Скочите на садржај
Рођен у Великој Жуљевици, Нови град, Р. Српска. У мају као радник одведен из куће, (види књигу др Затезала: ЈАДОВНО: 439 стр.) и убијен мучки у логору Јадовно у јулу 1941. Од потомака, данас има 3 унуке од кћери Мирјане: Гину, Борку и Радмилу, а од а од кћери Гине унуке Николу и Драгољуба у Новом Граду. Прилог дао унук Лончина Никола, приликом Парастоса на Јадовну 26. јуна 2011.
На Западу је уобичајено да се за распад СФРЈ оптужује српски национализам. Потребно да прође неки довољно дуг временски период (нпр. један век) да би неки непристрасан западни историчар могао да устврди оно што је од почетка заправо било очигледно, али што је због пропаганде заташкивано: за распад СФРЈ одговорне су католичке нације – Хрвати и Словенци. Доказа за гореизречену тврдњу је безброј. Један од њих је владавина хрватског језичког национализма. У Хрватској готово да нема установе која нема етничку ознаку („Хрватски”). У Србији готово да нема оне која га има („Српски”). Између два светска рата (1918 – 1941) Између два светска рата све водеће политичке странке Хрвата емфатично су носиле национални предзнак: Хрватска сељачка странка,
Неколико дана уочи Богојављења, Јелка Јовандић је уснила Светог Јована који јој је рекао: „Дошао сам по своје стадо“. Бележи ту реченицу у својој књизи о породици Јовановић-Вакини, др Вера Јовановић. Јелена – Јелка Јовандић је после причала да тада није знала шта то значи. А онда је дошао 6, односно 19. јануар 1942. Вода је у Ујвидеку била освећена, јавио се Бог у лику Оца и Сина и Светога духа. Кажу у разним речницима симбола да вода брише историју, јер уводи у ново стање: урањање се може поредити са полагањем Христа у гроб, после чега Он васкрсава. Верујем да су у праву. Сутрадан, 7, односно 20, био је дан
Књига „На кућном прагу“ садржајно је подијељена у двије цјелине. Први дио „Горка судбина“ говори о догађајима у западној Славонији након успоставе НДХ у травњу 1941. године; о прогону и покољу Срба и свих оних који од злочиначког усташког режима проглашени непријатељима и непоћуднима. У пет мањих цјелина дат је краћи опис развоја Народноослободилачке борбе у Славонији 1941-1942. године, па до формирања већих партизанских оружаних јединица те борби 1943. и 1944. године. Други дио „Помрачење“ говори о континуитету прогона и злочину над Србима у Пожешкој котлини и шире на простору западне Славоније 1991-1992. године. Књига изузетно добро компарира 1941. годину са 1991. везано уз злочине над српским становништвом Пожешке котлине. Наш почасни члан, повијесни писац Пожежанин Миодраг Бјелић
Поводом књиге Василија Крестића „Хрватске претензије на Војводину и БиХ од 1848. године до данас“, Зрењанин 2012. Зачета у германско-католичким радионицама као део стратегије ширења римске вере, хрватска политика је историјски коначно уобличена када су Хрвати стекли могућност за релативно независну политику од Пеште и Беча, и није се мењала више од стотину година. То је политика која, по феудалном принципу, не признаје Србе као политички народ, која је и данас разлог због којег Хрвати претендују на српски етнички простор, политика која је била узрок злочина геноцида и потоњег етничког чишћења Грађански рат у Југославији и његови трагични исходи потврдили су многе резултате вишедеценијских историографских истраживања Василија Крестића. Изузетан јавни
Енглисх Анте Земљар: Харон и судбине – Усташки концентрациони логори Слана и Метајна на острву Пагу – 1941. Књига Харон и судбине стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. У књизи су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Карлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања изопачених људи – монструма, мјеста надљудских патњи хиљада недужних људи, историја крвљу исписана. Књига је објављена
Срна доноси фељтон у пет наставака о усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи убијена 342 житеља села, међу којима 226. дјеце. Другу чету из састава Павелићевог батаљона предводио је Иво Батинић, усташки поручник који је учествовао и у масакру српских цивила који је предводио заповједник Јосип Мишлов 7. фебруара исте године у Дракулићу код Бањалуке. У уводном тексту пишемо о околностима које су претходиле злочину, у другом дијелу објавићемо изводе из докумената НДХ-а, а у трећем дијелове документа из пера њемачких официра са ознаком „Врло тајно“! У четвртом наставку представићемо документарни филм аутора Зорана Радоњића „Да се њима никад не
Зборник саопштења, свједочења и докумената Оштра Лука, 2008. Енглисх Зборник је доступан у формату Ацробат ПДФ: Шушњар 1941: Зборник саопштења, свједочења и докуменатаАцробат ПДФ документ, 4.304кБ У Оштрој Луци је 1. августа 2008, тачно шездесет седам година након стравичног илинданског усташког покоља у коме је између 7.000 и 10.000 Срба и Јевјера тадашњег среза Сански Мост (тачан број још није утврђен, али се треба надати да ће то бити учињено у догледно вријеме) звјерски убијено само зато што су припадали другој вјери и другој нацији, одржан округли сто „Шушњар 1941.“ Организатори округлог стола били су општина Оштра Лука и Удружење расељених Сањана „Санска огњишта“ са сједиштем у Бањој Луци, а
Спомен – подручје Доња Градина Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“ организоваће у сриједу, 30. септембра, изложбу документарних фотографија под називом „Циглана“. Из ове јавне установе најављено је да се изложба организује у поводу обиљежавања Дана европске баштине, а у оквиру заједничког програма Савјета Европе и Европске комисије. Аутори изложбе су Дејан Мотл и Тања Тулековић, кустоси у Јавној установи „Спомен-подручје Доња Градина“. Изложба ће бити представљена у Народној библиотеци у Козарској Дубици у 19.00 часова. Извор: Везане вијести: ЧАСОПИС „ТОПОЛА“ БИЋЕ ОБЈАВЉИВАН ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ Голема је срамота српска СКУПШТИНА ДА УСВОЈИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НДХ Ужас какав се не памти
