Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Cesta užasa od Gline do Dvora na Uni

Datum objave: četvrtak, 3 avgusta, 2017
Objavljeno u Oluja
Veličina slova: A- A+

Sa prednje strane kolone čule su se eksplozije, traktori su se zaustavili, a vozači su počeli da se sklanjaju pored puta. Simo Radanović je primetio da im prilazi vojnik i da besno puca rafalom. Tada je poslednji put video suprugu Ranku…

Srpske izbeglice proterane iz Hrvatske u vojnoj akciji „Oluja“ (Foto Tanjug)
Srpske izbeglice proterane iz Hrvatske u vojnoj akciji „Oluja“ (Foto Tanjug)

Cestom od Gline do Dvora na Uni u „Oluji” se evakuisao veliki deo Banijaca i Kordunaša. Mnogi nisu uspeli. Traktorske kolone prekidane su napadima hrvatskih vojnika, ponegde su se ubacivali i muslimanski jurišnici jer je u blizini takozvana „suva međa”, granica između Banije i Cazinske krajine.

Ranka i Simo Radanović bili su za volanima svog i komšijskog traktora. U tom delu kolone nalazili su se meštani sela Čremušnica, sa Korduna. Bio je već treći dan kako su se formirali zbegovi, a Korudnaši su poslednji krenuli od svih Krajišnika. Kad su prolazili kroz Baniju već ih je opkoljavala hrvatska vojska, a srpski otpor je bio prestao.

– Majci su tada bile 43, a ocu 48 godina. Otac je bolovao od okoštavanja zglobova, bolest je bila poodmakla i kretao se pomoću štapova – kaže njihova ćerka Vesna, koja sada živi u Kleku pored Zrenjanina. Otac joj je ispričao da je kolona prošla Glinu i stigla do Nogića Križa, a to je raskrsnica na kojoj se, na putu prema Dvoru, odvaja saobraćajnica za Petrinju.

Tada su se s prednje strane čule eksplozije, traktori su se zaustavili, a vozači su počeli da silaze, nebi li se sklonili pored puta. Simo je primetio da im prilazi vojnik i da besno puca rafalom iz automatske puške. Tada je poslednji put video suprugu Ranku. Šta se dalje događalo, više nije bio svestan.

Kad se osvestio, u neki komad noći, čuo je glasove i osetio krv po telu. Tada su ga prebacili u bolnicu u Sisak, pa odmah u Zagreb, jer su lekari konstatovali da je teško ranjen. Bio je pogođen u lice: metak je prošao kroz gornju vilicu, oštetio oko na koje je odmah obnevideo, pa je prošao kroz rame.

Čovek koji je i pre ranjavanja bio invalid, na koga je pucano dok je bežao od onih koji su mu ubili suprugu i nekoliko prvih komšija, dok su spasavali onoliko imovine koliko stane na prikolicu, u zagrebačkoj bolnici imao je tretman ratnog zarobljenika. Bio je sam u sobi pod stalnom, naoružanom stražom, posete su mu bile zabranjene. Tri meseca nije mogla da ga vidi ni rođena sestra, koja je živela u Zagrebu.

U decembru te 1995, još neoporavljen od teškog ranjavanja, Simo je morao na Kordun, da u rodnom kraju napravi hrvatske dokumente. Potom mu je dozvoljeno da preko Mađarske vozom otputuje u Srbiju. Ispunjena mu je želja da ode da živi sa ćerkama.

– Kad smo ga dočekale na stanici u Novom Sadu dva puta je prošao pored nas a nismo ga prepoznale. Bio je oslabio trideset kilograma – kaže Vesna, koja dugo nije znala za majčin grob, a onda su je obavestili da je pronađena u zajedničkoj grobnici u Petrinji.

Identitet posmrtnih ostataka Ranke Radanović potvrđen je DNK analizom. Isporučeni su i pokopani u Kleku. Tu je sahranjen i Simo, koji je umro 2005. godine.

Kad je Vesna išla ostavinsku raspravu u Vrginmost, ništa od pokretne imovine ni ona ni sestra nisu mogli da naslede. Rodna kuća bila je devastirana, a nije bilo ni traktora ni prikolice. Otac je za života podneo tužbu protiv hrvatske države. Presuda je stigla posle njegove smrti, a njome se traži da plati Hrvatskoj „dvije tisuće kuna” za sudske troškove, jer je presuđeno u korist nezavisne države.

A od Vesne je, prilikom ostavinske rasprave, zatraženo da vrati očev pištolj koji je bio ratni trofej njegovog oca partizana. Vesna nije znala šta je s oružjem, ali su joj „progledali kroz prste”.

Snimci s puta od Gline do Dvora na Uni, nastali u „Oluji”, više puta su prikazivani na hrvatskim televizijama. Međutim, pratio ih je komentar da je pogrom pravila komanda srpske vojske koja je „prilikom bežanja tenkovima gazila vlastiti narod”.

Piše: Đuro Đukić

 

Izvor: POLITIKA

 

Vezane vijesti: 

Jovan Radulović: Fašizam u Hrvatskoj je pušten s lanca, u „Oluji“ je počinjen genocid kao i u Jasenovcu

PATRIJARH IRINEJ SLUŽI 5. AVGUSTA PARASTOS SRBIMA UBIJENIM U “OLUJI”

PARASTOS I MEMORIJALNA AKADEMIJA 5. AVGUSTA

Oluja – Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top