Нови дух у Србији после Мајског преврата 1903, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе  у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде код српске омладине. У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине  у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције … . Од свега тога  остао је лист „Омладински гласник“; оснивано је   помоћу

Хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић неће одузети одликовања хрватским војним и политичким функционерима осуђеним у Хагу за ратне злочине, јер су их, како наводи, добили за обрану од „великосрпске агресије“. Она је у Бјеловару, у којем је отворила привремену предсједничку канцеларију, навела да одузимање одликовања није до сада примјењивано, осим ако није ријеч о одлукама хрватских судова. Грабар-Китаровић није била на комеморацији некадашњем заповједнику Хрватског вијећа обране (ХВО) Слободану Праљку, мада је подржала шест осуђених функционера „Херцег-Босне“ и изразила незадовољатво одлуком Хашког суда. „Држава се води разумом, а не емоцијама“, навела је она. Како подсјећа дио хрватских медија, предсједница Хрватске у више наврата заступала је изразито десничарске ставове и сурађивала са

Академик Слободан Реметић указао је данас да су Срби и њихов језик посебно угрожени на простору БиХ гдје се на све начине и све агресивније протежира и покушава у међународне пројекте увести новоземаљски такозвани босански језик. „Нигде се као на простору БиХ не јуриша таквом жестином на укупну српску језичку и књижевну баштину. Присвајају се дела српских писаца, отимају се средњовековни споменици. На све начине и све агресивније протежира се и покушава у међународне пројекте увести новоземаљски такозвани босански језик, иза чијег назива стоје прозирни разлози“, рекао је Реметић. Он је, обраћајући се у име Академије науке и умјетности Републике Српске /АНУРС/ на свечаном скупу у Српској академији наука и

Сплит – Србин не може бити директор сплитског балета – поручено је позоришном редитељу Ивану Леу Лему, који је био кандидат за интенданта Позоришног савјета Хрватског народног позоришта (ХНК). Лемо је на порталу далматинскипортал.хр открио да му је „пара почела излазити на уши“ када му је речено да „Србин не може бити на челу балета“. „Пишем овај цитат згрожен над самим собом и чињеницом да овај детаљ морам учинити јавним, али то је `био окидач`. Уопште није важно што је дотични потенцијални директор балета Хрват рођен у Београду, хрватски држављанин и вишеструки добитник највећих награда хрватског глумишта, већ је важно да се на такав начин не смије разговарати“, навео је Лемо. Ријеч је