Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 42

Злочини над цивилним становништвом

22. септембар 2017.

Током битке на Дрини, вођене од септембра до новембра 1914, изгинуо jе велики броj воjника, али су почињени и масовни злочини над цивилним становништвом, посебно у Босни, Срему и Подрињу, о коjима jе „Политика” редовно извештавала „На босанском ратишту неприjатељ, где год да jе приморан на повлачење испред наших трупа, убиjа све Србе и пали њихова села. У селу Санковићу наше су трупе нашле 22 леша, 20 мушких и два женска. Људи су унакажени, извађених очиjу… Слична су зверства забележена и у другим селима.” Ова вест, обjављена у „Политици” 25. септембра (12. септембра по jулиjанском календару) 1914. године, само jе jедан од описа ратних страхота коjе jе тих дана бележио

Златко Вајлер: Мој боравак у паклу и бекство из њега

21. септембар 2017.

Сећања човека коjи jе преживео логор Слана на острву Пагу и логор Јасеновац СЕЋАЊА ЗЛАТКА ВАЈЛЕРА МОЈ БОРАВАК У ПАКЛУ И БЕКСТВО ИЗ ЊЕГА Писати данас о страхотама Јасеновца и осталих масовних губилишта широм наше домовине има сталну актуелност jер се тако, непосредно преко нас живих сведока тих мартириjа, читавом свету упућуjе апел за jедан бољи свет, свет у коме неће владати закон силе и нехуманости него односи међусобног поштовања и толеранциjе. Јасеновац са више од 700.000 људи побиjених на наjзверскиjи начин представља доказ времена у коме jе владао закон ножа, маља, крематориjума, душегупке и разних других начина убиjања што их нормалан људски мозак не може да прихвати као стварност.

Годишњица масакра на Коранском мосту

20. септембар 2017.

Данас се навршава 26 година од масакра на Коранском мосту у Карловцу, где jе убиjено 14 резервиста ЈНА, коjи су нападнути и поред договора са хрватским снагама. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу су, испред моста на Корани, 21. септембра 1991. године, зауставили два воjна камиона у коjима су се из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, а коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружjе. По предаjи, група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена jе у просториjе полициjе, а друга група од 17 воjника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена jе

Слово Милорада Екмечића 1990 у Пребиловцима

20. септембар 2017.

Пред пребиловачком школом гдjе су били пренешени костурни остаци извађени из Голубинке и jош неколико херцеговачких jама. Слово Милорада Екмечића jе одржано након опиjела коjе jе служио Митрополит Дабробосански и епископ Захумско- херцеговачки високопреосвећени Владислав. “Над отвореним гробом, тужни зборе, данас не треба лагати. Не треба изговорити нити jедну криву риjеч. Данас не треба дати повода за осjећање да се са људском свиjешћу може правити погодба. Данас треба зборити истину. Прошло 76 година од оног кобног љета 1941., када су хрватске усташе покушале да граде своjу државу на костима невине дjеце и жена. Иако нису jедини, Пребиловци у том ђердану стратишта и великих гробница, заузимаjу jедно од главних мjеста. Над

Искуство и наук за односе између Срба и Словенаца

19. септембар 2017.

Између Словенаца и Срба у неком дужем културно-историjском односно друштвено политичком животу готово да и ниjе било сродности, блискости, заjедничких идеjа или интереса. Оно што jе ипак наjважниjе су чињенице коjе неоспорно потврђуjу генезу антисрпских односа коjи дуже времена траjу испољаваjући се у распону од лукавог и дволичног политиканства, егоистичког и превртљивог карактера, преко пропаганде фашистичког типа, до злочиначких и терористичких облика деловања „дежелених“ воjних и полициjских снага. Као прилог нашем историjском памћењу, морало би се схватити да jе и поред изузетно тешких проблема са коjима се носимо и боримо данас, историjско памћење уз његов наук, поуке и поруке главни ресурс Српства. У том смислу неопходно jе сагледавати искуства и

Тровање патријарха Варнаве

17. септембар 2017.

Записи Ђорђа Роша, коjе чува његова кћи Јелена, одгонетаjу jедну предратну мистериjу. Старешина Српске православне цркве 1937. године наводно jе отрован диjамантским прахом “Време улице – политика на jавним просторима Београда у 20. веку”, Дарко Ћирић, Биљана Станић, Владимир Томић Београдска политичка и духовна сцена почела jе да кључа у годинама пре Другог светског рата, а само jедна од назнака да се спремаjу бурни и трагични догађаjи била jе смрт патриjарха Варнаве, 1937. године. Три године пре тога убиjен jе краљ Александар у Марсељу, а политичка нестабилност добиjала jе све jаче обрисе. Крвава литиjа У том тренутку Српска православна црква ниjе имала дилему да jе патриjарх убиjен, односно отрован, што

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Приказ Ричарда Ј. Еванса: „1941: ГОДИНА КОЈА СЕ ВРАЋА”

14. септембар 2017.

Ова изванредна књига о Југославији даје геноциду људско лице Дана 6. априла 1941.године, Хитлерове армије су умарширале у Југославију, одговарајући на војни пуч којим су српски официри збацили пронацистичку владу, угрозивши тимен немачку стратегију на Балкану. За мање од две недеље земља је капитулирала, савладана супериорном ватреном моћи Немаца. Периферне регионе ове мултинационалне државе су одмах прогутале сусуедне земље, док су језгро државе Немци поцепали на два дела, сводећи Србију на жалосне остатке државе и доводећи из егзила фашисту Анту Павелића, да влада увећаном, независном Хрватском. Два милиона православних Срба нове државе, 30.000 Цигана и 45.000 Јевреја живели си мање –више мирно поред њених шест милиона Хрвата римокатолика. Све ће

Породила сам се у гробници

13. септембар 2017.

У једној од оних лијепих старинских кула у селу Челебићу, сазиданих од фино тесаног камена, у мраку готово потпуног сљепила, дане броји Стана Црногорац. Набројила је седамдесет и пет година, али бреме које је она турила иза плећи било је претешко и за три живота. Сједи скрушена, сва у црнини. Крупне и некада очигледно лијепе очи мирују без сјаја попут два планинска језерца која су се већ предала илинској припеци. Сјета и туга у очима и у ријечима, и у рукама док мирују скрштене, и у тромом, уморном покрету — и у гласу и у ћутању… Засузи само кад спомене осмогодишњу унуку Миру, најмлађе од петоро унучади, дјеце сина

САВА МАРЧЕТА-КОЗОМАРА-ПЕТРОВИЋ: цио живот губитак за губитком…

Земља тврда а небо високо

11. септембар 2017.

Село у којему живи Сава Петровић зове се Губин. Нико више не зна одкуд му такво необично име, по чему је тај питоми крај Ливањског поља подно Динаре тако прозван, али кад је у питању судбина ове жене, онда у томе има некакве жалосне ироније. Овој седамдесетогодишњој сићушној старици цио вијек је прошао у непрестаном губљењу, а она постојана, и данас на ногама, лака и чила као да јој је живот прошао у радовању: „Ја сам ту из Чапразлија. Од Марчета. Уочи рата, бојим се да је то било некако на дви године прије него се заратило, удала се за Илију Козомару из Доњих Рујана. Ето, сину ми Угљеши било

Српске главе “вриједиле” 1.000 до 3.000 марака

10. септембар 2017.

Тада су командири и команданти jединица упознати са ставком да ће “из стимулативног фонда (Армиjе БиХ) од 300.000 марака током чишћења терена бити награђени наjбољи поjединци. За заробљеног четника 3.000 марака, мртвог 1.000 марака. За освоjени тенк награда jе до 20.000 марака, а за заробљену пушку 200 марака” Зоран Благоjевић, командант штаба 4. озренске лпбр Пише: Александар ЛУКИЋ У недјељу, 10. септембра навршава се 22 година од егзодуса Срба из Возуће и долине риjеке Криваjе у ФБиХ гдjе су припадници такозване Армиjе БиХ са вjековних огњишта протjерали 1.920 српских породица, 7.500 Срба, спаљено jе више од 30 села, погинуло око 415 српских воjника, а jош 137 се воде као нестали. Офанзива из септембра

Жртве Косиња вапе за вјечним миром (Осврт на чланак „Крв жртава вапи до неба“)

9. септембар 2017.

