arrow up
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх

Катанац на истини логора Јастребарско (И дио)

16. јул 2024.

Фронтал.РС доноси вам репортажу Ј.Михајловић у три дијела са освртом на историјске чињенице једнога града с мрачном тајном. Загребачки колодвор, чини се сређенијим од осталих старе Југе но, чим ступите на њега, иста прича. Сивило испод надстрешница квари утисак дјеломичног одржавања потпомогнутог обасјајима сунчевих зрака. Чекање, лица људи напрегнута од „кад ћу стићи“, „када поћи“, одају слику свих суморних, наизглед заспалих, аутобуских чекалишта потонулих у својеврстан временски расцјеп. Истоварени овдје, остављени и бачени, препуштени смо даљњем сналажењу. Гурајући се међу људима, вукући кофере, тражећи станицу, новце, карту за аутобус, све саме ситнице за бригу, непрестано нас прати осјећај вртложности дешавања којему не можемо побјећи, који нас баца по својој жељи,

Календар геноцида: 12-22. јул 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

8. јул 2024.

У шуми Копривница (Купрес-Бугојно) на месту Кожварица 15. јула 1941. године побијено је 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућнијих домаћина, а потом, десетак дана касније, на месту Мала врата, убијено је још 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побијених на Кожварици и Занесовићима. Неки извори указују да је у шуми Копривници, на више места, побијено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена. Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судије Маргетића, тачније 12. јула 1941, на пут без повратка су поведени други Срби из града: трговци, банкари, службеници, гостионичари… После неколико дана проведених у затвору, највероватније 15. јула, побијени су у

календар-геноцида-ц549цд23.јпг

Календар геноцида: 20. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

20. јун 2024.

Јама Јасеновача – Јасиковача, Бубањ код Борићевца, Доњи Лапац. 20. јуна и 3. јула 1941. усташе су побиле неколико десетака Срба, мушкараца, жена и дјеце и бациле у јаму. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005. Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај,  да нас контактирају путем е-маила: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска. 

путевима-козарске-дјеце01.јпг

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

9. јун 2024.

Неодговорни и недостојни имена наших предака олако заборављамо своје жртве. Имамо ли право тражити опрост од Новомученика српских због нашег бесмисла и недостатка егзистенцијалног самопоштовања !? Парцела број 142 на загребачком гробљу Мирогој крије тајну дјеце мученика, жртава онтолошког зла оличеног у Независној Држави Хрватској. То свето мјесто које је 1942. године , изван тадашњих граница Мирогоја, служило за закопавање „иновјераца“ данас одише миром на граници шуме, гдје лежи скроман споменик и мала надргобна плоча. Код овог светог мјестане долазе званичне делегације са српских простора, нема великих изјава у објективе фотоапарата и камера државних сервиса. Данас, тек по која играчка испред надгробне плоче свједочи о томе да ово мјесто није обичан гроб, како на плочи пише, „неколико

ДРАГО Х. ЧОЛАКОВИЋ: ЈАСЕНОВАЦ

8. јун 2024.

Већ 1. јула 1941. године усташе су га ухапсиле и интернирале у Госпић, а затим је отјеран у злогласни логор Јасеновац. У Јасеновцу је провео осам мјесеци, а касније је протјеран у Србију. Специјална полиција га поново хапси 18. рујна 1943. године. Слиједе тешки дани истражног затвора у Београду и Шапцу, а затим логорске ћелије на Бањици, гдје је остао све до 2. фебруара1944. године. ДРАГО Х. ЧОЛАКОВИЋ – ЈАСЕНОВАЦ ДРАГО Х. ЧОЛАКОВИЋ КРОНИКА ИЗ ПАКЛА (Јасеновац, 21. ВИИИ 1941 – 31. ИИИ 1942) Издавач: СПОМЕН – ПОДРУЧЈЕ ЈАСЕНОВАЦ За издавача: РАДОВАН Технички уредник и коректор: ФРАЊО ПИРЦ Тисак Штампарски завод »Огњен Прица« Дарувар ХАПШЕЊЕ Први дан августа 1941. године

гат.јпг

Барјак слободе завијорио се 6. јуна 1941.

6. јун 2024.

6. јуна 1941. године група устаника  из села  Казанаца и Вратковића код  Гацка напала је жандармеријску станицу на Брљеву и овом акцијом означила почетак организованог устанка против Независне Државе Хрватске. У својој књизи о ратним дешавањима  у Херцеговини под називом „Крваво коло херцеговачко“ Саво Скоко, између осталог, пише: „Наиме, већ 5. јуна 1941.године муњевито се ширила вест о трагедији села Корита дуж целе „немирне границе“. Изјутра 5. јуна у пограничним селима појавио се Јаков Миловић, који је са сломљеном руком побегао са Корићке јаме, и испричао људима да су те ноћи муслимани из Фазлагића Куле побацали у јаму Голубинку на Кобиљој глави све одрасле мушкарце из села Корита и Заградаца.

јама-пандурица.јпг

Перо инжињера Обрадовића: Сјећање на један злочин

5. јун 2024.

Држим једно старо наливперо у руци, зарђало, изубијано. Боже, какав је животни пут ово перо имало? Чуј „животни пут“, као да је живо биће, а не предмет! А оно је стварно својом судбином и симболиком коју носи у себи, оживјело. Да ли је непознати мајстор у фабрици, гдје је произведено, ко зна када и ко зна гдје, могао замислити да ће ово перо причати једну овако стравичну, и тужну причу. Вртећи перо у руци, мислима одлазим у ране осамдесете године прошлог вијека. Неколико жилавих и кошчатих стараца, са завратама на глави, ћутке, једноличним, али одлучним ударцима косијера сјеку јасенове и грабове младијере. Оно што посијеку, ја, тада седмогодишњак или осмогодишњаг,

Корићка јама

Порука преживјелих из јаме

3. јун 2024.

У Корићку јаму у близини Гацка у Херцеговини, током 4. и 5. јуна 1941. године бачена су  134 Србина. Кости су извађене из јаме 1953. и 1956. године и похрањене у заједничку спомен-костурницу у центру села Корита. КОРИЋКА ЈАМА У ОВУ ЈАМУ 4/5 ЈУНА 1941. ГОД. УСТАШЕ СУ БАЦИЛЕ 134 СРБИНА ОВОГА КРАЈА КОСТИ ЗВЈЕРСКИ УМОРЕНИХ ЉУДИ ИЗВАЂЕНЕ СУ ИЗ ЈАМЕ 1953 И 1956 ГОДИНЕ И ПОХРАЊЕНЕ У ЗАЈЕДНИЧКУ СПОМЕН КОСТУРНИЦУ У ЦЕНТРУ СЕЛА КОРИТА ПОРОДИЦЕ УБИЈЕНИХ И СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БИЛЕЋА ПОРУКА ПРЕЖИВЈЕЛИХ ИЗ ЈАМЕ „ОЈ КОРИЋКА ПУСТА ЈАМО КЛЕТА, ТИ НАС ВРАТИ СА ОНОГА СВИЈЕТА У ЊЕДРИМА ТВОЈИМ МИ СМО БИЛИ И ТУ ТЕШКЕ РАНЕ ЗАДОБИЛИ ОД УСТАШКЕ БАЈОНЕТЕ

Милорад Јандрић

Док је живих сведока, биће и истине

20. мај 2024.

Страдање породице Јандрић почело је усташким покољем у родном поткозарском Читлуку, и наставило се у дјечјем логору Јастребарско. У подравским Хлебинама стекао је и другу фамилију Они који покушавају рехабилитовати НДХ и умањити усташке злочине почињене за време владавине те фашистичке творевине заборављају да још увек има живих сведока. Шупље приче о логорима у којима су заточеници тек ‘радили и гледали позоришне представе’, ови људи врло лако могу демантовати. Нажалост, својим животним искуством. Читлук – Босанска Дубица – Стара Градишка – Загреб – Јастребарско – Копривница – Хрватска Костајница. Пут је то Милорада Јандрића из Борова насеља, живог сведока свирепих усташких злочина и страхота које је доживео у родном селу,

календар-геноцида.јпг

Село Војишница, Војнић, 14. маја 1942.

14. мај 2024.

Село Војишница, Војнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе 14. маја 1942. године поклале 189 српских сељака од којих 93 дјетета у старости до 14 година.    Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005. Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај,  да нас контактирају путем е-маила: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска. 

петрова-гора-избјеглице.јпг

ПОКОЉ: Јарак Метаљка на Петровој гори, 9-14. мај 1942.

9. мај 2024.

