БЕОГРАД, 16. АВГУСТА /СРНА/ – Данас се навршава 91 година од смрти српског краља Петра Првог Карађорђевића Ослободиоца, а комеморативна церемониjа овим поводом биће одржана на Опленцу у Тополи.Уз наjвише државне и воjне почасти, краj владаревог саркофага, виjенце ће данас положити представници Министарства рада, запошљавања и социjалне политике Србиjе, затим Министарства одбране и Воjске Србиjе, као и удружења грађана опредиjељених за његовање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. Краљ Петар Први био jе jедан од наjзначаjниjих нововjековних српских владара, а у народу jе остао запамћен као Краљ Ослободилац, иако jе касниjе прозван и Уjединитељ. Наjчешће се истиче да jе његова владавина била обиљежена развоjем парламентарне демократиjе, општим убрзаним привредним и културним напретком и слободом штампе. Током Петрове

Ми немамо чега да се стидимо.Таква jе природа наших злочина. Прогнаници имаjу териториjалне претензиjе. Желе да се врате на своjа огњишта. Срби нису пружали отпор када су у колонама напуштали Хрватску. То значи да су добровољно отишли у изгнанство.   Александар Баљак   Изjава председника Хрватске Иве Јосиповића на свечаности поводом 17-годишњице Олуjе како треба пружити руку српском народу и поменути и његове жртве изазвала jе различите коментаре и оцене. Ово његово слављеничко обраћање се тумачи и промовише као потпуно нова политика према Србима у Хрватскоj, али у нашоj jавности преовладава мишљење да се ради о настављању старе и добро познате хрватске националне политике коjа се сада спроводи софистицираниjим и

Претпрошлог jе тjедна свечано обиљежен Дан Града Корчуле, а на прослави jе – у присутности премиjера Зорана Милановића и министра управе Арсена Баука – међу осталим додиjељена и Награда за животно дjело Алени Фазинић, повjесничарки умjетности. Уза све jоj притом наброjане заслуге, скромно ћемо на овом мjесту евоцирати jедну коjа jе промакла организатору. Алена Фазинић, наиме, била jе поткраj деведесетих година 20. стољећа и чланица Градског виjећа Града Корчуле.У то вриjеме актуална jе била афера уништавања диjела књижне грађе у корчуланскоj књижници, а за што jе била одговорна в.д. равнатељице Изабел Скокандић. Библиотекарка коjа jе у међувремену пожела славу знатно већу од данашње корчуланске лауреаткиње, сjећамо се, бацила jе тад у смеће више стотина

БЕОГРАД, 14. АВГУСТА /СРНА/ – Нема таjних преговора о посjети папе Бенедикта Шеснаестог Србиjи и не треба губити вриjеме на ту измишљену тему, изjавио jе епископ бачки Иринеj.     „Не може се сада давати фантастично, маштовито обjашњење за сваку посету и за сваки сусрет католика и православних. То што су два бискупа из Загреба своjим другим пословима били у посети своjоj сабраћи у Београду и том приликом посетили српског патриjарха не даjе никоме за право да измишља ствари“, рекао jе владика Иринеj након састанка са предсjедником Србиjе Томиславом Николићем и додао да то не служи на част новинарима коjи су ту тему измислили. Он jе истакао да jе сарадња

Српска народна одбрана из Америке тражи од нових власти да пронађу Михаиловићев гроб. Самарџић: Нови сведоци потврђуjу да jе генерал стрељан и сахрањен у парку иза Белог двора. Генерал све време чуван у подземном склоништу СРПСКА народна одбрана, наjстариjа национална организациjа Срба у САД, поднеће захтев новоj влади Србиjе да обави ексхумациjу посмртних остатака генерала Драже Михаиловића, наjавио jе Славко Пановић, председник овог удружења. Он подсећа да jе СНО jош 2009. расписала награду од 100.000 долара за проналажење Дражиног гроба и да та понуда и даље важи. – Награда ће бити исплаћена после извршених ДНК анализа званичних медицинских институциjа – каже Пановић. У СНО сумњаjу у озбиљност рада Државне комисиjе

Београд — Већ дуже време воде се таjни преговори између Католичке цркве и СПЦ о стварању услова за долазак папе Бенедикта XВИ у Србиjу следеће године, сазнаjе Пресс. Са том мисиjом су дошли прошле недеље код патриjарха Иринеjа двоjица уважених хрватских бискупа и, како Пресс пише, доказаних маjстора таjне дипломатиjе – пожешки бискуп Антун Шкворчевић и дубровачки бискуп Мате Узинић. Долазак папе, по том сценариjу, предвиђен jе за велику свечаност у Нишу, коjом се обележава 17 векова од доношења Миланског едикта, коjим jе установљена слобода исповедања хришћанства. Састанак, коjи jе уприличен 7. августа, званично jе иницирала Београдска надбискупиjа. Католичка агенциjа ИКА jе у званичном саопштењу пренела да jе патриjарх Иринеj гостима