Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 190

CC BY 2.0 / Medill DC / Gitmo: The Decade Past, the Decade Ahead

Империја изнад закона — зашто само Американци не одговарају за страшне ратне злочине

4. новембар 2017.

Од Корејског рата па надаље траје непрекидни амерички интервенционизам свуда по свету. Раније је био локалног карактера, а онда је постао глобални интервенционизам. Систем разарања и уништавања људи траје, а из године у годину се чине разни злочини. Потребно је хитно решавање хуманитарне ситуације у сиријском региону Танф „због Сједињених Америчких Држава, које су ту илегално распоредиле војну базу и забраниле приступ на 55 километара, што је довело до тога да десетине хиљада избеглица нису у могућности да приме хуманитарну помоћ“, наводи се у саопштењу руског Центра за помирење зараћених страна. Акције америчке војске и међународне коалиције представљају „грубо кршење хуманитарног права и могле би се квалификовати као ратни злочини“, додаје се у саопштењу. Кадија те тужи, кадија ти суди Кад је реч о заиста стварним

Извештај о политичким правима српског народа у региону 2016-2017. (Фото: Милош Милојевић)

Како стоје Срби у региону – приказ Извештаја о правима српског народа 2017.

4. новембар 2017.

Приказ публикације „Извештај о политичким правима српског народа у региону 2016–2017. Девети годишњи извештај, Напредни клуб, Београд 2017. Ако творење декларације о опстанку српског народа буде озбиљан, стратешки осмишљени посао а не пуки демагошки маневар (што ће, искуство нас учи, по свој прилици бити), аутори тог документа имали би макар једну добру полазну тачку. Реч је о публикацији који девету годину издаје невладина организација „Напредни клуб“, „Извештај о политичким правима српског народа у региону“. Напредни клуб ову публикацију презентује почетком августа, у дане сећања на жртве прогона српског становништва у Хрватској током акције „Олуја“. И овај као и претходни извештаји резултат је колективног рада. Уредник је Игор Вуковић а аутори

Дан када су на Цетињу 1944. г. лоши ђаци убили своје професоре

3. новембар 2017.

Суноврат грађанског Цетиња, који траје и данас, отпочео је одмах по његовом ослобођењу. У цетињским данима дугих цијеви стријељано је без икаквог суђења и пресуде 28 грађана Цетиња. И данас, послије 72 године, на цетињском новом гробљу налазе се необиљежене хумке са земним остацима погубљених, иако су њихова имена позната. Све до данас званична историографија третирала је процес егзекуције на Цетињу као табу тему, неподобну за темељно научно истраживање. То неписано правило прекршио је историчар Предраг Вукић, који је први почео да истражује и пише о том братском сатирању. Све значајне личности из војно-политичког апарата Црне Горе избјегле су, ових година, да се одреде према овој егзекуцији. Једини изузетак учинио је генерал-пуковник и народни

Од сада и званично: Хрватска не кажњава изливе нацизма

3. новембар 2017.

Закони којима се кажњава промоција нацизма у Хрватској постоје, али их судије недоследно примењују. Треба ли пооштрити те законе? Законима се не мења свест људи, кажу саговорници Спутњика. Потребно је много више. Расправе у Хрватској о томе како би требало да се санкционишу пропагатори фашизма, нацизма и усташтва не стишавају се. Три регионалне странке, Истарски демократски савез (ИДС), Приморско-горански савез (ПГС) и Листа за Ријеку предложили су у Хрватском сабору измене кривичног законика према којима би се истицање симбола усташтва, нацизма или фашизма кажњавало са шест месеци до две године затвора. Ова казна, каже се у предлогу, повећала би се за трећину уколико се дело почини електронским путем због брзог ширења садржаја. Влада Андреја Пленковића, међутим, одбила је овај предлог уз образложење

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић гост емисије “Под знаком питања”

3. новембар 2017.

Још једном подсећамо на најбестијалније, најстрашније и најмонструозније злочине које људски ум уопште може да појми, а којима је био зложен српски народ у НДХ за време Другог светског рата. Са др Душаном Басташићем, председником Удружења грађана „Јадовно 1941.“ које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора Јадовно-Госпић-Паг разговарамо о недавно лоцираној масовној гробници на Пагу, о јадовничкој капели и актуелностима у удружењу. Послушајте емисију: http://jadovno.com/wp-content/uploads/2017/11/02.11.17-Pod-znakom-pitanja-Bastasic-0.54.04.mp3 Емисија је емитована 02. новембра 2017. године. Извор: Слово Љубве Везане вијести: Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него … Душан Басташић: Да нам се не понове Јадовно и Јасеновац … 01.07.2017. Душан Ј. Басташић над Шарановом јамом – ВИДЕО … Душан Басташић: Суочавање

Уочи годишњице: Не можеш, драги Милутине, ти бити мртав, ово је само твој 125. рођендан

3. новембар 2017.

Први светски рат је са собом донео доста тога, али је много више однео. Са њим си отишао и ти, Милутине Бојићу. Ти си можда и једини песник који је живео само двадесет и пет година, читан у два века, а за собом си оставио песме које ће, несумњиво, трајати барем један миленијум. У твојим песмама се среће много љубави, а најчешће је то она према Србији. Србија је била твоја љубав, твоја муза, па је можда и боље што ти, као такав заљубљеник, ниси дочекао да ти једину драгу претворе у неку другу на коју би са гађењем гледао. Добро је што је гробница о којој певаш, као и

Немања Девић: Однос према невино страдалима није само питање прошлости

3. новембар 2017.

Сад у суботу, 4. новембра у 13 часова, у Лисичјем потоку, у близини Краљевског двора, окупиће се људи који негују успомену на жртве комунистичког терора у Београду – да им одају пошту. Свештеници ће служити парастос за све невино страдале, а скуп ће бити без икаквих страначких обележја. И ја ћу бити међу онима који ће тог дана упалити свећу за душу жртава. Са нама ће бити и принцеза Јелисавета Карађорђевић, секретар Синода о. Саво Јовић, академик Душан Ковачевић, др Леон Коен, Љиљана Пекић, Драгослав Бокан, др Срђан Цветковић… И желео бих да позовем моје пријатеље да се у што већем броју окупимо тога дана на том месту, јер однос

Мати Баотићу 13 година за злочине над Србима у Орашју

3. новембар 2017.

Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Мату Баотића на јединствену казну затвора од 13 година за ратни злочин над српским цивилима у Орашју 1992. године. Апелационо вијеће изрекло је казну Баотићу након обновљеног суђења за ослобађајући дио првостепене пресуде. За тај дио је добио шест година затвора, а за осуђујући у првостепеном поступку 10 година, након чега му је изречена јединствена казна у трајању од 13 година затвора. Суђење пред Апелационим вијећем обновљено је након што је прихваћена жалба Тужилаштва БиХ на ослобађајући дио првостепене пресуде, преноси Бирн. Баотић је проглашен кривим да је, као командир другог одјељења Војне полиције Хрватског вијећа одбране /ХВО/, силовао Марију Тунде Бенковић и заштићене

Своје се месо не једе

3. новембар 2017.

“Своје се месо не једе”, пословица је увријежена у нашем комшилуку. За њом се посеже кад желиш образложити зашто блискима, пријатељима, кумовима, својти и породици прелазиш преко ружних ствари. Зашто блиским људима не замјераш или прашташ неопростиво. Ова народна мудрост универзално је примјењива. Примијенила ју је нажалост у четвртак и хрватска Влада одбивши прихватити приједлог Истарског демократског савеза (ИДС), Приморско горанског савеза (ПГС) и Листе за Ријеку о неопходној допуни Казненог закона којом би било могуће санкционисати све ћешће отворено пропагирање нацистичког, фашистичког и усташког режима. Појаву се у нас често назива пузајућом фашизацијом друштва, премда смо сви свједоци да они којима су те злочиначке идеологије блиске и драге из

Иницијатива за обиљежавање дана ослобођења града

3. новембар 2017.

Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године затражило је од Скупштине града Бијељина да дан ослобођења града у Великом рату буде уврштен у календар обиљежавања најзначајних датума града. Предсједник овог удружења Петар Вујичић каже да они од 2010. године обиљежавају 10. новембар, дан када је 1918. године Војска Краљевине Србије ослободила Бијељину и Семберију након вишевјековног ропства под Отоманском империјом и 40 година окупације, односно 10 година анексије Аустроугарске монархије. “Бијељина је тек тада постала слободан град у ослобођеној земљи, за све њене грађане, без обзира на националности и вјероисповијест, а све до Другог свјетског рата 10. новембар обиљежаван је као најзначајнији дан града”, истиче Вујичић. Он подсјећа да

Позив на изложбу „Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године“

3. новембар 2017.