Интервал од деветог до четрнаестог маја у историји страдања српског народа у НДХ остаће забиљежен као доба офанзиве хрватских снага  и стезања обруча  на Петровој гори око 700 партизана и хиљада српских избјеглица из котарева: Слуња, Војнића и Вргинмоста. У јарку Метаљка, од  9. до 14. маја 1942. усташе и домобрани поклали су 57 жена и дјеце. Јарак „Метаљка“ или „под Метаљком“ како се назива у литератури само је једно од многобројних стратишта Покоља на Петровој гори. У својој књизи „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“  Ђуро Затезало наводи свједочанства о овим злочинима. Свједочанство Ђуре Студена о масакрирању српских избјеглица у Петровој гори маја 1942. записао сам 21. априла 1961. године. Тада је имао 32

Света Петка и Срби у Пламену

7. мај 2024.

Историчар и књижевник Мр. Миле Дакић у својој збирка приповедака „Бол у прсима” подсећа нас на потресна страдања Срба у Хрватској. Из поменуте књиге овом приликом одабрали смо приповетку „Света Петка и Срби у Пламену” Не да би вас „хранили” мржњом већ да се не заборави – на такав заборав немами право ни због пијетета према невиним жртвама. Јутрос су жене подраниле. Око цркве Свете Петке на Коларићу чекају с храном у кошарама. Бијеле се рокље и повезаче. Ту је и понека дјевојчица жутим рупцем подбрађена. Хрватски војници поручују да ће натпоручник о свему одлучити. Ромиња прољетна кишица. Ниски сиво црни облаци журе према Дебелој коси. Из Вргинмоста у Војнић зује талијански тенкови и

свети-вукасин.јпг

ЛОГОРСКА ИСТОРИЈА СРБА – СВЕТИ ВУКАШИН ЈАСЕНОВАЧКИ И САРАЈЕВСКИ ЂУРЂЕВДАНСКИ ТЕФЕРИЧ 1942.

6. мај 2024.

Жарко Видовић: Данас ми је, на Литургији, у Храму Светога Саве, оживело сећање и на мој транспорт, и долазак у логор Јасеновац. Ево дана који нам је дао Бог: у Архијерејској саборној Литургији, у Храму Светога Саве на Врачару, на дан Светог апостола и евангелисте Јована 2000. године, Дух Свети кроз уста Цркве – литургијске заједнице народа са Васкрслим Христом – прославља имена српских Мученика и Светитеља, Сведока Христових, међу њима и Светог Вукашина из Клепаца и Сарајева, Светог Вукашина Јасеновачког. Био је из херцеговачког рода Мандрапа који је своју грану имао и у Сарајеву: стара угледна кућа у улици Милоша Обилића, на Пируши. (Због сувише видних и свежих трагова

Сељаци копају своје гробове пре убијања.

Усташе свједоче о злочину у Хрватском Благају над Србима Кордуна 6. маја 1941.

6. мај 2024.

Заклели смо се да ћемо српско све поништити, од килограма, па даље. Миле-Милић Абрамовић, водник стожерне сатније 1. усташке бојне, 8. усташког здруга:  “Ја сам за вријеме Југославије припадао ХСС-и у којој сам био све до 1941. године. Приликом капитулације Југославије ја сам био код своје куће у селу Корана (Српски Благај) опћина Цвијановић Брдо, котар Слуњ. Одмах успоставом НДХ, травња 1941. ступио сам у усташку организацију, којом је руководио млинар Јосо Пау­новић. Мјесеца свибња 1941. на дан Св. Ђурђа ми смо се органи­зирали за купљење Срба по Вељуну, Вељунској Глини, Црном Врелу и Полоју, те осталим српским засеоцима Вељуна. На исти дан наоружа­ли смо се у Благају у јачини

корице-књиге-страдања-цазинска-крајина.јпг

Страдања у Цазинској крајини и антифашистичка борба /1941-1945/

26. април 2024.

Ова књига је трајни споменик невиним жртвама усташко фашистичког терора у Цазинској крајини. После четрдесет година истраживања о страдању народа током Другог светског рата, у Цазинској крајини, а за 70-ту годишњицу тих ужасних збивања, објављена је друга књига борца НОР-а и носиоца „Партизанске споменице 1941. године,, Душана Д. Миљковића под насловом Страдања у Цазинској крајини и антифашистичка борба /1941-1945/. У књизи су кроз неколико целина дати прикази о страдању пре свега српског, али и осталих народа који нису прихватили усташку власт и злочине које су усташе примењивали посебно према србима православне вероисповести, Јеврејима и Ромима. У првом делу су наведени подаци о успостави власти НДХ у Великој жупи Бихаћ, пре

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Хладнији рат

А да се мало окренемо будућности? Чему то копање по ранама из

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА