arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

У Немачкој и Шведској мигранти-муслимани скандирају „Пострељајмо све Јевреје!“

24. децембар 2017.

Пише: Викторија НИКИФОРОВА НЕМЦИ нерадо признају да се у њихову земљу вратио – антисемитизам. У влади Ангеле Меркел већ помишљају да уведу функцију опуномоћеника за тај проблем јер се увелико појављују пароле типа: „Пострељајмо све Јевреје!“. У децембру су европски муслимани приредили целу серију великих демонстрација против одлуке Доналда Трампа да призна Јерусалим за престоницу Израела. Били су то антиизраелски протести који су претили да се изроде у погроме против европских Јевреја. Овакве ствари се обично називају „антисемитизмом“, мада су и Арапи – који су у овим антиизраелским демонстрацијама били главни – такође Семити. Слично је било и у другим европским земљама. У шведском граду Малмеу, муслимани су такође скандирали

За преживљено стријељање добио 20.000 кн, држави мора платити 35.000

23. децембар 2017.

Полиција га је 1991. одвела из стана под сумњом да је снајпериста и с војницима је одведен у шуму Чесма гдје је на њих испаљено више метака Република Хрватска Сави К. (70) мора исплатити 20.000 куна, првостепена је пресуда Општинског суда у спору који су Саво К. и његова мајка (која је преминула 2013.) покренули у октобру 2005, а везан је уз ратна догађања у Бјеловару 1991. Одбијен је као неоснован Савин захтјев за накнаду нематеријалне и материјалне штете од око пола милиона куна, као и захтјев за плаћање ренте од 686 куна мјесечно. Одбачен је и захтјев његове мајке која је затражила 350.000 куна за претрпљене душевне боли због тешког синова инвалидитета. Саво К.,

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (11): Борбе на Купресу

23. децембар 2017.

У Маловану на Купрешкој заравни хрватски војници одмах су почели палити куће у селу и убијати невине људе. Петнаест мјештана, углавном старијег доба, било је уморено, а исто толико и заробљено 3. април 1992. Послије јаке артиљеријске ватре из правца Шујице хрватски војници ушли су јутрос око шест часова у Малован на Купрешкој заравни. Одмах су почели палити куће у селу и убијати невине људе. Петнаест мјештана, углавном старијег доба, било је уморено, а исто толико и заробљено. У нападу на Горњи и Доњи Малован, мјеста која су од Купреса удаљена десетак километара, учествовале су 101. загребачка и 106. осјечка бригада Збора народне гарде, затим студентска јединица „Краљ Томислав“, специјална

Делегације СУБНОР обишле и партизанско гробље

Пролетери одолевају забораву: Годишњица формирања прве антифашистичке јединице у Европи

22. децембар 2017.

У Рудом се данас постројиле делегације СУБНОР и обележиле дан формирања Прве пролетерске бригаде. Главној улици и основној школи још није враћено име бригаде У Рудом су се данас пред спомеником Првој пролетерској бригади, коју је давне 1941. године овде формирао Тито, постројиле делегације СУБНОР из Београда, Ужица, Прибоја, Бањалуке, Пала, сарајевског и горажданског кантона… Предводили су их чланови Удружења бораца Прве пролетерске из Београда, захваљујући чијој упорности је и у овом веку настављено обележавање 22. децембра, који полако тоне у заборав. Свако би се у свету поносио чињеницом да је у његовом граду формирана прва антифашистичка бригада у тада поробљеној Европи, али у Рудом ни бивша власт социјалдемократа, ни ова садашња

© Fotolia/ WavebreakMediaMicro

Свједоци о убиствима Срба у Сарајеву

22. децембар 2017.

У наставку суђења за ратни злочин над српским цивилима у насељу Алипашино поље у Сарајеву, свједок Тужилаштва БиХ Никола Чарапић говорио је о сазнањима о страдању оца, којег још није пронашао, а за чије тијело су му рекли да је „завршило у ријеци Миљацки“. За затварање, нечовјечно поступање и убиства цивила у сарајевском насељу Алипашино поље, Тужилаштво БиХ оптужило је некадашње припаднике Територијалне одбране „Стела“ и специјалних јединица такозване Армије БиХ Сенада Џанановића, Едина Гаџу и Јасмина Еровића. Чарапић, тада петогодишњак, Сарајево напушта у априлу 1992. године са мајком и братом, док отац остаје у породичној кући у насељу Ступ. „Дјед и бака су добили информацију да је отац нестао,

ВИДЕО: Испливао Месићев досије који доказује да је радио за Удбу

22. децембар 2017.