Поштовани грађани и представници медија, 15. новембра 2017. године у 18.00 часова, у холу Народне банке Србије на Славији, Немањина 17, Београд, отвара се тематска изложба фотографија, факсимила докумената, штампе и књига о страдању српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1998. године. Изложба ће бити отворена за јавност до 29. новембра текуће године. Аутори изложбе су историчари Музеја жртава геноцида докторанд историје на Филозофском факултету у Новом Саду мa Бојан Ђокић и музејски саветник др Ненад Антонијевић. Рецензент изложбе и каталога је др Александра Колаковић, научни сарадник Института за политичке студије. Изложбу ће отворити аутор Бојан Ђокић, стручни сарадник Музеја жртава геноцида, а заинтересовани посетиоци имаће

Споменик народном хероју Милану Тепићу откривен је јуче у Београду

Немачки лист: Срби и Хрвати се свађају и око споменика

3. новембар 2017.

Споменик Милану Тепићу који су подигли Срби и споменик Мири Барешићу који су подгили Хрвати, били су тема у немачким медијима, пише Дојче веле. Франкфуртер Алгемајне цајтунг је у чланку питао “Коме одавати почаст, ратним херојима или њиховим жртвама?“. “Један споменик који је крајем септембра подигнут у Београду, изазвао жестоке иритације између Срба и Хрвата. Ради се о бронзаној скулптури која у природној величини приказује, по српском виђењу, сасвим посебног хероја рата у Југославији: реч је о Милану Тепићу, мајору Југословенске народне армије, којом су доминирали Срби, који се крајем септембра 1991. дигао у ваздух заједно са складиштем муниције у једној касарни у близини севернохрватског града Бјеловара. Приликом изазивања те експлозије

За све деде и прадеде које нису дочекале правду

3. новембар 2017.

Прочитаjте дирљиву људску причу коjу су нам испричали потомци рехабилитованог штампара из Земуна… Када jе пролећа 2015. године рехабилитован Драгољуб Дража Михаjловић дигла се права медиjска халабука. И годинама пре одлуке суда о рехабилитациjи команданта Југословенске воjске у отаџбини у Другом светском рату судски поступак праћен jе протестима и окршаjима негдашњих четника и партизана. Једни су тврдили да jе реч о прекраjању историjе, а други о задовољењу историjске правде… Стотине новинских стубаца било jе исписано о рехабилитованом “ђенералу Дражи”, али и другим личностима из српске историjе са у старту мање “спорном биографиjом”, попут великана српске културе Борислава Пекића и Жанке Стокић, или последњег jугословенског монарха – краља Петра Другог Карађорђевића,

Холбрукове гаранције око Косова спалио НАТО

3. новембар 2017.

Шта је са папиром којим су САД Милошевићу потврдиле целовитост СРЈ. Документ вероватно уништен током бомбардовања резиденције на Дедињу Папир на којем је Ричард Холбрук, својеручно, у име вашингтонске администрације гарантовао Слободану Милошевићу да се Америка неће залагати за независност Косова и да ће поштовати територијални интегритет тадашње СРЈ, највероватније је страдао током бомбардовања НАТО. Овом документу, урученом у октобру 1998, а који има велики историјски значај, и за који су нам неки од најближих Милошевићевих сарадника потврдили да су га видели, изгубио се сваки траг, што је недавно за “Новости” потврдио и шеф дипломатије Ивица Дачић. Ова прича добија на тежини јер је у среду на Палама, у кући

Одбрана Младића: Радиолог утврдио мождани удар

3. новембар 2017.

Адвокати допунили захтев да се одложи изрицање пресуде генералу заказано за 22. новембар Извјештајем радиолога који је описао снимке главе генерала Ратка Младића одбрана је допунила свој захтев да се одложи изрицање пресуде генералу заказано за 22. новембар у Хашком трибуналу, док се не утврди да ли је он процесно способан. Како нам каже Дарко Младић, ти снимци доказују њихове сумње да је генерал имао неколико можданих удара, а да су последице такве да он због уништеног здравља у Схевенингену није процесно способан. – Тражимо да се због тога хитно омогући српским лекарима да га прегледају и да се све сумње разјасне. Због тога нам у Хагу одуговлаче давање дозволе