Читаjући чланак на саjту Личких новина „Крв жртава вапи до неба“, уочио сам низ неистинитих и произвољних тврдњи и аргумента, коjи неоправдано оптужуjу српски народ из Косиња, понижаваjу више стотина невиних српских жртава а оно што jе наjгоре, „нове истине“ отвараjу „старе ране“ и ствараjу нове подjеле међу оно мало преосталог становништва (Срба и Хрвата) Косиња. Из пиjетета према невиним жртвама моjих предака, из поштовања према честитим анонимним косињанима Хрватима и обавези према комшиjама Србима, коjи живе у Косињу а оваj чланак им уноси додатни страх и немир, одлучио сам написати осврт на наведени чланак коjи врви неистинама, инсинуациjама и наивним историjским конструкциjама. Драго ми је да су неки моји

Гучево – прва битка Броза и Драже

7. септембар 2017.

После 99 година у рововима где се 7. септембра 1914. одиграла Дринска битка, наjстрашниjа у 1. светском рату. Кота 708, гробница jунака коjи су 55 дана одолевали аустроугарскоj офанзиви, скривана jе од Србиjе. Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србиjе. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела jе наjстрашниjа битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве. Бранећи вис Еминове воде и коту 708 током 55 дана крвавих борби жртвовале су се хиљаде српских воjника. Стари Подрињци причали су, да jе дуго после битке голи

Исповест: Црн сваки дан

6. септембар 2017.

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице Спремо, чијих је 126 чланова убијено (4) Злочини и у пролеће 1992. За три дана убијено шесторо чланова породице Спремо. Убијани и у затворима „Лора“ и „Врговац“ Ехо прошлости спустио се у купрешку долину у пролеће деведесет друге године, као и у оно пролеће четрдесет прве – говори Жикица Жика Ђорђевић, сада директан сведок српске несреће и поновног страдања породице Спремо, чији је потомак по мајци Лјубици Спремо. Потресно сведочење први пут за „Новости“ казује у свом новом дому у који је избегао пре две деценије. – Нова адреса, скућили смо се, није да нисмо, али мира немаш.

Сами себи непријатељи: Лесковац сравњен по жељи Коче Поповића

5. септембар 2017.

У Титовој Југославији врло ретко се говорило о савезничком бомбардовању наших градова крајем Другог светског рата. Највише Србије, тврде историчари. Ако су ова „пријатељска“ разарања и помињана, обично је то било у контексту „неминовних жртава у борби за коначно ослобођење од фашиста и домаћих издајника“. Али, број жртава никада није помињан. А реч је о десетинама хиљада страдалих! Једно од највећих таквих разарања било је у Лесковцу, 6. септембра 1944. године. У 12 часова зачуле су се сирене, а бомбе су почеле да лете двадесетак минута касније. У пратњи 20 ловаца, 28 бомбардера је на град бацило 69 тона бомби да би се, наводно, уништила „концентрација немачких трупа“ које су

Светозар Црногорац: Партизани су у Херцеговини наставили усташку мисију истребљења Срба

4. септембар 2017.

Говорим о теми коjа кореспондира са усташтвом, а коjу сматрам изузетно важном, а чини ми се да jоj се не посвећуjе никаква пажња, што може бити кобно за народ Источне Херцеговине. Светозар Црногорац Већ неколико година пажљиво пратим дешавања у нашем суседсву у Западноj Херцеговини. Пратим њихове саjтове, политичке емисиjе на хрватским телевизиjама и посебно Католички тjедник, лист Католичке цркве, коjа jе иначе жила куцавица хрватског народа и творац свих зала коjи су кроз виjекове сналазили наш народ а по мом мишљењу и окорела злочиначка организациjа. Ви се обично снабдевате по Мостару, Чапљини а неретко и у Широком бриjегу – матици усташтва у Херцеговини. Они су вероватно веома љубазни, неретко вас услуже кафом и ракиjом,