Графит посвећен Милану Тепићу Полагањем вијенаца и паљењем свијећа на мјесном гробљу у Комленцу сутра ће у Козарској Дубици бити обиљежен Дан сјећања на народног хероја Милана Тепића. У присуству чланова породице, вијенце ће на породичну гробницу Тепића положити начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро, предсједник Скупштине општине Милован Баришић, посланици у Народној скупштини Републике Српске и представници Општинске борачке организације. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком
Споменик српским цивилима убијеним у Вариводама У селима Вариводе и Гошић код Кистања данас ће бити одржана комеморација у спомен на српске цивиле са подручја Шибенско-книнске жупаније убијене након акције „Олуја“. Комеморацију организују Српско народно вијеће и општина Кистање. На данашњи дан навршава се 20 година од убиства девет мјештана српске националности у селу Вариводе, и за те злочине до данас нико није осуђен, саопштио је данас предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Двадесетосмог септембра 1995. године, готово два мјесеца по завршетку „Олује“, у селу Вариводе, убијено је девет мјештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Рајдивој Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59),
Српска православна црква сматра да још није време да папа посети српску Цркву, изјавио патријарх Иринеј, који каже да папу као државника власти могу увек да позову да посети Србију и да се Црква у то неће мешати Патријарх Иринеј БЕОГРАД – Српска православна црква сматра да још није време да папа посети српску Цркву, изјавио патријарх Иринеј, који каже да папу као државника власти могу увек да позову да посети Србију и да се Црква у то неће мешати. „Ми као Црква не бисмо имали ништа против, нама би чак била и част да примимо папу, али имамо у виду огроман број нашег народа који је из Хрватске протеран,
Након што су мјештани Гостовића, села у близини Завидовића, протјерани 1992.године, порушено је и више од 80 одсто њихових мјесних надгробних споменика. Порушени споменициФото: РТРС Двадесет три године послије, споменици су и даље на мети вандала. Неки су обнављани чак и пет пута. Починиоци никада нису пронађени. А то довољно говори, кажу протјерани мјештани, да у Гостовићу нису добродошли. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: ПОЛИЦИЈА ДА ПРОНАЂЕ РУШИТЕЉЕ СПОМЕНИКА – Јадовно … СРУШЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У ДВОРИШТУ СРПСКЕ ЦРКВЕ ПРЕДМЕТ 10 ГОДИНА СТОЈИ У ТУЖИЛАШТВУ БиХ! – Јадовно … Озрен – Возућа – Јадовно 1941.
Ратко Личина Недавно морбидно обиљежавање 20. годишњице „Олује“ у Хрватској, али и актуелни суманути „царински рат“, који је званични Загреб објавио Србији због таласа миграната с Блиског истока, потврђују да ће односи два највећа народа на простору бивше Југославије још дуго потресати Балкан. О кључним контроверзама с овим предзнаком, Пресс је разговарао с Ратком Личином, данашњим министром у влади РСК у прогонству, који је послије првих вишестраначких избора у Хрватској 1990. године био најмлађи посланик СДС-а у Хрватском сабору. – Као што су Хитлер и Нијемци у Другом свјетском рату вјеровали да ће постићи „коначно рјешење“ јеврејског питања, тако су и Туђман и Хрвати послије „Олује“ помислили да су коначно
У сребреничком храму Покрова Пресвете Богородице данас је служен парастос и прислужене су свијеће за покој душа мајору Српске војске из Првог свјетског рата, ослободиоцу Кости Тодоровићу и његовим саборцима спаљеним на данашњи дан 1914. године. Протојереј Александар Млађеновић подсјетио је да су на данашњи дан прије 101 годину рањеног мајора Тодоровића са неколико сабораца окупатори живе спалили на ломачи у Сребреници гдје се данас налази парк у коме су сачуване спомен-плоче захвалности мајору и његовим четницима. Ужичанин Коста Тодоровић је, командујући јуришном јединицом четника почетком септембра 1914. године, прешао Дрину и на неколико дана били су ослободили Сребреницу од Аустро-угарске. Након вишедневних борби, мајор Тодоровић и студент из Брчког
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је Спомен-подручје
Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић рекао је да је Бањалука поносна на антифашистичку
На помоћном стадиону Кошево у Сарајеву на најмонструознији начин су убијани и
Због историјске истине потребно је да се демантује серија лажи о наводном
Трећину убити, трећину протјерати, остале покатоличити, то је био план некадашње НДХ
Удружење грађана „Јадовно 1941.“ и ЈУ „Културно-образовни центар Нови Град“ имају част
Гаврило Дожић (1881-1950), епископ пећки (потоњи Патријарх српски) пише о злочинима које
Брчко – Експозиција претходно била у Сарајеву (13. априла) и Поточарима (15.
Затворени по селима, без слободе и основних права, ми не можемо ништа
Споменици свештеника Божидара Шаренца и Хакије Шарића који су на данашњи дан
Камо среће да сам измислио копнену инвазију НАТО снага на Космету 1999,
Уз места којима је пролазила Хрватска војска, уписани су тенкови, српски војници,
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Сербиан
Армениан
Цроатиан
Дутцх
Енглисх
Френцх
Герман
Греек
Хебреw
Хунгариан
Италиан
Норwегиан
Полисх
Руссиан
Словениан
Спанисх
