и грађана, као и на спомен-костурницу у којој почивају припадници Црвене армије. Реч је о гробници у коју су похрањени остаци 441 црвеноармејца, погинулих током Другог светског рата на потезу Мајданпек-Младеновац. Међу њима је и 25 руских војника који су, заједно са својим мајором Николајем Домбровским, страдали током ослобађења Пожаревца, 15.

ЦИА: Како је ТИТО ПРЕБАЦИО 70 фабрика из Србије у Хрватску и Словенију

15. октобар 2017.

Америчка Централна обавјештајна агенција (ЦИА) поставила је на интернет 12 милиона страница са којих је скинута ознака тајности. Међу њима је и извјештај о трансферу фабрика из Србије после Другог светског рата (документ РДП80 – 00810А008600430009 – 4) Да ли је Јосип Броз Тито наредио да се, убрзаним темпом, српска индустрија пребаци у западне делове СФРЈ после Резолуције Информбироа (донијета 1948. у Букурешту) у страху од инвазије СССР, или је нешто друго имао у глави – питање је на које Београд, Загреб и Љубљана већ 60 година нуде различите одговоре. ЦИА агентура у некадашњој Југославији није имала дилему. Ревносно пратећи све што се тицало економије, прослиједила је шефовима 13. децембра

Ријека: 300 год. православља

15. октобар 2017.

У Ријеци је одржана свечана академија поводом обележавања 300 година православља у том крају, а помоћник министра културе Дејан Масликовић оценио је да православна црква данас игра важну улогу позивајући да се вратимо коренима, светосављу и очувању моралних и људских вредности. „Црква нас сједињује и јача, учи љубави, толеранцији и занемареним вредностима“, истакао је он у Поморском и повјесном музеју Хрватског приморја, саопштило је Министарство културе. Према његовим речима, ово окупљање, поред прославе важног јубилеја, има још један не мање битан значај, а то је пример суживота народа у Истри, добрих односа Срба, Хрвата, Италијана и Истрана и да је управо то оно што свима улива наду да је то

Фото: Мирослав Лазански-Тањуг

Лазански: Из Русије стиже 30 тенкова и оклопних возила, преговори са Белорусијом за још осам мигова (ВИДЕО)

15. октобар 2017.

Србија сада, након набавке мигова из Русије, који ће бити изложени на војној паради 20. октобра поводом Дана ослобођења Београда, држи корак са Мађарима, Румунима и Бугарима Србија сада, након набавке мигова из Русије, који ће бити изложени на војној паради 20. октобра поводом Дана ослобођења Београда, држи корак са Мађарима, Румунима и Бугарима, сматра новинар дневног листа „Политика“ Мирослав Лазански. Лазански је гостујући у Јутарњем програму Телевизије Пинк истакао да је то највеће модернизација и јачање Војске Србије од 1991. године. – То је највећа модернизација у послењих 26. година и квалитативно и кавнтитативно. Тих шест мигова неопходни су за чување ваздушног простора, а не да би се спремали

Поглед с града Петраса према Ваљеву Фото: Борис Субашић

Из рова кнеза Часлава одбранили Подриње

15. октобар 2017.

„Новости“ на неистраженој Петриној стени, српским Термопилима над Ваљевом. Током Дринске битке, у Великом рату, овде свакодневно гинуло више од 400 војника Игром судбине, српски војници који су у Великом рату бранили неосвојиву Петрину стену, истакнути врх Соколске планине, најтврђе упориште имали су у рововима и на бедемима које су ратници преднемањићке Србије поставили још у 10. веку. Град из времена кнеза Часлава, као и невероватну причу о жртвама и јунаштву бранилаца Петрине стене после готово века заборава, открили су репортери „Новости“, уз помоћ ентузијаста – планинарског водича Драгана Павловића Попа и археолога др Дејана Булића. Петрина стена и оближњи Прослоп, говоре нам наши „домаћини“, заслужују епитет српских Термопила над

Када су откопали Гишку, уследио је шок, његово тело није иструлило

15. октобар 2017.

У селу Безјову код Подгорице положен у земљу Ђорђије Божовић Гишка, страдао у Госпићу септембра 1991.. слутећи смрт тражио да почива са родитељима и прецима у заједничкој гробници У селу Безјову код Подгорице положен у земљу Ђорђије Божовић Гишка, страдао у Госпићу септембра 1991… слутећи смрт тражио да почива са родитељима и прецима у заједничкој гробници. Сабрали су Гавро, Милена и Ђорђе – Гишка, командант Српске гарде у суботу своје Божовиће и Мићковиће, бројне пријатеље, саборце на путу до вечне куће – гробљу Мартиника села Безјова у каменитим Кучима, повише Подгорице. Сестра Ђорђа Божовића, Славица и ћерка испунуле су завет брата и оца Ђорђа који јој је дао доласком “Српске гарде” у Госпић на ратиште. Он је 14.

