fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Истјерати Шекса на чистац

Владимир Шекс

„Након ухићења Мерчепа, судови би требали истражити Владимира Шекса и Давора Домазета Лошу. Очекуjем то“, каже Зоран Пусић из Грађанског одбора за људска права. И Амнестy Интернатионал у свом извjешћу тражи расвjетљавање Шексове одговорности за ратне злочине у Славониjи

Након пуних деветнаест година, жупаниjско jе Државно одвjетништво у Загребу коначно затражило истрагу и одредило jедномjесечни притвор Томиславу Мерчепу, бившем заповjеднику тзв. мерчеповаца, ратне jединице што jе почетком деведесетих сиjала страх и терор диљем Хрватске, пљачкаjући и убиjаjући цивиле, углавном Србе али и неке непоћудне Хрвате.

Тужитељство га терети да jе од 8. листопада до средине просинца 1991. као ратни савjетник у МУП-у и заповjедник причувне построjбе МУП-а, стациониране диjелом у Пакрачкоj Пољани а диjелом у павиљону 22 Загребачког велесаjма, особно наређивао незаконита лишавања слободе, мучења и убоjства цивила. Сумњичи га се да jе – премда jе за то знао – пропустио сприjечити подређене да незаконито ухићуjу, пљачкаjу, злостављаjу, муче и убиjаjу цивиле. За вриjеме Мерчепове „владавине“, са ширег подручjа Кутине и Пакраца те с подручjа Загреба убиjене су или се воде као нестале укупно 43 особе, а само jе њих шест преживjело мучења и злостављања. 

Домазет био мозак Медачког џепа

Амнестy Интернатионал упозорава на заповjедну одговорност умировљенога адмирала Давора Домазета Лоше за злочине почињене у акциjи Медачки џеп краj Госпића. Према извjешћу АИ-а, Домазет, тадашњи начелник Управе за обавjештаjне послове, био jе стварни мозак операциjе, а заповjедну jе улогу обављао у име начелника Главног стожера ХВ-а Јанка Бобетка. Потврђуjу то великим диjелом и записи из ратног дневника заповjедништва Зборног подручjа Госпић, коjи jе вођен од ожуjка до краjа листопада 1993. и коjи jе био међу доказним материjалом на суђењу генералу Рахиму Адемиjу и Мирку Норцу. Хашко jе тужитељство Домазета, свjедока на споменутим суђењима, третирало као осумњиченика. Подсjетимо, ХВ jе 9. руjна 1993. покренуо напад на Дивосело, Читлук и Почитељ, села jужно од Госпића, с укупно петстотињак становника и у саставу самопроглашене Краjине. Два дана касниjе, хрватске су снаге загосподариле овим мjестима, починивши притом тешке злочине над српским цивилима. Добар дио злочина почињен jе 17. руjна, након што су српски генерал Миле Новаковић и Петар Стипетић потписали споразум о повлачењу. Осам дана касниjе, Воjна jе полициjа провела истрагу и устврдила да злочина ниjе било, но хашки jе суд од српња 2001. до свибња 2004. подигао оптужнице против Адемиjа, Бобетка и Норца. Осуђен jе jедино Норац, коjему jе Врховни суд ове године смањио казну са седам на шест година затвора. Према тврдњи из оптужнице, на подручjу Медачког џепа убиjена су 23 српска цивила и петеро заробљених воjника.

Шексове интервенциjе

 Зашто jе правди требало пуних деветнаест година да ухити Мерчепа и постоjи ли икакво оправдање за толико кашњење? Из Министарства унутарњих послова потврђуjу да jе крим-истрага у Мерчепову случаjу траjала више година: образлажу то чињеницом да jе неке од кључних доказа било могуће прикупити тек након склапања Споразума о сурадњи у прогону ратних злочина између Хрватске и Србиjе.

Досjе о недjелима за коjе jе осумњичен Томислав Мерчеп већ jе довољно импозантан; jе ли и коначан, тек ће се видjети. За активности Мерчепова ескадрона смрти jавност jе први пут дознала почетком 1992, када jе ухапшена скупина коjа jе у просинцу 1991. ликвидирала загребачку обитељ Зец. Починитељи су приведени и признали су убоjство те проговорили о низу других одвођења и ликвидациjа почињених у Пакрачкоj Пољани. Но, због наводне процедуралне погрешке – jер су исказе истражитељима дали без присутности одвjетника – ослобођени су казнене одговорности за убоjство обитељи Зец. У случаjу Пакрачке Пољане тек су 2006. правомоћном одлуком Врховног суда петорица мерчеповаца осуђени на укупно тридесет година затвора. Но, њихов заповjедник ни на jедном суђењу, зачудо, ниjе прозван ни као свjедок. Умjесто тога, вуковарски jе Наполеон, како су му неки тепали, тужакао риjетке медиjе коjи су се усудили писати о његовоj крвавоj ратноj улози.

За процедуралну погрешку због коjе су убоjице ослобођени ваљало би изнова питати Владимира Шекса, тадашњега државног тужитеља, коjи jе унаточ обиљу материjалних доказа одбацио оптужницу и замрзнуо истрагу о злочинима у Пакрачкоj Пољани. О тоj истрази и Шексовоj улози у случаjу Пакрачке Пољане, проговорио jе одвjетник Тихомир Рубеша, некадашњи замjеник окружног тужитеља у Загребу, тjеднику „Ферал Трибуне“ jош 1997. И данас тврди исто.

– Што се тиче Пакрачке Пољане, било jе одређених интервенциjа тадашњега републичког jавног тужитеља Владимира Шекса, а те су интервенциjе забиљежене моjом руком у форми службене биљешке на корицама списа. Шексове су интервенциjе биле у смислу подузимања радњи коjима су се стекле правне могућности да припадници Мерчепове jединице буду пуштени из притвора. Чак сам налог био криво схватио, мислио сам да се односи само на неке особе, но он jе додатно тражио за све. Знате, пиjевци су кукурикали, а зора ниjе свитала – каже Рубеша, коjи jе управо због Пакрачке Пољане у руjну 1992. напустио Државно одвjетништво. Не вjеруjе да jе споменути спис нестао отуда: вjеруjе да би га се, заjедно са службеним забиљешкама о Шексовим интервенциjама, морало моћи пронаћи.

„Очистите сва та говна“ 

Амнестy Интернатионал, међународна невладина организациjа за заштиту људских права, прошлога jе тjедна у своме извjешћу истакнула да су хрватске власти пропустиле покренути истраге против високих воjних и политичких дужносника, иако су доступни судски подаци коjи би их могли теретити. Посебно су издвоjили Томислава Мерчепа, Владимира Шекса и умировљеног адмирала Давора Домазета Лошу.

У извjешћу су три странице посвећене потпредсjеднику Сабора Владимиру Шексу, за коjега се тражи да се расвиjетли његова одговорност за ратне злочине у Славониjи, посебице узевши у обзир тврдње неких свjедока у процесу против Бранимира Главаша. Шекс jе био шеф Регионалнога кризног штаба за источну Славониjу и Барању у вриjеме злочина у Осиjеку, а 31. коловоза 1991. особно jе – што jе и посвjедочио на суђењу Главашу – видио убиjенога цивила у дворишту тадашњег Секретариjата за народну обрану. Према риjечима Јосипа Бољковца, jедног од свjедока на суђењу, Шекс jе уз Главаша био неформални вођа града. Амнестy напомиње да jе Шекс имао сву воjну и политичку моћ у граду те jе као такав био одговоран за злочине коjи су се 1991. ондjе догађали. „Осиjек jе био ван контроле и апсолутно jе било немогуће било што учинити без одобрења Шекса и Главаша. У спорним мjесецима, од српња до руjна 1991, Шекс ниjе подузимао никакве радње да би сприjечио кршење људских права, све из поштовања према члановима воjске коjи су били под његовом командом, иако их jе требао приjавити према протоколу Женевске конвенциjе о људским правима“, закључуjе се у извjешћу Амнестy Интернатионала. Оно донекле оправдава нервозу коjу ових дана, по ухићењу Мерчепа, исказуjе Шекс: не даjе изjаве и не жели ништа коментирати.

Суткиња коjа вjеруjе Мерчепу

Гордана Јалшовечки, некадашња суткиња загребачкога Опћинског суда, разрезала jе у липњу 1995. године „Фералу“ 130 тисућа куна казне због текста „Поља смрти у Пакрачкоj Пољани“ новинара Драге Хедла: у њему се, примиjетила jе суткиња, „износе разне неосноване тврдње о масовним гробницама и концентрационом логору у околици Пакраца“. Пресуда jе донесена и на темељу Мерчепова исказа, коjем „суд у потпуности вjеруjе, jер jе дат на jасан и увjерљив начин“. На jасан и увjерљив начин истакнимо занимљиву нотицу: Гордана Јалшовечки од 1. ожуjка ове године обнаша дужност суткиње Врховнога суда!

Зоран Пусић, предсjедник Грађанског одбора за људска права, отприjе jе упознат с чињеницама на коjе упозорава Амнестy Интернатионал.

– Након ухићења Мерчепа, судови би требали истражити Шекса и Домазета и мислим да ће то сада лакше направити. Очекуjем то, а на потезу jе поновно Државно одвjетништво – каже Пусић.

Миро Баjрамовић, наjближи Мерчепов сурадник, у покаjничкоj исповиjеди „Фералу“ 1997. године опширно jе испричао што се догађало у Пакрачкоj Пољани и другдjе гдjе jе дjеловала jединица звана Јесење кише. Казао jе да jе у Пакрачкоj Пољани ликвидирано 280 људи, од чега jе он особно убио седамдесет и двоjе, међу њима и девет жена. Проговорио jе и о готово стотину ликвидациjа српских цивила коjе jе та jединица починила диљем Хрватске – у Вуковару, Госпићу, Сланоме, на Загребачком велесаjму. Исте, 1997. године подигнута jе и прва оптужница против мерчеповаца.

– Томислав Мерчеп jе био заповjедник Пољане, а jа сам био дозаповjедник. Мерчеп jе све знао. Он ниjе особно судjеловао у егзекуциjама, али jе читао све што смо му ми писали у извjешћима, премда jе већина информациjа приопћавана усмено. Он jе знао за сваку ликвидациjу, jер jе био заповjедник и био jе за нас каризматична особа. Неколико нам jе пута рекао: „Ноћас очистите сва та говна.“ То jе значило да се ликвидираjу сви затвореници – казао jе Баjрамовић „Фералу“.

Бахато хвалисање

Када се 1999. почело судити припадницима Мерчепове скупине, пропуштена jе прилика да се истражи улога самог Мерчепа у тим звjерствима; умjесто тога, тужитељи и суд трагали су за остацима жртава, обављале су се ексхумациjе, иако су хрватске власти посмртне остатке 19 особа већ биле преселиле на православно гробље у селу Кукуњевцу, а ексхумирани су тек љетос. Намеће се питање ниjе ли Мерчеп процесуирање и суђење избjегао захваљуjући политичкоj заштити људи из ратног врха ХДЗ-а, у што вjеруjе и предсjедник ГОЉП-а.

– Таква врста заштите сигурно jе траjала све док се у другоj половици деведесетих ниjе разишао с ХДЗ-ом; тада jе владало неписано срамотно начело, коjе jе промовирао и ондашњи предсjедник Врховног суда Милан Вуковић, да се на хрватскоj страни нису могли догодити злочини. Касниjе вjероjатно ниjе било политичке воље да се Мерчепов случаj процесуира. Па он jе био заповjедник онима коjи су у више наврата суђени за ратне злочине! Против њега сам поднио тужбу за ширење мржње након што jе основао Хрватску пучку странку. Једна га jе новинарка, негдjе 1998. године, питала jе ли точно да jе у Госпићу побио све Србе, а он jе одговорио да, нажалост, ниjе – каже Зоран Пусић. Подсjећа да се Мерчеп често хвалио своjим нечасним радњама за вриjеме рата, односно jавно их jе истицао, па jе истрага о његовоj улози jедном морала доћи на ред.

За Мерчепову улогу у ратним деведесетима заинтересирано jе било и хашко тужитељство, коjе jе у вељачи 2006. ДОРХ-у доставило тисуће страница сирових материjала везаних уз ратне злочине у источноj Славониjи и Пакрачкоj Пољани. Двиjе године приjе тога, хрватске су тисковине писале о двоjици хашких истражитеља коjи Мерчепа желе питати за ликвидациjе и нестанке вуковарских цивила уочи рата 1991. С тим у вези, ваља се присjетити писма што га jе тадашњи повjереник Владе за Вуковар Марин Видић Били 18. листопада 1991. упутио предсjеднику Фрањи Туђману и премиjеру Фрањи Грегурићу: у њему стоjи како се Мерчеп окружио полусвиjетом и бившим криминалцима коjи сиjу терор градом и богатиjе Србе одводе на испитивање, а шапутало се и о лешевима што плове Дунавом.

Мерчеп jе тада ноншалантно изjављивао да никакав позив истражитеља ниjе добио нити га очекуjе, да jе то све подметање разних смутљиваца и да он мирно спава. И спавао jе – све до прошлога петка, када му jе на врата стана у загребачком Средишћу коначно покуцала полициjа.

Драган Грозданић

Извор: СРПСКО НАРОДНО ВИЈЕЋЕ

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: