Аналитичар Срђа Трифковић сматра да Срби нису довољно свјесни свог положаја на Балкану и да један од утицаја у овом региону, такозвани евроазијски, који би требало да се на њих ослања, није довољно артикулисан. Трифковић је указао на још три утицаја на Балкану – атлантистички који се ослања на Албанце, германско-континенталистички који се ослања на Хрвате и неоосмански који се пројектује путем “зелене трансферзале”. Он наводи да је у дводеценијској еуфоричној пропаганди европског пута Србије замагљено то да Србе у кључним земљама ЕУ не воле јер “германско срце старе Европе третира Србе као реметилачки фактор и према њима има цивилизацијски и културолошки отклон”. Трифковић је на трибни “Геополитика Балкана у

Како пише ХРТ, исплаћене су прве одштете за прошлогодишње пожаре и поплаве у Далмацији. Подсетимо, елементарне непогоде које су прошле године забележене широм Хрватске направиле су штету од 3.5 милијарди куна, а влада је одлучила како ће за накнаду штета издвојити тек 80 милиoна За накнаду штете би из фондова Европске уније требало бити исплаћено чак 150 милиона куна, али те исплате још нису кренуле. Исплатили 55 куна одштете Почеле су ипак исплате хрватске владе, а како се чини, код грађана су изазвале шок, али не позитиван. Наиме, како јавља ХРТ, Милица Косовић из Кистања је, на пример, за обнову свога пожаром похараног винограда добила 55 куна накнаде, иако јој

Загреб је град који не зна да ли је ослобођен или окупиран 8. маја 1945. године, а “Кончар”, “Краш”, “Ђаковић”, “Лола Рибар” и “Гредељ” могу бити имена фабрика, али не улица и тргова, упозорава политичар и привредник Горанко Фижулић. Када би хрватски ученици знали бар неколико кључних историјских чињеница о усташком терору, расним законима Независне Државе Хрватске, прогону и убијању Срба, Јевреја и Рома – Комисија за недемократске системе не би била потребна, тврди он. У низу реакција на задржавање усташког поздрава “За дом спремни!” у “посебним околностима”, Фижулић подсјећа да је Анте Пркачин, један од команданата ХОС-а, који у грбу има овај слоган, усташе назвао “храбром добровољачком војском”, те

Заборавили смо српски језик, своју културу, изгубили смо национални идентитет, не поштујемо себе, а све у страху због „братства и јединства” да друге не увредимо, па смо данас дошли дотле да не знамо шта су то стандарди српског књижевног језика, рекао је проф. др Милош Ковачевић у интервјуу за ,,Експрес“ Проф. др Милош Ковачевић, редовни професор Савременог српског језика и Опште лингвистике на Филолошком факултету у Београду и Филолошко-умјетничком факултету у Крагујевцу, свој пребогат стваралачки, научни и педагошки рад посветио је одбрани српског језика, а данас упозорава да нам за то тек предстоји одлучујућа битка. Та битка претвара се често у борбу с ветрењачама јер професор Ковачевић у својим текстовима

Влада у Подгорици предложила Унеску да ову институцију уврсти на списак културне баштине човечанства а да није споменула да је реч и о наслеђу хрватске мањине, приговарају из Загреба Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка Под­го­ри­ца – По­сла­ни­ца у Европ­ском пар­ла­мен­ту Ма­ри­ја­на Пе­тир не­дав­но је тра­жи­ла од Европ­ске ко­ми­си­је да за­шти­ти не­ма­те­ри­јал­ну кул­тур­ну ба­шти­ну хр­ват­ског на­ро­да у Цр­ној Го­ри. На овај по­тез се од­лу­чи­ла на­кон што је Вла­да Цр­не Го­ре пред­ло­жи­ла да се Бо­кељ­ска мор­на­ри­ца, нај­ста­ри­ја по­мор­ска ин­сти­ту­ци­ја на све­ту, увр­сти у Уне­сков ре­пре­зен­та­тив­ни по­пис не­ма­те­ри­јал­не кул­тур­не ба­шти­не чо­ве­чан­ства без спо­ми­ња­ња то­га да се ра­ди о ба­шти­ни хр­ват­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не. Цр­на Го­ра је са­мо­стал­но под­не­ла но­ми­на­ци­ју, иако Ко­тор­ска би­ску­пи­ја и зва­нич­ни За­греб сма­тра­ју

Поглавар Руске православне цркве оштро је одговорио на иступање бугарског председника Румена Радева на паради поводом прославе 140. годишњице ослобођења те земље од турског ропства. Руски патријарх Кирил служио је у недељу поводом 140. годишњице ослобођења Бугарске од јарма турског ропства литургију у Саборном храму Александра Невског. Величанствени храм који је живописао и знаменити руски сликар и архитекта Виктор Васнецов, подигнут је у знак сећања на руску војску која је Балкану подарила независност после победе над Османским царством 1878. године, преноси „Комсомољска правда“. „Русија је једина устала, занемарујући своју добробит и евентуалну политичку корист коју би јој немешање у конфликт донело. Овде су крв пролиле десетине хиљада руских војника“, рекао је патријарх Кирил обраћајући се житељима Софије који су