arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Foto Dragan Milovanović

U Hrvatskoj Srbi menjaju veru da se zaposle

15. oktobar 2017.

Sudbine: Sa našim saunarodnicima u gotovo pustim selima u zapadnoj Hrvatskoj. Većina mladih otišla, stari umiru. O budućnosti retko ko i da sanja ZAGREB OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA U Ličkom zaseoku Poljanu nema ni puta ni trgovine, a povratnik Mile Cvijanović mašta o odlasku, deda Rade Savić u Ćorama kraj Dvora maše prolaznicima kako bi bar razmenio koju reč, u Turiću u blizini Knina, povratničkom paru Bilbija donose vodu da prežive topla leta, a Momčilo Jović nakon što se vratio u Riđane u Dalmatinskoj zagori ljubomorno čuva staru vodenicu koja ga podseća na srećniju mladost kada je Srba ovde bilo mnogo više. Priča je to do priče o nesrećnoj sudbini Srba

© Sputnik/ RIA Novosti

Kako su Amerikanci pomilovali okorele naciste (video, foto)

15. oktobar 2017.

Pre nešto više od 71 godine, 1. oktobra 1946. u Nirnbergu je završeno suđenje istaknutim članovima političke, vojne i ekonomske elite nacističke Nemačke. Međutim, to nije bilo jedino suđenje nacističkim ratnim zločincima u ovom drugom po značaju bavarskom gradu, posle Minhena. Posle konferencija u Teheranu, na Jalti i u Potsdamu, sile pobednice su odlučile — za nacističke zločine će biti formiran poseban tribunal, a suđenja su regulisana Londonskom poveljom iz 8. avgusta 1945. godine. Zašto baš Nirnberg? Prvobitna ideja, za koju se zalagao i SSSR, bila je da se sva suđenja obavljaju u Berlinu, međutim… Nirnberg je bio predlog SAD, a kao razlog je, pored toga što se nalazio u njihovoj zoni, navedeno i da je jedan od retkih gradova koji su

Foto Z. Jovanović

Uranijum iz NATO bombi ubija i Albance, oni o tome ćute

15. oktobar 2017.

Potpukovnik Radomir Aleksandrić, komadant ABHO na KiM tokom 1999.. Kontaminiran veliki deo teritorije Kosmeta. Ostaci osiromašenog uranijuma večno u zemlji NATO avioni tokom 78 dana bombardovanja uranijumskom municijom zatrovali su veliki deo teritorije Kosova i Metohije, pa je i danas, najsavremenijom opremom, gotovo nemoguće locirati sva kontaminirana mesta. Svaki NATO metak od osiromašenog uranijuma, ako nije detektovan i izvađen, ubijaće praktično večno, milijardama godina! Ovako, za „Novosti“, u potresnoj ispovesti govori potpukovnik Radomir Aleksandrić, koji je na Božić 1999, sa samo 29 godina, primio dužnost komandanta 52. ABHO (Atomsko-biološko-hemijska odbrana) bataljona na Kosmetu. Objašnjava da tek kada se uranijumsko zrno otkopa – ABHO uređaj „poludi“, a dok je u zemlji,

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević Foto P. Mitić

Vladan Vukosavljević: Ćirilici preti da iz upotrebe bude istisnuta

15. oktobar 2017.

Ministar kulture i informisanja : Prema Ustavu srpski ima jedno pismo, život to često iskrivi. Nismo zadovoljni nivoom dobrog ukusa u našim medijima Sledeće nedelje, na dan kada bi trebalo da se pred Vladom Srbije nađe Nacrt strategije kulturnog razvoja, o kome se u poslednje vreme i žučno raspravljalo u javnosti, jedna stavka iz njega već će biti ispunjena: 20. oktobra biće otvoren Muzej savremene umetnosti.  – Vlada i Ministarstvo kulture ispunili su svoja obećanja kada je u pitanju Muzej savremene umetnosti, posle predugih deset godina čekanja, a potpuno samouvereno mogu da najavim otvaranje Narodnog muzeja u junu sledeće godine – ovo u razgovoru za „Novosti“ ističe Vladan Vukosavljević, ministar

FOTO D. Novković -Polaganje venaca na spomen-kosturnicu crvenoarmejaca

Odata počast poginulim crvnoarmejcima

15. oktobar 2017.

Venci su položeni na spomenik “Sloboda”, podignutom u čast stradalih partizana i građana, kao i na spomen-kosturnicu u kojoj počivaju pripadnici Crvene armije Požarevac – U spomen-parku “Čačalica” u Požarevcu, danas su položeni venci u čast poginulih vojnika i civila, povodom obeležavanja Dana oslobođenja grada u Prvom i Drugom svetskom ratu. Venci su položeni na spomenik “Sloboda”, podignutom u čast stradalih partizana i građana, kao i na spomen-kosturnicu u kojoj počivaju pripadnici Crvene armije. Reč je o grobnici u koju su pohranjeni ostaci 441 crvenoarmejca, poginulih tokom Drugog svetskog rata na potezu Majdanpek-Mladenovac. Među njima je i 25 ruskih vojnika koji su, zajedno sa svojim majorom Nikolajem Dombrovskim, stradali tokom oslobađenja Požarevca, 15.

CIA: Kako je TITO PREBACIO 70 fabrika iz Srbije u Hrvatsku i Sloveniju

15. oktobar 2017.

Američka Centralna obavještajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izvještaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata (dokument RDP80 – 00810A008600430009 – 4) Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (donijeta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb i Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, proslijedila je šefovima 13. decembra

Rijeka: 300 god. pravoslavlja

15. oktobar 2017.

U Rijeci je održana svečana akademija povodom obeležavanja 300 godina pravoslavlja u tom kraju, a pomoćnik ministra kulture Dejan Masliković ocenio je da pravoslavna crkva danas igra važnu ulogu pozivajući da se vratimo korenima, svetosavlju i očuvanju moralnih i ljudskih vrednosti. „Crkva nas sjedinjuje i jača, uči ljubavi, toleranciji i zanemarenim vrednostima“, istakao je on u Pomorskom i povjesnom muzeju Hrvatskog primorja, saopštilo je Ministarstvo kulture. Prema njegovim rečima, ovo okupljanje, pored proslave važnog jubileja, ima još jedan ne manje bitan značaj, a to je primer suživota naroda u Istri, dobrih odnosa Srba, Hrvata, Italijana i Istrana i da je upravo to ono što svima uliva nadu da je to

Foto: Miroslav Lazanski-Tanjug

Lazanski: Iz Rusije stiže 30 tenkova i oklopnih vozila, pregovori sa Belorusijom za još osam migova (VIDEO)

15. oktobar 2017.

Srbija sada, nakon nabavke migova iz Rusije, koji će biti izloženi na vojnoj paradi 20. oktobra povodom Dana oslobođenja Beograda, drži korak sa Mađarima, Rumunima i Bugarima Srbija sada, nakon nabavke migova iz Rusije, koji će biti izloženi na vojnoj paradi 20. oktobra povodom Dana oslobođenja Beograda, drži korak sa Mađarima, Rumunima i Bugarima, smatra novinar dnevnog lista „Politika“ Miroslav Lazanski. Lazanski je gostujući u Jutarnjem programu Televizije Pink istakao da je to najveće modernizacija i jačanje Vojske Srbije od 1991. godine. – To je najveća modernizacija u poslenjih 26. godina i kvalitativno i kavntitativno. Tih šest migova neophodni su za čuvanje vazdušnog prostora, a ne da bi se spremali

Pogled s grada Petrasa prema Valjevu Foto: Boris Subašić

Iz rova kneza Časlava odbranili Podrinje

15. oktobar 2017.

„Novosti“ na neistraženoj Petrinoj steni, srpskim Termopilima nad Valjevom. Tokom Drinske bitke, u Velikom ratu, ovde svakodnevno ginulo više od 400 vojnika Igrom sudbine, srpski vojnici koji su u Velikom ratu branili neosvojivu Petrinu stenu, istaknuti vrh Sokolske planine, najtvrđe uporište imali su u rovovima i na bedemima koje su ratnici prednemanjićke Srbije postavili još u 10. veku. Grad iz vremena kneza Časlava, kao i neverovatnu priču o žrtvama i junaštvu branilaca Petrine stene posle gotovo veka zaborava, otkrili su reporteri „Novosti“, uz pomoć entuzijasta – planinarskog vodiča Dragana Pavlovića Popa i arheologa dr Dejana Bulića. Petrina stena i obližnji Proslop, govore nam naši „domaćini“, zaslužuju epitet srpskih Termopila nad

Kada su otkopali Gišku, usledio je šok, njegovo telo nije istrulilo

15. oktobar 2017.

U selu Bezjovu kod Podgorice položen u zemlju Đorđije Božović Giška, stradao u Gospiću septembra 1991.. sluteći smrt tražio da počiva sa roditeljima i precima u zajedničkoj grobnici U selu Bezjovu kod Podgorice položen u zemlju Đorđije Božović Giška, stradao u Gospiću septembra 1991… sluteći smrt tražio da počiva sa roditeljima i precima u zajedničkoj grobnici. Sabrali su Gavro, Milena i Đorđe – Giška, komandant Srpske garde u subotu svoje Božoviće i Mićkoviće, brojne prijatelje, saborce na putu do večne kuće – groblju Martinika sela Bezjova u kamenitim Kučima, poviše Podgorice. Sestra Đorđa Božovića, Slavica i ćerka ispunule su zavet brata i oca Đorđa koji joj je dao dolaskom “Srpske garde” u Gospić na ratište. On je 14.

Obren Đekić Foto D. Karadarević, D. M. Ćelić, N. Janković

Obren Đekić: Zlatiborska trojka u jamu bacala mlade

14. oktobar 2017.

Posle otkrića skeleta u pećini Cerova, Obren Đekić (90) svedoči o zločinu: Moj otac Ivan je tog juna 1945. s komšijom gledao kako mladiće odvode isti ljudi, i uvek u cik zore Đeco, kad za ovcama pođete kroz šumu, u onu jamu kamenje više ne bacajte! To se sad ne valja. Obren Đekić (90) može biti najstariji živi Zlatiborac, a sedamnaest je imao kad od oca Ivana, solunca i ranjenika s Mačkovog kamena, poče slušati šta se u pećini Cerova zbilo. – Tajnu čuvah 72 godine, četiri meseca i jošte koji dan, sve dosad. Od starosti, vid sam izgubio, al’ mi pamćenje osta celo, o zloj ljudskoj kobi, na ideologiju

Selo Trubar - Srpski povratnici bez struje Foto: RTRS

U 21.vijeku nemaju struju- Srbi povratnici u sela kod Bihaća zaboravljeni od svih!

14. oktobar 2017.

U 21. vijeku srpski povratnici u selu Trubar, zaselak Vagan, koje pripada Bihaću i Federaciji BiH, od povratka na rodna ognjišta žive bez struje. Kucali su kažu na sva vrata, međutim pomoći nema. Nakon rata u ovo mjesto vratilo se 20 porodica, gdje danas živi samo sedam domaćinstava. U zaselak Vagan u selu Trubar, električna energija dovedena je još 1969. godine. Danas srpski povratnici žive kao u kamenom dobu, struje nema. – Žalosno je da, kada moraš skuvati kafu da popiješ, a hvala Bogu u našim godinama to j eobičaj, moraš ložiti vatru na 41 stepen vrućine, priča Boro Rodić iz Vagana. – Najveći problem je frižider za hranu, televizija. Sada

Ognjan Radulović: Gde je nestalo 17 sanduka srpske istorije?

14. oktobar 2017.

Miloš S. Milojević, istraživač i ratnik koji je živeo u devetnaestom veku, ostavio je na hiljade stranica rukopisa o istoriji Srba kojima se izgubio trag. Gotovo da nema knjige onih autora koji se bave poreklom Slovena, odnosno Srba, zagovornika da Sloveni nisu došljaci na Balkan, a da se bar na jednom mestu ne pomene ime Miloša S. Milojevića. Slično je i sa sagovornicima na tu temu, pristalicama takozvane autohtonističke škole. Iza ovog naučnika koji je živeo u devetnaestom veku zvanično je ostalo malo dela, ali pristalice njegove teorije i pobornici njegovog rada govore o sanducima zaostavštine i hiljadama stranicama u rukopisu. Činjenica je da posle smrti njegovu rukopisnu zaostavštinu nije

Da je knez Pavle ostao na vlasti, Srbija bi bila kao Švajcarska!

14. oktobar 2017.

Da je ispoštovan sporazum između kneza Pavla Karađorđevića i Adolfa Hitlera, Srbija bi izbegla bratoubilački rat, Jasenovac, komunizam, a danas bi bila glavni stub EU, smatraju istoričari. BEOGRAD – Propuštena istorijska šansa. Da je knez Pavle ostao na vlasti, Srbima se ne bi desio Drugi svetski rat, Jasenovac, progon, komunizam. Srbija bi danas imala status Švajcarske – država bi imala razvijenu industriju i bila poštovana u međunarodnim okvirima. Mnogi istoričari tvrde da bi nas bilo bar 30 miliona umesto samo sedam… Pavle kao branik U proleće 1941. svaljena je krivica na najdemokratskijeg monarha Balkana. Ocrnjeni su napori kneza Pavla da sačuva zemlju, naciju. Marta 1941. Hitler je usmerio pažnju na poslednje uporište na Balkanu, koje

Burna istorija Korduna

14. oktobar 2017.

KARLOVAC – Tribina pod naslovom „Kordun u prošlosti – historijski osvrt“ održana je u organizaciji karlovačkog pododbora SKD-a „Prosvjeta“ i VSNM-a Karlovca. – Kordun je imao vrlo burnu i turbulentnu povijest, prošao je od Scile do Haridbe. Ovo danas je historijski osvrt, a postoje i mnogi drugi kao kulturološki, sociološki, antropološki, politički, antifašistički i drugi. Bilo bi dobro da u jednoj knjizi možemo naći sve aspekte naše kulture, ali nažalost to nemamo jer nismo uspjeli izdati monografiju Korduna – kazao je u uvodu Dragan Grubješić, voditelj historijsko-književne sekcije karlovačkog pododbora. Gost tribine bio je i historičar i književnik Mile Dakić. – Nemoguće je govoriti o Kordunu izvan konteksta Vojne Krajine, iako

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA