Послиjе покоља више од 50 Пребиловчана у Морином отоку 14/15 августа 1941., у Пребиловце jе дошла хрватска жандармериjа коjа jе требало да сприjечава даље злочине. Спремала се италиjанска реокупациjа овог подручjа, коjу jе Павелић грозничаво настоjао да избjегне . Пребиловчани су почели да излазе из Хутова блата и долазе своjим опустjелим кућама. У многима од њих су jош били хрватски насељеници- колонисти. Видећи да има живих Пребиловчана, власника додjељних им кућа, ови колонисти почињу да напуштаjу село. Острвљени злочинци из Чапљине и околних села упали су путем у Пребиловце, на православну Велику Госпоjину, 28. августа 1941. Предводили су их крволоци српског народа Фрањо Вего, Нико Филиповић, Касим Кудра- Ћосо, Мато

Кад су везани Срби тражили да им врате капе коjе су им пале с глава, усташе су се ругале: „Шта ће вам капе, када вам иду главе!“ НИКОЛА Н. ЖИВКОВИЋ Кад су везани Срби тражили да им врате капе које су им пале с глава, усташе су се ругале: „Шта ће вам капе, када вам иду главе!“ Хрватски монструми прикупљају жене са децом и затварају их у учионицу сеоске школе. Око 11 часова дотле прикупљене у колони по четворо, уз батињане, спроводе надомак моста на реци Брегави. Претходно су испред школе кундацима поубијали старице које нису могле да пешаче. Оне који су стигли до моста потрпали су у четири камиона

Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету, попут Аушвица, Хирошиме, Лидица… НИКОЛА Н. ЖИВКОВИЋ Да припадају неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету, попут Аушвица, Хирошиме, Лидица… Четвртак, 6. август 2017. Веома топао, безоблачан, прави летњи дан, а временска прогноза гласи да ће бити чак до 39 степени. У један иза подне кренули смо на пут. Возио је Сава, син Пеђе Ристића. Часлав и ја седели смо позади. Одмах сам приметио да је Сава искусан и поуздан возач, тако да сам од Београда до Сремске Митровице дремуцкао. Границу смо прешли код Сремске Раче. Чим смо се нашли у