arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Саво Штрбац

Боље без поравнања са Хрватском?

1. новембар 2011.

Jедину шансу да свет види да су они жртве, протерани Срби виде управо у контратужби Србиjе коjом се Хрватска оптужуjе за геноцид. У поднеску коjи ће до петка Београд поднети Међународном суду правде у Хагу између осталих доказа за тврдњу да jе Хрватска починила геноцид над Србима наводи се и првостепена пресуда Анти Готовини. Пресудом Хашког трибунала хрватски генерал jе осуђен на 24 године робиjе због злочина над Србима у Краjини током и после операциjе „Олуjа“. – У нашоj контратужби jе била наведена и оптужница против хрватских генерала, и наравно да ће сада у поднеску коjи допуњава контратужбу новим доказима, сазнањима и тврњама, бити укључена и првостепена пресуда Готовини, а

Избеглице траже измену декларације

1. новембар 2011.

Удружења избеглица упутила председнику Тадићу захтев за измену декларације о проблемима избеглих, јер се, како наводе, у њој не помиње повратак одузете имовине и стечених права избеглих и прогнаних из Хрватске и других оштећених грађана. Представници избегличких удружења прогнаних и избеглих Срба из Хрватске затражили су пријем код председника Србије Бориса Тадића пред министарску конференцију која ће бити одржана 7. новембра у Београду. Они су најавили да ће наредних пет дана свакодневно тражити пријем код Тадића и саопштили да се противе усвајању документа на министарској конференцији којим ће бити послата порука да су имовински проблеми избеглих решени, иако нису. „Имамо информације да ће се том декларацијом, верзијом која ће бити

Срна

Не би смјели у ЕУ

1. новембар 2011.

Хрватска каква jе сада не би смjела у Европу не само када jе риjеч о слободи медиjа него и због стања у правосуђу, али jоj се на неки начин прогледало кроз прсте, рекао jе познати хрватски новинар и аутор забрањене „Латинице“ Денис Латин. „Хрватска се пожуруjе да уђе у ЕУ и то ће се догодити зато што смо обавили циjели комплекс послова везаних за Хашки суд. Само због тога су нас гурнули у таj процес, док jе пуно других питања занемарено“, рекао jе Латин за бањалучки „Фокус“. Он jе истакао да не зна колико jе то добро и додао да и у jавности постоjи велики отпор према ЕУ. Латин сматра

МАЛОЉЕТНИК ПИСАО „СРБЕ НА ВРБЕ“

31. октобар 2011.

САРАЈЕВО, 31. ОКТОБРА (СРНА) – Малољетник из сараjевског насеља Грбавица аутор jе националистичког графита „Србе на врбе“, коjи jе недавно исписан на згради у том насељу, саопштено jе из Министарства унутрашњих послова /МУП/ Кантона Сараjево. Риjеч jе о тринаестогодишњаку, коjи jе, како се наводи у саопштењу, након саслушања у полициjи у присуству родитеља признао да jе написао увредљиви графит. О случаjу jе обавиjештен кантонални тужилац коjем jе достављено полициjско обавjештење. Уврjедљиви графит исписан jе на згради у Грбавичкоj улици 25. октобра. Извор:  

Spomenik_logor_Jasenovac.jpg

Јасеновац на филму

31. октобар 2011.

Холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг и глумац и продуцент Тихомир Станић наjављуjу снимање филмова о Јасеновцу. Лустиг каже да га и данас држи обећање дато заточенима да ће пренети свету шта се догађало у логорима смрти. У протеклих 70 година о злочинима у Јасеновцу снимљено jе неколико документарних филмова, али само jедан играни – „Девети круг“ Франца Штиглица. После пола века, и холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг, и глумац и продуцент Тихомир Станић, наjављуjу снимање филма о Јасеновцу. Прилог Драгана Станоjевића Добитник Оскара за филмове „Шиндлерова листа“ и „Гладиjатор“ продуцент Бранко Лустиг jе као дете из jевреjске породице одведен у Аушвиц, а неки чланови његове породице у Јасеновац.

Опомена јасеновачког погрома

31. октобар 2011.

Председник РС Милорад Додик и израелски шеф дипломатиjе Авигдор Либерман у Доњоj Градини. Наjављена изградња мемориjалног центра у помен жртвама фашистичког терора ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик и министар иностраних послова Израела Авигдор Либерман посетили су Спомен-подручjе Доња Градина код Козарске Дубице, наjвеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац, где су положили венце и одали почаст за 700.000 страдалих Срба, Јевреjа и Рома у Другом светском рату. Министар Либерман захвалио се руководству Републике Српске на напорима коjе чине у овековечењу страдања jевреjског народа на овим просторима. – За мене jе ово много више од спомен-подручjа, пошто и сам потичем из породице у коjоj се jедна половина борила у редовима Црвене

Србија подноси још аргумената против Хрватске

31. октобар 2011.

ХАГ – Србиjа ће у петак, 4. новембра, поднети Међународном суду правде допунске писане аргументе против Хрватске у спору у коjем су две државе. Србиjа и Хрватска, jедна против друге, поднеле су тужбе за геноцид током сукоба у Хрватскоj 1991-95. Хрватска jе тужбу против тадашње СР Југославиjе поднела наjвишем суду УН у jулу 1999, а Србиjа jе контра-тужбу суду доставила у jануару прошле године. Власти у Загребу су краjем 2010. одговориле на контра-тужбу, а званични Београд има рок до 4. новембра да узврати на таj поднесак. Хрватска ће затим имати прилику да уложи jош jедан писани одговор, а уколико стране не буду до тада одустале од тужби, главна усмена расправа могла

СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“

29. октобар 2011.

У цркви Светог Марка у Београду данас jе служен парастос српским цивилима и борцима са подручjа општине Грубишно Поље убиjеним током рата у Хрватскоj у акциjи „Откос“. Милан Басташић, председник Завичаjног удружења „Билогора“, у чиjоj организациjи jе служен парастос, рекао jе Срни да нико до сада ниjе одговарао за оваj злочин, осим што jе у Србиjи осуђен само за jедно убиство Вељко Марић, некадашњи припадник хрватских „зенги“, коjи jе ухапшен на бугарско-српскоj граници. „Он jе осуђен само за jедно недjело, а има пуно недjела, и издржава казну у Србиjи“, рекао jе Басташић, после одржаног парастоса, коjи jе служило свештенство цркве Светог Марка. У нападима паравоjних хрватских jединица, терористичких група и

ustase.jpg

У НОВОМ ПАРКУ САХРАЊЕНО ВИШЕ ОД 700 РОМА?

28. октобар 2011.

Савез Рома Републике Српске затражио jе да се отвори масовна гробница у новом парку у Градишци и провjере наводи да ли се у њоj налазе посмртни остаци више од 700 Рома убиjених у усташком логору Стара Градишка у Другом свjетском рату. Предсjедник Савеза Саша Машић рекао jе да jе то дужност према његовим сународницима. „На сjедници Скупштине општине (Градишка) говорио сам о масовноj гробници и увjерио се да одборници о томе веома мало знаjу. Дужни смо да одамо почаст ромским жртвама – дjеци, женама, старцима. Неопходно jе да се истина о страдању Рома расвиjетли и то смо затражили од надлежних институциjа“, рекао jе Машић током обиласка мjеста гдjе се налази

Srebrenica_projekt.jpg

НАУЧНО РАЗАРАЊЕ ПРОПАГАНДНИХ ЛАЖИ

28. октобар 2011.

БЕОГРАД, 28. ОКТОБРА /СРНА/ – Невладина организациjа „Историjски проjекат Сребреница“ представила jе данас на Међународном саjму књига у Београду студиjу англосаксонских стручњака предвођених професором Едвардом Херманом „Масакр у Сребреници: докази, контекст, политика“ као и допуњено издање своjе књиге. Стефан Каргановић из Историjског проjекта Сребреница, коjи jе и коаутор књиге „Сребреница: Деконструкциjа jедног виртуелног геноцида“ рекао jе да jе тематика двиjе књиге иста и да нема суштинских размомилажења, али да jе разлика у фокусу. „Наша орjентациjа jе уско емпиричка гдjе велики броj чињеница, резултата конкретних истраживања на терену, а они даjу општи преглед сребреничке тематике и зато стоjимо на становишту да су те двиjе књиге комплементарне и да свако ко жели

У знак сећања на руске добровољце на Балкану

28. октобар 2011.

Споменик руским добровољцима коjи су ратовали за Воjску Републике Српске 1992-95. године биће откривен у Вишеграду. Учесник овог рата Олег Валецки писао jе: Руски добровољци су оjачали локалну воjску не само броjно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато jе неприjатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним деjствима учествуjу хиљаде руских плаћеника. У ствари, према прорачунима научника,  броj добровољаца за све време рата ниjе премашио 600-700 људи. Погинулим се сматра преко 40. На споменику у Вишеграду уклесано jе 37 имена. Ово jе први споменик руским добровољцима са „именима“ подигнут на териториjи Босне и Херцеговине. Инициjатор подизања споменика било jе Друштво српско-руског приjатељства из Бjељине и

МИНИСТАР ПРИМИО ПРЕДСТАВНИКЕ УДРУЖЕЊА „СРБИ ЗЕНИЧКЕ РЕГИЈЕ“

28. октобар 2011.

БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА (СРНА) – Министар за избjеглице и расељена лица Републике Српске (РС) Давор Чордаш примио jе представнике Удружења избjеглих и расељених лица „Срби зеничке региjе“, коjи су започели данас приjе подне у бањалучком парку „Младен Стоjановић“ мирне протесте, изражаваjући незадовољство што њихови стамбени проблеми jош нису риjешени. Састанку присуствуjе и помоћник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту РС Чедо Ковачевић. Из Министарства за избjеглице и расељена лица РС наjављено jе да ће након састанка бити издато саопштење. Око 50 Срба избjеглих из Федерациjе БиХ (ФБиХ), коjи 16 година живе у алтернативним смjештаjима у Братунцу започели су данас приjе подне у бањалучком парку „Младен Стоjановић“ мирне протесте, изражаваjући незадовољство

janko-velimirovic.jpg

ВЕЛИМИРОВИЋ: САДРЖАЈ СПИСКА СТРАДАЛИХ БИЋЕ СПОРАН

28. октобар 2011.

БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА (СРНА) – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић изjавио jе да ће списак страдалих у Сребреници, по захтjеву одбране генерала Ратка Младића, Хашки трибунал упутити до 1. новембра, али да ће његов садржаj бити споран и биће предмет разних истраживања и анализа. Велимировић jе рекао да jе у оптицаjу неколико различитих спискова, међу коjима jе и онаj коjи jе израдила бивша Комисиjа Владе РС за Сребреницу, и да ће га анализирати сви заинтересовани, међу коjима jе и Републички центар. „Надам се да неће бити као раниjе, да наручена броjка од осам хиљада људи буде `недодирљива`, а имамо и покушаjе да се законским рjешења сприjечи

ЗАТРАЖИТИ УКИДАЊЕ СУДА И ТУЖИЛАШТВА БиХ

28. октобар 2011.

БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА (СРНА) – Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Пантелиjа Ћургуз оциjенио jе да наjвиши функционери Српске и српски представници у заjедничким органима БиХ коначно треба да се одреде према заустављању структуралног диjалога о реформи правосуђа и одмах затраже укидање Суда и Тужилаштва БиХ. Ћургуз jе рекао да ће БОРС искористити аргументациjу против политизациjе Суда и Тужилаштва БиХ да би затражила хитне састанке са наjвишим функционерима РС са коjима ће упутити заjедничке поруке Савjету Европе, Суду у Стразбуру и осталим релевантним институциjама коjе могу одлучити о овом захтjеву. Коментаришући одлуку Апелационог виjећа Суда БиХ о поништавању првостепене осуђуjуће пресуде четворици Срба у случаjу Корићанске стиjене и понављању првостепеног

НЕРИЈЕШЕНО ВИШЕ ОД ХИЉАДУ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

28. октобар 2011.

БРИСЕЛ, 27. ОКТОБРА (СРНА) – У Хрватскоj jош ниjе риjешено 1100 случаjева ратних злочина, поготово када су жртве Срби, а починиоци хрватске снаге безбjедности, „са забринутошћу“ су у Европском парламенту констатовали њемачки посланик из странке „Зелених“ Франциска Брантнер и холандски посланик Мариjа Коренелисен. Дописник Срне из Брисела jавља да се, у jедном од више од стотину амандмана коjи су поднесени на нацрт Резолуциjе о Хрватскоj, тражи од Владе у Загребу да знатно поjача финансирање и пружи пуну политичку подршку како би биле проведене истраге и риjешени приоритетни случаjеви ратних злочина. Извjестилац за Хрватску Ханес Свобода поднио jе извjештаj 26. октобра, а посланици Европског парламента о резолуциjи ће гласати 30. новембра

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА