arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Котор Варош Фото: РТРС

Тежак положај учесника Другог свјетског рата

На подручjу општине Котор Варош живи 16 учесника Другог свjетског рата, од коjих jе свега пет покретно. „У посебно тешком положаjу jе пет учесника Народноослободилачког рата коjи немаjу никаква примања и њима jе ове године додиjељено по 350 КМ, што jе недовољно за преживљавање, упркос незнатном повећању у односу на прошлу годину“, рекао jе на сjедници Предсjедништва предсjедник општинске организациjе СУБНОР-а Јово Трњак. Он jе нагласио да jе општинска организациjа СУБНОР-а ове године реализовала програм рада, захваљуjући доброj сарадњи са локалном заjедницом. Према његовим риjечима, приоритетни задаци и активности били су обиљежавање значаjних датума из Народноослободилачке борбе, одржавање спомен-обиљежjа и пружање помоћи социjално угроженим учесницима Народно ослободилачког рата. „Иако смо

Логор Силос

Одбио да стреља Србе па завршио у логору „Силос“

Коњичанин Сакиб Балић (42), коjи jе у протеклом рату био припадник Хрватских одбрамбених снага (ХОС), тврди да jе одбио наређење да стреља све српске цивиле у селу Ферхатлиjе код Пазарића, те да jе због тога неколико месеци заjедно са своjим саборцима боравио у затворима и логорима Армиjе БиХ. Балић тврди да jе био затворен у „Силосу“, „Челебићима“ и ОШ у Коњицу. Каже да су га мучили електрошоковима и да jе била спремна његова ликвидациjа. Према сведочењима Балића и мештана Срба из овог села, коjе су посетиле „Независне“, злочин у селу Ферхатлиjе десио се у лето 1992. када jе убиjен мештанин Шпиро Братић а његова сестра Велинка више пута избодена ножем,

Француска одговара Турцима: Геноцид је историјска чињеница

Француски министар за европска питања Жан Леонети изjавио jе да jе геноцид над Јерменима „историjска чињеница” и да усваjање закона коjим ће се кажњавати демантовање тог злочина нема било какве везе са предстоjећим предсjедничким изборима у Францускоj. „Сви народи данас треба да буду луцидни и храбри и да се суоче са своjом историjом. Прошло jе скоро 100 година од геноцида над Јерменима, одговорни за то нису живи, тако да jе то само питање признавање историjских чињеница”, изjавио jе министар Леонети одговараjући на тешке оптужбе коjе стижу из Турске, преноси агенциjа АФП. Француски парламент би сутра требало да усвоjи закон на основу кога ће се кажњавати они коjи демантуjу постоjање геноцида

sarajevo-pic.jpg

Убијено најмање 8 255 Срба

Наjмање 8 255 Срба убиjено jе у Сараjеву од 1992. до 1995. године, пописао jе Институт за истраживање српских страдања у 20. виjеку из Београда. Осим тога, jош 860 особа води се као нестало. Из Института наводе да jе могућност грешке у попису три одсто и да се списак jош провjерава. Сарадници Института податке су прикупљали преко свjедока коjи су били по логорима, људи коjи су живjели у Сараjеву све вриjеме и чланова породице коjи су преживjели злочине, а тамо гдjе су побиjене читаве породице, свjедочили су њихове комшиjе и приjатељи. Један од сарадника Института Страхиња Живак рекао jе да се списак jош провjерава и да ће за сваку жртву

Срна

Потврђене пресуде за злочине над српским цивилима

Врховни суд Хрватскоj потврдио jе пресуде Жупаниjског суда у Осиjеку шесторици хрватских воjних полицаjаца за ратне злочине почињене над српским цивилима у Марином Селу у западноj Славониjи 1991. године. Бивши припадници Воjне полициjе Томица Полето и Жељко Тутић осуђени су на 15, односно 12 година затвора, док су Дамир Куфнер, Павао Ванцаш и Антун Ивезић ослобођени оптужби, а у случаjу Давора Шимића jе наступила застарjелост. Они су били оптужени за мучење 24 српска цивила из села око Пакраца у западноj Славониjи, при чему jе 17 цивила убиjено, а све се догађало у импровизованом затвору у рибарскоj колиби уз рибњак, преноси „Јутарњи лист“. Прво суђење одржано jе пред Жупаниjским судом у

Храм Светог Саве на Врачару

Четири милиона Срба живи у 90 земаља

Четири милиона људи српског пориjекла живи широм планете, у 90 земаља свиjета, рекао jе државни секретар у Министарству за диjаспору Миодраг Јакшић. Срба jе наjвише у Америци, око 560 000, гдjе постоjи и око 30 000 топонима српског пориjекла, од тога 11 насеља са именом Београд. „Наши људи су нарочито добро распоређени на академским местима. Нема универзитетског центра где нису или професори или асистенти“, рекао jе Јакшић београдским „Вечерњим новостим“. На другом мjесту jе Њемачка гдjе живи 390 000 Срба, затим Аустриjа са 190 000, док их jе у Канади 180 000. Више од 100 000 људи броjе и српске заjеднице у Францускоj, Шваjцарскоj и Аустралиjи. У Шведскоj их jе

pomen_backa.jpg

Идеолошки обојена истораија не може заташкати истину о злочинима

Предсjедник Друштва за очување сjећања на Холокауст Александар Вељић тврди да jе идеолошки обоjена послиjератна историjа заташкала чињеницу да jе у злогласноj „Рациjи“ из 1942. године, злочиначкоj акциjи мађарске окупационе воjске на подручjу Бачке, убиjено 12 763 недужних људи. „Мађарски народни посланик из тог времена Ендре Баjчи Жилински, дошао jе до непобитних сазнања да су у jануару 1942. године припадници мађарске окупационе воjске побили у Бачкоj 12 763 недужних људи“, навео jе Вељић у саопштењу. Он jе додао да се Жилински позвао на мађарске воjне изворе из времена када jе и почињен jедан од наjвећих фашистичких злочина у Другом свjетском рату. „Окупатор jе, према наводима Жилинског, коjи се позива на

Петар Ђокић

Жртва Споменка Гостића заслужује посебну пажњу

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изjавио jе Срни да се са посебним пиjететом треба одредити према заслузи и доприносу 14-годишњег Споменка Гостића коjи као припадник Воjске РС погинуо на озренском ратишту. Споменко Гостић (1978), коjи jе постхумно одликован медаљом заслуга за народ, погинуо jе од гранате 20. марта 1993. године током рата на Озрену. Са њим jе тада животе изгубило jош пет српских воjника. Ђокић jе рекао да се као знак сjећања овом храбром младићу може подићи посебно спомен обиљежjе или по његовом имену назвати улица у неком од градова Српске за коjи jе био везан и додао да се обавезуjе да овом питању у наредноj

Истичe рoк зa oткуп стaнoвa

Kрajeм гoдинe истичe рoк зa пoднoшeњe зaхтjeвa зa oткуп стaнoвa извaн пoдручja oд пoсeбнe држaвнe скрби кoрисницимa кojи су склoпили угoвoр o нajму стaнa с Mинистaрствoм рeгиoнaлнoг рaзвoja дo крaja jулa oвe гoдинe. Нaкoн прoтeкa тoг рoкa, кoрисници нeћe бити у мoгућнoсти дa пoднeсу зaхтjeв зa oткуп. Дa би сe испунилa фoрмa и пoдниo зaхтjeв, дoвoљнo je испунити и пoтписaти oбрaзaц зaхтjeвa кojи je мoгућe скинути с weб-стрaницa Mинистaрствa – Сви кoрисници прoгрaмa стaмбeнoг збрињaвaњa извaн пoдручja oд пoсeбнe држaвнe скрби кojи су склoпили угoвoр o нajму стaнa с Mинистaрствoм дo 28. jулa oвe гoдинe, нужнo je дa пoднeсу зaхтjeв зa oткуп стaнa дo крaja oвe гoдинe, oднoснo дo 31.

Анте Котромановић осумњичен за злочине над Србима

Анте Котромановић, могући кандидат за министра одбране у новоj влади Хрватске, осумњичен jе за ратне злочине почињене над Србима на подручjу Мркоњић Града, Шипова и Бањалуке у операциjи Хрватске воjске „Јужни потез“ 1995. године, потврдио jе данас Срни директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић. „У припремљеноj документациjи за ратне злочине на подручjу западне Краjине и општина Мркоњић Град и Шипово неспорно jе утврђено да jе у операциjи `Јужни потез` у љето и jесен 1995. године учествовала и Четврта гардиjска бригада Хрватске воjске, чиjи jе командант био генерал Дамир Крстичевић, а његов замjеник Анте Котромановић“, истакао jе Велимировић. Велимировић jе рекао да се та документациjа, према сазнањима Републичког

Миодраг Линта

Параћинске избјеглице оптужују Линту да се лажно представља

ПАРАЋИН – Избегличко удружење Правда из Параћина оптужило jе Коалициjу избегличких удружења коjу предводи Миодраг Линта да се лажно представља као кровна избегличка асоциjациjа у Србиjи. „Нема кровне избегличке организациjе у Србиjи. Постоjе многе избегличке организациjе коjе су високо релевантне али маргинализоване само због тога што у свом префиксу немаjу име ‘Коалициjа’“, навела jе Правда. То удружења наjавило jе да ће поднети кривичну приjаву против Линте због „лажног представљања“. Извор: kurir-info.rs

Асфалтиран пут до храма у Личком Петровом Селу

Асфалтиран пут до храма у Личком Петровом Селу

Дана, 08.12.2011. године Општина Плитвичка језера испред Храма св. ап. Петра и Павла у Личком Петровом Селу поставила је асфалт у вриједности 40.000 кн. Асфалт је постављен од главног магистралног пута па све до порте Храма, те је уређен и паркинг за десетак аутомобила. Ову прилику користимо да се најискреније захвалимо Општини Плитвичка Језера за све до сада учињено. Протојереј, Далибор Танасић пр. парох коренички Личко Петрово Село – Храм Св. Петра и Павла Извор: eparhija-gornjokarlovacka  

Bosko_Obradovic_1.jpg

Српска – највећа српска побједа у посљедњих 20 година

Члан Управног одбора покрета „Двери – за живот Србиjе“ Бошко Обрадовић изjавио jе данас у Бањалуци да jе Република Српска наjвећа историjска српска побjеда у посљедњих 20 година, те да су „Двери“ формиране и у Српскоj /РС/ с циљем уjедињења духовних, културних, економских и политичких веза Срба са обjе стране Дрине. „Републику Српску видимо као наjвећу историjску српску побjеду у посљедњих 20 година“, рекао jе Обрадовић новинарима. Он jе нагласио да ће „Двери“ изаћи на изборе у Србиjи, али да ће стати и уз Републику Српску, jер jе, како jе рекао, Београд посљедњих година повукао више штетних политичких потеза по Српску. Обрадовић сматра да jе беогадском режиму „тренутно важниjа Турска,

Гробница у селу Кремна код Прњавора-лијева спомен плоча

7о година од страдања у селу Кремна код Прњавора

16. децембра 2011. године се навршава пуних 70 година од када су хрватске оружане снаге из гарнизона у Прњавору уз помоћ комшија Мађара и Украјинаца грко-католика са Вучијака на најбестијалнији начин побили 20 углавном жена и дјеце из села Кремна, заселак Петровићи. Пуних 69 година се чекало да истина о овом злочину изађе из заборава, тачније до прошле године када су активисти Светосавске омладинске заједнице из Прњавора уредили спомен-плоче и по први пут од страдања организовали парастос за ове невине жртве. Срби из засеока Петровићи су покупљени и након мучне смрти спаљени у двије зграде, а њихови остаци су сахрањени на локалном мјесном гробљу. Прва свједочења о овом злочину су

Скарадни ламент НАД „културним достигнућима“ НДХ

„Маргелов институт“ из Загреба оциjенио jе да jе скарадно ламентирати над „импресивним“ репертоаром „Хрватског државног казалишта“ у периоду Независне Државе Хрватске /НДХ/ када су се истовремено дешавала масовна клања Срба, Јевреjа и Рома. „Анегдоте о свиjетлим тренуцима `православаца` у глумишту Павелићевог главног града више су него дегутантне епизоде евоцирања сjећања на усташку страховладу са основом расних закона“, кажу за Срну у Институту, реагуjући на недавни интервjу хрватске редитељке Сњежане Бановић, коjа jе аутор докторске дисертациjе под називом „Хрватско државно казалиште у Загребу од 1941. до 1945. године“. НДХ jе била квислиншка сателитска парадржава створена вољом фашистичких и нацистичких сила, огрезла у злочину и пљачки и као таква ниjе могла стварати

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Воз ужаса

Кућа Пере Вукића „Кућа сабласти“ Свуда иста слика: мртви већ при отварању

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.