Црногорски Че Гевара, Љубо Чупић, народни херој, враћа се својим Никшићанима, и корзоу, којим је 9. маја 1942. уочи смртне пресуде последњи пут прошао везан ланцима у пратњи италијанских војника, да би неколико тренутака касније био стрељан у подножју Петрове главице, недалеко код Цркве Светих апостола Петра и Павла. Претходно су га заробили четници на Кабленој главици у околини Никшића и спровели у затвор где је остао све до егзекуције. Народни херој стиже у лику бронзане скулптуре која ће до лета бити постављена на Тргу слободе. Новац за израду је обезбедио приватни мецена који не жели да му се име помиње, док споменик ради у свом атељеу у Паризу познати

Јосип Броз Тито после 1945. није био антифашист, јер је владао методама које се ничим не разликују од фашистичких,односно нацистичких: увео је терор, отварао логоре,у којима су под нељудским условима затварани непријатељи његове власти, спроводио масовна убиства; сетимо се Голог отока и насилних откупа крајем четрдесетих година. Биле су то методе достојне Јосипа Стаљина и Адолфа Хитлера!.. Још пре почетка Другог светског рата, безбожни комунисти су ковали планове о касапљењу Краљевине Југославије и србскога народа. Комунистичка партија Југославије је на својим првим конгресима отворено заузела став да треба срушити Краљевину Југославију као “тамницу” југословенских народа. Комунисти су на чувеном комунистичком конгресу у Дрездену децидирано одлучили и навели Србске земље које

У Србији је за време Другог светског рата заиста постојао један добар Немац у униформи Вермахта – пруски аристократа који је спасао део српског културног наслеђа. Име барона Јохана Алберта фон Рајсвица (Johann Albrecht von Reiswitz), који је као мајор Вермахта и шеф Одељења за заштиту уметнина (Kunst und Denkmalschutz) био у окупираној Србији, данас је мало познато српској јавности. Барон Рајсвиц, који је након рата био професор у Минхену, спасао је мошти српских светаца из фрушкогорских манастира које су напале усташе, иницирао је доношење Закона о заштити културног добра и формирање Завода за заштиту културе, што је било први пут у српској историји, инсистирао је на поновном отварању Универзитета,

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Нациста и злочинац има своју спомен таблу у Србији(Новом Пазару)! Аћиф Хаџиахметовић, Аћиф Бљута (алб. Aqif Blyta; рођен 1887. у Новом Пазару, јавно стрељан 21. јануара 1945. у истом граду), међу Бошњацима познат и као Аћиф Ефендија, Албански политичар у Краљевини Југославији и градоначелник Новог Пазара за време Немачке окупације, који је радио на пројекту стварања Велике Албаније. Током Другог светског рата био је колаборациониста кога су 1945. године партизани осудили и стрељали због масовних ратних злочина над Србима, и убистава на простору окупиране Србије. Први акт његове квинслишке политике било је враћање феудалног права четвртине и успостављање беговата, тј. средњег века. Злогласног Ахмета Дацу поставио је