arrow up
manojlo-grbic.jpg

Прота Манојло Грбић

Прота Маноjло Грбић (1844–1899) jесте jедан од наjзначаjниjих писаца србске црквене историjе, човек коjи jе у своjим радовима изучавао црквену прошлост Воjне Краjине, тj. Срба у Епархиjи горњокарловачкоj.   Житиjе и сочињениjа Рођен jе у Широкоj Кули у Лици 19. децембра 1844. године, а упокоjио се 16. априла 1899. године. И отац и деда су му били свештеници, а по породичном предању био jе 12 свештеник у мушкоj линиjи. Стари су му се у Широку Кулу доселили из Прокика. Отац Маноjлов, свештеник Марко, умро jе 1855. од колере, када jе дечаку било тек 11 година. Био jе наjстариjи од шесторо деце, а о њима jе деличмичну бригу преузео деда по

Ustaski_noz_za_masovno_klanje_srpske_djece.jpg

Нож за клање српске дјеце са Козаре

Из 219 козарских села и градића убиjено jе и на друге начине уморено више од 11.000 дjеце. Просjечна старост 11.194 убиjених дjечака и дjевоjчица била jе 6,5 година. English Приредила: Ана БЕНЦУН Усташки нож намjенски направљен за масовно клање српске дjеце у Другом свjетском рату изазивао је изузетно jаке емоциjе код свих посjетилаца изложбе “Анатомиjа заборава”, постављене недавно у Народноj и универзитетскоj библиотеци (НУБ) Републике Српске. “Тек када узмете нож у руке и запитате се: ‘Шта jе ово?’ и ‘Како ово ради?’ схватите сву страхоту догађаjа о коjима изложба говори”, каже за Срну jедан од аутора изложбе Вања Шмуља. Оваj нож пронађен jе на Патриjи, под Козаром, гдjе су, не

isovest-zikica.jpg

Исповест: Како је убијено 126 чланова породице Спремо

„Новости“ обjављуjу ексклузивну исповест Жикице Жике Ђорђевића из Купреса, потомка по маjци угледне породице Спремо, коjоj су усташе, у два последња рата, наjсвирепиjе убили 126 чланова. Први пут, он за наш листи говори о страдању ове фамилиjе. Болна и тешка прича, слике ужаса, коjе га прате и данас, две децениjе после изгона, окосница jе управо завршеног рукописа „Кристална ноћ у Купресу“. Писао га jе три и по године у киоску, на аутобускоj станици у Белоj Паланци, где jе нашао уточиште. Али не и мир. Певало се деведесет прве у Купресу, као и четрдесет прве: „Срби у Србиjу, комунисти у Русиjу, а ко воли ’У’, нек остане ту!“ И тада jе

spomenik_u_ljubljenici.jpg

Јахура: Жене и дјеца из Љубљенице живи спаљени на Велику Госпојину

English Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпоjина, живе спалили у jедноj штали жене и дjецу из села Љубљеница, у општини Берковићи. Миленко Јахура, предсjедник Српског националног друштва “Пребиловци”, каже да су том приликом из породице Вукосав изгорjели Цвиjета, Дара, Славко (15 година), Стоjа (10 година), Наста, Цвиjа, Даница, Славко (осам година) и Анђелко (осам година). Из породице Геле живи су спаљени Петра, Анђа, Љубица (четири године), Мара, Миленко (осам година), Миленка (шест година), Љубица (двиjе године), Даница, Бранко (15 година), Миленко (12 година), Анђа (двиjе године), Владо (12 година) и Боро (10 година). Из пламена jе искочила и побjегла jедино деветогодишња Славоjка Вукосав. Комшиjе

Mucenice_bliske_rodjake_Bosa_Dragicevic_i_Stoja_Ciric.jpg

Календар геноцида: 28. август 1941. године. Посљедњи упад усташа у Пребиловце у Другом свјетском рату

Послиjе покоља више од 50 Пребиловчана у Морином отоку 14/15 августа 1941., у Пребиловце jе дошла хрватска жандармериjа коjа jе требало да сприjечава даље злочине. Спремала се италиjанска реокупациjа овог подручjа, коjу jе Павелић грозничаво настоjао да избjегне . Пребиловчани су почели да излазе из Хутова блата и долазе своjим опустjелим кућама. У многима од њих су jош били хрватски насељеници- колонисти. Видећи да има живих Пребиловчана, власника додjељних им кућа, ови колонисти почињу да напуштаjу село. Острвљени злочинци из Чапљине и околних села упали су путем у Пребиловце, на православну Велику Госпоjину, 28. августа 1941. Предводили су их крволоци српског народа Фрањо Вего, Нико Филиповић, Касим Кудра- Ћосо, Мато

Prebilovacki_dnevnik_1.jpg

ПРЕБИЛОВАЧКИ ДНЕВНИК ИЛИ ПУТОВАЊЕ ДО ПАКЛА И НАТРАГ (2)

Кад су везани Срби тражили да им врате капе коjе су им пале с глава, усташе су се ругале: „Шта ће вам капе, када вам иду главе!“ НИКОЛА Н. ЖИВКОВИЋ Кад су везани Срби тражили да им врате капе које су им пале с глава, усташе су се ругале: „Шта ће вам капе, када вам иду главе!“ Хрватски монструми прикупљају жене са децом и затварају их у учионицу сеоске школе. Око 11 часова дотле прикупљене у колони по четворо, уз батињане, спроводе надомак моста на реци Брегави. Претходно су испред школе кундацима поубијали старице које нису могле да пешаче. Оне који су стигли до моста потрпали су у четири камиона

strahinja-zivak.jpg

СТРАХИЊА ЖИВАК – ЖИВИ ДА БИ СВЕДОЧИО!