„144831 – то је број досијеа бившег предсједника Стипе Месића из Удбе“. Тим је речима Велимир Бујанец отворио последњу Бујицу и пред камерама показао подебљи досије од 50-ак страница који је нестао из Хрватског државног архива, а наводно га немају ни у МУП-у ни у СОА-и. Након што је Јутарњи лист прије неколико дана објавио вест о нестанку Месићевог досијеа из Државног архива, редакција Бујице успела је преко поузданих веза у хрватском обавештајном систему доћи до шокантног материјала. У емисији су пуштени делови досијеа, а најављено је да ће у Бујицама које следе бити пуштен и остатак. „Месић Јосипа Стјепан рођен 24. 12. 1934. године у Славонској Ораховици, котар Нашице,

Фото: vostok.rs

Награда за Вафен СС: Нацисти у Летонији ће добити статус учесника Другог светског рата

22. децембар 2017.

Парламент Летоније одобрио је нацрт Закона о давању статуса учесника Другог светског рата ветеранима који су се борили на обе стране фронта, укључујући и страну нацистичке Немачке, саопштило је национално удружење „Све за Летонију!“ – „Отаџбини и слободи/ДННЛ“. „Парламент је коначно подржао у завршном читању Закон о статусу учесника Другог светског рата који су већ много година иницирали ратни ветерани и национална заједница. Летонија је коначно оценила оне људе који су се борили против тоталитарних режима“, наводи се у саопштењу објављеном на „Твитеру“. ​Раније је летонски Парламент одобрио нацрт Закона о статусу учесника у Другом светском рату. Према овом закону, додељивање статуса учесника Другог светског рата даје се само грађанима

Уз 75. годишњицу од оснивања Седме банијске ударне дивизије

22. децембар 2017.

У сриједу, 22. новембра, навршило се 75 година од оснивања Седме банијске ударне дивизије.  Већина нас који смо данас живи, не сјећамо се тог новембарског дана 1942. године. Дана у лијепом банијском селу Класнићу, гдје је формирана дивизија. (У Народноослободилачкој борби била је седма од њих 53 колико их је имала партизанска војска.) На њеном челу били су њени, први: Павле Јакшић, командант, Ђуро Кладарин, комесар, Милан Павловић, замјеник команданта, и Војислав Ђокић, начелник штаба. Да споменем само њих. Јер попис оних који су се касније смјењивали у руковођењу дивизијом, осим Кладарина, оних који су руководили њеним бригадама, баталјонима… био би веома дугачак. Велим, не сјећамо се. Јер и сјећања често

Скандал у Загребу – вероучитељ о Младићу и „мецима у главу“

22. децембар 2017.

Загребачки индеx.хр пише да је један наставник веронауке ученицима причао о томе како би требало убити неке политичаре, уз похвале на рачун Ратка Младића. Како се наводи, један ученик је снимио “проповед“ вероучитеља у загребачкој школи “Матија Губец“ Крешимира Багарића. “Багарићу није први пут да се овако понаша, па је дете скупило храбрости да то сними и пошаље нам“, наводи индеx.хр. Вероучитељ је деци објаснио како је према његовом мишљењу требало да изгледа операција “Олуја“. “Ми смо будале, требало је да пустимо два коридора, један до Загреба, а други до Ријеке, па кад им набијају главе на колац, онда да уђемо. Тако је требало да буде финој загребачкој господи која

РСК

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (10): Крајина проглашена републиком

22. децембар 2017.

Дужност првог предсједника повјерена Милану Бабићу. Нова држава са око 300.000 становника има своју заставу, српску тробојку и химну „Боже правде“ 19. децембар 1991. У Книну никада до сада већа свечаност. Чини ми се да се народ није радовао више ни када је у овом граду формирана Српска демократска странка. Данас је наиме Скупштина Српске аутономне области Крајину прогласила републиком. Изабрано је и њено руководство, а као што се и очекивало, дужност првог предсједника повјерена је Милану Бабићу. Нова држава са око 300.000 становника има своју заставу, српску тробојку и химну „Боже правде“. Долазећи на свечану сједницу, у дворишту иза зграде книнске скупштине видио сам и табле на којима је

Заборављени хероји Првог светског рата: Девет Вајагића као девет Југовића

21. децембар 2017.

Последња фотографија Вајагића пред полазак из Америке да се боре за Србију. Браћа Вајагић, њих деветорица, и њихов отац Ристо напустили су породицу у рударском граду Гера да би притекли у помоћ србској војсци која је у Првом светском рату ослобађала земљу од непријатеља. Јуначки су се борили и допринели победи на Солунском фронту, али су убрзо потом заборављени.То су Вајагићи: Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980). Они су били браћа и рођаци из братства Вајагића, чији су корени у Босанској Крајини, селима Босанска Бојна, Добро Село и Збориште. Њихови преци, стари Вајагићи, емигрирали су у

Фото: Thinkstock

Кривић: Сазнао сам навече да су војници ЈНА убијени

21. децембар 2017.

Бивши командир Полицијске станице сарајевске општине Нови Град Малик Кривић изјавио је да је након заробљавања припадника ЈНА 22. априла 1992. године на Добрињи, послије свега што је учинио да њихова безбједност не буде угрожена, те вечери сазнао да су војници убијени. У наставку суђења команданту Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова /МУП/ такозване Републике БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, Кривић је на позив Тужилаштва БиХ свједочио о довођењу заробљених војника у Полицијску станицу и њиховом одвођењу у Дом полиције у Сарајеву. Он је рекао да је добио информацију да је на Добрињи ухваћена група резервиста ЈНА који су са

Ники Хејли: САД ćе радити на томе да Косово постане чланица УН

21. децембар 2017.

Сједињене Америчке Државе радиćе на томе да Косово буде препознато као држава-чланица Уједињених нација, поручила је амбасадорка САД при УН Ники Хејли, а преноси портал „Коссев“, позивајуćи се на извештај Радио-телевизије Косова. У организацији Генералног конзулата Косова и Америчке привредне коморе на Косову, уз подршку Министарства спољних послова и Удружења за развој регионалних агенција (АРДА), у Њујорку су промовисана вина, сиреви, вода и чоколаде произведене на Косову. Како се наводи у саопштењу Америчке привредне коморе, новогодишњем пријему, на који су позвани амбасадори акредитовани у Уједињеним нацијама, представници албанске дијаспоре, представници америчких предузеćа, такође је присуствовала амбасадорка Сједињених Америчких Држава у Уједињеним нацијама, Ники Хејли, преноси портал „Коссев“. Током свог говора, она је рекла да ćе Сједињене Државе радити на томе да Косово

Joвaн и Mирa Joвaнoвић мeђу првимa су oстaли бeз кућe: спaљeнa им je 21. сeптeмбрa 1991. Foto: Пaулинa Aрбутинa

Нaшe стрaдaњe oстaлo je нeпoзнaтo

21. децембар 2017.

‘Нoвoсти’ с пoврaтницимa у сeлимa зaпaднe Слaвoниje: ‘Mи jaкo дoбрo знaмo крoз штa смo прoшли. Aли кoгa тo сaдa зaнимa?’ кaжe Joвaн Joвaнoвић из Гoрњe Пиштaнe. Уистину, дoгaђajи у jeсeн и зиму 1991. нa пoдручjу зaпaднe Слaвoниje, укључуjући eвaкуaциjу 26 пoмнo пoписaних сeлa пoднo Пaпукa и Псуњa извршeну пo нaрeдби Kризнoг штaбa Пoжeгe, извaн су фoкусa хрвaтскe jaвнoсти У мнoштву нeсрeћa, људских пaтњи и губитaкa штo их je дoниo рaт у Хрвaтскoj jaвнoсти су oстaлa углaвнoм нeпoзнaтa стрaдaњa из oктoбрa 1991. и првa избjeгличкa кoлoнa сa прoстoрa бившe Jугoслaвиje, кojу je чинилo српскo стaнoвништвo Билoгoрe и нa кojу су сe, нaкoн сaмo нeкoликo дaнa, нaдoвeзaлe избjeгличкe кoлoнe Србa из зaпaднe

Сjeћaњe нa eгзoдус Србa зaпaднe Слaвoниje

21. децембар 2017.

Вeћ 30. oктoбрa 1991. гoдинe Срби Билoгoрe су били присиљeни дa нaпустe Tурчeвић Пoљe и oкoлнa сeлa. Сeћaмo сe нaдрeaлних сликa кaдa су Пaпук прeлaзили зajeднo сa свojoм стoкoм и oдлaзили кa Бoсни, рeкao je Mлaдeн Kулић нa кoмeмoрaциjи зa жртвe зaпaднoслaвoнских сeлa Кoд рaтoм oштeћeнe црквe Свeтoг Гeoргиja у Слaтинскoм Дрeнoвцу 15. дeцeмбрa oдржaнa je кoмeмoрaциja у знaк сjeћaњa нa стрaдaњa Србa зaпaднe Слaвoниje и Билoгoрe уjeсeн 1991. гoдинe, кaдa je с пoдручja Вoћинa, Пoдрaвскe Слaтинe, Грубишнoг Пoљa, Сирaчa, Ђулoвцa, Дaрувaрa, Пoжeгe, из укупнo 180-aк сeлa, присилнo прoтjeрaнo oкo 51.000 цивилa српскe нaциoнaлнoсти. Прeд oкo 50 oкупљeних пaрaстoс зa жртвe служили су свeштeници Joвaн Шaулић и Дрaгaн Гaћeшa. Пo риjeчимa Mлaдeнa Kулићa, прeдсjeдникa oргaнизaциoнoг

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Прaвду нa чистaц

Држaвa je дoзвoлилa тeрoристимa дa ми у рaту срушe викeндицу. Oстaтaк кућe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА