„Похитај у помоћ мени, Господе, спаситељу мој!“ (Псалам 38, 22) Драга браћо и сестре, Живимо у тешком и бременитом времену, у коме се, поред свих недаћа које сналазе модерну цивилизацију и проевропско друштво, ми у епархији горњокарловачкој морамо борити и за опстанак нашег народа и наше цркве на овим просторима. Узели смо на себе крст који нам је доделио Господ и настојимо да га смирено и кротко изнесемо до самога краја. Исто тако и наш многострадални верни народ, своју голготу трпељиво подноси, настојећи да одоли свим напастима и бурама које га сналазе. Знајмо, драга браћо и сестре, поготово Ви који сте са ових простора расејани широм васељене, да је наша

Српски интелектуалци који се декларишу као патриоте нису показали довољну пажњу страдању ћирилице. Неки је уопште и не сматрају јединим српским писмом па, самим тим, страдање не могу ни видети. Могли би наћи оправдање у томе што пропада све што је српско, па не могу стићи на све стране. Али они толико ћуте о латинизацији Србије да то обичном народу постаје неподношљиво. Тако нису приметили ни три важна догађаја из прошле године, а који се тичу судбине ћирилице. Прво, Статутом Војводине неуставно је у српски језик уведена и ова хрватска латиница. Она је раније била у склопу српскохрватског језика. Друго, у Закону о службеној употреби језика и писма неуставно је

Пише: Владислав Б. Сотировић У европској савременој повести, нарочито након пада Берлинског зида новембра 1989. г., има не мали број случајева малих и пре свега „неисторијских“ нација које покушавају да „доведу у ред“ своје националне повеснице тако што их улепшавају, хероизују, еуропеизују али пре свега настоје да како-тако докажу некакву повесну независност својих национа у односу на моћне суседе како би разбили традиционалну слику Европе и европске историјске науке о њима као „бечким коњушарима“ или „пештанским кочијашима“. По питаљу државности данас признате европске нације се могу грубо поделити у следеће главне категоријалне групе, тј. на оне: 1.      које никада у њеној повести нису имале никакву државну независност (Власи, Роми…) 2.     

Аустријски званичници саопштили су да ће на месту где се налази психијатријска болница Хал, близу које се како се верује, крију остаци жртава нацистичких злочина, бити спроведене ексхумације БЕЧ – Аустријски званичници саопштили су да ће на месту где се налази психијатријска болница Хал, близу које се како се верује, крију остаци жртава нацистичких злочина, бити спроведене ексхумације гробова. Остаци 220 особа сахрањени су на гробљу у Халу, у покрајини Тирол, а болница која се ту налази спроводила је током рата, како се верује, нацистички програм еутаназије. Изградња новог објекта на том месту је заустављена како би се ексхумације спровеле без потешкоћа, пренео је Bi-Bi-Si. Хиљаде људи са физичким или

У Меморијалном центру холокауста Јад Вашeм у Јерусалиму саопштено је у уторак да је идентификовано две трећине Јевреја убијених у холокаусту у Другом светском рату, што је укупно четири милиона имена „У последњој деценији успели смо да додамо око 1,5 милиона имена жртава у базу података, повећавајући за неких 60 процената информације коју смо имали“, рекао је управник Јад Вашeма, Авнер Шалев. Он је истакао да су нацисти тежили не само да униште Јевреје већ да избришу свако сећање на њих. „Једна од централних мисија Јад Вашeма од оснивања, проналажење имена сваке жртве и личне приче, довела је до неуморних напора да се имена обнове и идентификују што је више

У Москви jе 17. децембра 2010. одржана  међународна конференциjа са темом ,,Свет без нацизма, основни задатак човечанства“. Организатор конференциjе jе био Савезни савет (горњи дом) Савезног парламента Руске федерациjе. На конференциjи су учествовали  представници 47 земаља Европе и САД. Са простора бивше СФРЈ учествовали су представници Србиjе и Црне Горе. Из Србиjе су били Душан Баjатовић, председник Одбора за одбрану и безбедност Народне Скупштине  и Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, а из Црне Горе Драган Ђуровић, генерални секретар СУБНОР-а. У излагањима учесника наjвише пажње jе посвећено тенденциjи ревизиjе резултата Другог светског рата, оживљавања идеологиjе нацизма и фашизма, умањивања одговорности носилаца те идеологиjе као и одговорности ратних злочинаца

Организација Амнести Интернешнал поново је позвала хрватске власти да истраже тврдње како високи политичар није спријечио ратне злочине које су починиле хрватске снаге током рата вођеног од 1991. – 1995. године. Владимир Шекс, тренутно потпредсједник Сабора, који је био водећа политичка личност у регији источне Славоније 1991. године, суочен је с новим тврдњама да није реаговао како би зауставио грубе злоупотребе које су починиле снаге под његовим заповједништвом. 13. јануара, Иницијатива младих за људска права, хрватска невладина организација (НВО), поднијела је ново свједочење свједока која тврди да Владимир Шекс није испитао њену пријаву злочина којег су наводно починили његови подређени 1991. године. Ова НВО приложила је изјаве још пет свједока

Позив на слободно изјашњавање Приликом пописа становништва које ће се провести у априлу ове године грађани ће бити позвани да се слободно изјасне о својој националној и вјерској припадности, речено је на састанку Српског народног вијећа и Државног завода за статистику Главне теме разговора коме су присуствовали предсједник СНВ Милорад Пуповац и равнатељ ДЗС Иван Ковач била су питања информирање грађана у вези са пописом становништва, едукације пописивача и проблем држављана Хрватске чије су куће или станови заузети и још увијек имају статус избјеглица. – Попис сматрамо важним за Хрватску и за српску заједницу и не би било добро да нас резултат пописа изненади, нарочито да буде у паду. То

Шта желе и куда су кренули Хрвати „источно од Уне“, питали смо Твртка Миловића. Република Српска и Федерација БиХ су два одвојена свијета. То најбоље знају они, којима је посао да знају. Новинари са једне стране границе, имају врло ограничено знање о политичким и другим дешавањима са друге. Колико год се неки трудили да то сакрију, са обичним људима је ствар још одвојенија. Ово је прилика да се упознамо. Наш саговорник се, прије свега својим одговорима, доказао као квалификована особа да јој се оваква питања поставе. Зато, и поред тога што су дуги интервјуи нешто што не трпи медиј на којем нас тренутно пратите, доносимо у нескраћеном обиму виђења Твртка