Убили су ми муслимани оца и два стрица у Другом светском рату. Маjка Босиљка бринула jе о нас четворо сирочади. Нисам ни сањао да ће крчаг нове балканске несреће однети животе моjих синова- каже Страхиња Живак Судбина Страхиње Живака, пензионисаног инжењера из Требиња, стала jе до сада у девет књига. Неке су преведене на више светских jезика. У свом граду Страхиња jе жива легенда. И не постоjи Србин у Босни и Херцеговини коjи ниjе чуо за њега. Почетком несрећног рата у БиХ, тешко рањен доспева у Алиjине казамате, и у jедном од наjгорих мучилишта Централном затвору, сазнао jе да су му, бранећи огњиште, убиjена двоjица синова. От туге његовоj супрузи,

streljani-glumci.jpg

Комунисти jедино у Србији стрељали глумце

Државна комисиjа за таjне гробнице пописала jе више од 50.000 жртава и евидентирала 211 локациjа. Од свих бивших република СФРЈ, само се Србиjа обрачунавала са уметницима – убиjено их jе 77. ДРЖАВНА комисиjа за таjне гробнице убиjених после 12. септембра 1944, за три године рада прикупила jе податке за више од 50.000 људи настрадалих у послератним чисткама, и евидентирано jе 211 локациjа. Књига жртава направљена jе као модерна база података, доступна грађанима преко саjта Комисиjе, где они, али и судови, могу свакодневно да користе податке за потребе рехабилитациjе. За свако лице постоjе име и презиме, занимање, националност, пребивалиште, место рођења, време и место страдања. Из регистра се може видети и ко

Prebilovci_01.jpg

ПРЕБИЛОВАЧКИ ДНЕВНИК ИЛИ ПУТОВАЊЕ ДО ПАКЛА И НАТРАГ (1)

Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету, попут Аушвица, Хирошиме, Лидица… НИКОЛА Н. ЖИВКОВИЋ Да припадају неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету, попут Аушвица, Хирошиме, Лидица… Четвртак, 6. август 2017. Веома топао, безоблачан, прави летњи дан, а временска прогноза гласи да ће бити чак до 39 степени. У један иза подне кренули смо на пут. Возио је Сава, син Пеђе Ристића. Часлав и ја седели смо позади. Одмах сам приметио да је Сава искусан и поуздан возач, тако да сам од Београда до Сремске Митровице дремуцкао. Границу смо прешли код Сремске Раче. Чим смо се нашли у

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 16. август 1942. Годишњица страдања Срба са Козаре

Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у селу Слoбоштини код Славонске Пожеге убиле 1.165 заробљeних Козарчана. У дубоким сеоским бунарима удављено jе педесеторо деце из села Требовљана под Козаром.   Везане виjести: СЛOБОШТИНА 16.08.1941. – Мучеништво српске неjачи са Козаре

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 14. август 1941. Годишњица страдања Срба у Цазинској крајини

На данашњи дан приjе 73 године довршено jе убиjање око 7000 Срба у раниjе ископаним рововима на Мехином стању и у православноj цркви у Великоj Кладуши. Усташки покољи су траjали од 30.jула до 14.августа. Мехино стање Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. августа 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Српска православна црква у Великоj Кладуши Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула до 14.

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 13. август. Годишњица страдања Срба 41′ и 42′ године

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

ubojstva.jpg

Чавашки злочин није почињен у моје име

На данашњи дан, 11. августа 1941. догодило се једно од најтежих страдања на подручју Попова поља. Усташе су побиле 101 становника овдашњег села Чаваш. Побили су све које су нашли! Хроничари кажу да су око 4 сата ујутро опколили село, похапсили Србе и потјерали их у поље у јаругу Подваље. Покосили су их све из непосредне близине ватром из пушака и из пушкомитраљеза. О гнусноћи тога злочина довољно говори чињеница да су међу страдалима били махом старци, жене и дјеца. Било је двоје дјеце старо пет, односно шест дана. Међу страдалима су биле читаве породице од пет, шест, седам па чак и девет чланова. Премда сваки злочин има своју развојну

Фотографиjа стигла у Србиjу захваљуjући анонимном колекционару

Фотографија као доказ „заборављеног геноцида”

„Политика” добила фотографиjу снимљену 1941. године у Србиjи – коjа сведочи о систематском уништавању Рома Једна стара, црно-бела, избледела фотографиjа, на чиjоj полеђини jе на немачком jезику написано „Цигани копаjу своj гроб док становништво и воjници гледаjу, Србиjа 1941. године”, сведочи о „заборављеном геноциду” – геноциду над Ромима, почињеном у Другом светском рату. У питању jе потресна фотографиjа коjа се први пут обjављуjе и описуjе jедан од многоброjних злочина над цивилима почињен на териториjи окупиране Србиjе, током крваве jесени 1941. године. Снимио jу jе негде Србиjи непознати припадник Вермахта. Та фотографиjа недавно jе доспела у нашу земљу у електронском облику, захваљуjући ангажовању нашег сународника, колекционара коjи живи у иностранству. –

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 07. август. Годишњица страдања Срба из Лике и Кордуна

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добри мој!

Кажеш „Не желим тамо да идем. Отерали су ме. Нас су отерали.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.