Обрен Ђекић Фото Д. Карадаревић, Д. М. Ћелић, Н. Јанковић

Обрен Ђекић: Златиборска тројка у јаму бацала младе

14. октобар 2017.

После открића скелета у пећини Церова, Обрен Ђекић (90) сведочи о злочину: Мој отац Иван је тог јуна 1945. с комшијом гледао како младиће одводе исти људи, и увек у цик зоре Ђецо, кад за овцама пођете кроз шуму, у ону јаму камење више не бацајте! То се сад не ваља. Обрен Ђекић (90) може бити најстарији живи Златиборац, а седамнаест је имао кад од оца Ивана, солунца и рањеника с Мачковог камена, поче слушати шта се у пећини Церова збило. – Тајну чувах 72 године, четири месеца и јоште који дан, све досад. Од старости, вид сам изгубио, ал’ ми памћење оста цело, o злој људској коби, на идеологију

Село Трубар - Српски повратници без струје Фото: РТРС

У 21.вијеку немају струју- Срби повратници у села код Бихаћа заборављени од свих!

14. октобар 2017.

У 21. вијеку српски повратници у селу Трубар, заселак Ваган, које припада Бихаћу и Федерацији БиХ, од повратка на родна огњишта живе без струје. Куцали су кажу на сва врата, међутим помоћи нема. Након рата у ово мјесто вратило се 20 породица, гдје данас живи само седам домаћинстава. У заселак Ваган у селу Трубар, електрична енергија доведена је још 1969. године. Данас српски повратници живе као у каменом добу, струје нема. – Жалосно је да, када мораш скувати кафу да попијеш, а хвала Богу у нашим годинама то ј еобичај, мораш ложити ватру на 41 степен врућине, прича Боро Родић из Вагана. – Највећи проблем је фрижидер за храну, телевизија. Сада

Огњан Радуловић: Где је нестало 17 сандука српске историје?

14. октобар 2017.

Милош С. Милојевић, истраживач и ратник који је живео у деветнаестом веку, оставио је на хиљаде страница рукописа о историји Срба којима се изгубио траг. Готово да нема књиге оних аутора који се баве пореклом Словена, односно Срба, заговорника да Словени нису дошљаци на Балкан, а да се бар на једном месту не помене име Милоша С. Милојевића. Слично је и са саговорницима на ту тему, присталицама такозване аутохтонистичке школе. Иза овог научника који је живео у деветнаестом веку званично је остало мало дела, али присталице његове теорије и поборници његовог рада говоре о сандуцима заоставштине и хиљадама страницама у рукопису. Чињеница је да после смрти његову рукописну заоставштину није

Да је кнез Павле остао на власти, Србија би била као Швајцарска!

14. октобар 2017.

Да је испоштован споразум између кнеза Павла Карађорђевића и Адолфа Хитлера, Србија би избегла братоубилачки рат, Јасеновац, комунизам, а данас би била главни стуб ЕУ, сматрају историчари. БЕОГРАД – Пропуштена историјска шанса. Да је кнез Павле остао на власти, Србима се не би десио Други светски рат, Јасеновац, прогон, комунизам. Србија би данас имала статус Швајцарске – држава би имала развијену индустрију и била поштована у међународним оквирима. Многи историчари тврде да би нас било бар 30 милиона уместо само седам… Павле као браник У пролеће 1941. сваљена је кривица на најдемократскијег монарха Балкана. Оцрњени су напори кнеза Павла да сачува земљу, нацију. Марта 1941. Хитлер је усмерио пажњу на последње упориште на Балкану, које

Бурна историја Кордуна

14. октобар 2017.

КАРЛОВАЦ – Трибина под насловом „Кордун у прошлости – хисторијски осврт“ одржана је у организацији карловачког пододбора СКД-а „Просвјета“ и ВСНМ-а Карловца. – Кордун је имао врло бурну и турбулентну повијест, прошао је од Сциле до Харидбе. Ово данас је хисторијски осврт, а постоје и многи други као културолошки, социолошки, антрополошки, политички, антифашистички и други. Било би добро да у једној књизи можемо наћи све аспекте наше културе, али нажалост то немамо јер нисмо успјели издати монографију Кордуна – казао је у уводу Драган Грубјешић, водитељ хисторијско-књижевне секције карловачког пододбора. Гост трибине био је и хисторичар и књижевник Миле Дакић. – Немогуће је говорити о Кордуну изван контекста Војне Крајине, иако

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА