У том свом првом сучељавању са тужиоцима Хашког трибунала, половином фебруара 2002. године, Слободан Милошевић се у својој беседи, оптужници још једном вратиона питање распарчавања и рушења куле зване Југославија, с посебним освртом напитање Босне и Херцеговине за чије су невоље тужиоци везивали његово име. – Не кажем да није било идеја, али никад мојих и никад од мене прихваћених о подели Босне – казао је он – јер сам ја сматрао да се ниједно решење не може донети које ће бити на штету било ког народа који живи у Босни и Херцеговини. Тај је мој став познат, он је био познат пре Дејтона, он је био познат у Дејтону, на

Маjкл Добс, амерички аутор и награђивани дописник, познат као велики критичар, али и аналитичар лика и дела Ратка Младића, изазвао jе велику буру када jе на свом блогу, на саjту „Форин полисиjа“, обjавио текст под насловом „У одбрану Срба“. У њему, Добс наводи да жели да „посматра грозни рат у бившоj Југославиjи кроз очи Срба, коjе на Западу листом сматраjу за агресоре“.   Добс jе тренутно члан Комитета савести у америчком Мемориjалном музеjу холокауста Добс, коjи jе своjе читаоце навикао на „истраживање узрока зла“, што уз слику Младића пише у заглављу блога као своjеврсан мото, изненадио jе многе пратиоце свог блога[nbsp]истичући да „иако jе много говорио о Младићевим злочинима против босанских Муслимана, не жели да

1944 – На данашњи дан 1944. године, на захтев избегличке jугословенске владе, коjа jе то учинила под притиском британског премиjера Винстона Черчила, краљ Југославиjе Петар II jе у Другом светском рату одузео команду Драгољубу Дражи Михаиловићу и признао Јосипа Броза Тита за jединог вођу jугословенских снага отпора немачкоj окупационоj сили.   Извор: НСПМ

Када је после више од седам месеци проведених у хашком затвору, половином фебруара 2002. године, коначно добио прилику да одговори на оптужбе, Слободан Милошевић је прво тражио да се у судници прикаже педесетоминутни филм немачке телевизије WДР, под насловом „Почело је једном лажи“. У тој документарној телевизијској причи посебан акценат је био на познатом „случају Рачак“, где међународни патолози сведоче да је масакр био намештен и да су мртви вешто искоришћени како би се у земљама НАТО ућуткали гласови против бомбардовања Југославије и да би се сакрила непобитна истина да на Косову и Метохији није било никакве хуманитарне катастрофе пре НАТО бомбардовања (ти извештаји су, иначе, стизали и у Бисел,

ДВОР НА УНИ, 28. АВГУСТА /СРНА/ – Хрватска полицаjка заприjетила jе православном свештенику из Двора на Уни Радославу Анђелићу да Српска православна црква у Хрватскоj не смиjе и не може да истиче српску заставу испред цркве.   Инцидент се догодио на граничном прелазу Матиjевићи када jе протоjереjу Анђелићу, поред редовне пасошке контроле, са друге стране аутомобила пришла полицаjка и обратила му се повишеним тоном на дрзак начин. Свештеник jе подсjетио полицаjку да Црква има законско право да истиче своjу заставу нарочито о великим празницима те да ће то и провjерити. Она му jе на то узвратила риjечима: „Ја сам Вам то рекла и за убудуће jе тако и тачка“, саопштила

Загреб — Председник СНВ Милорад Пуповац сматра да Иво Јосиповић нападима на њега жели да „произведе“ политичку алтернативу водећим српским институциjама у Хрватскоj. „Српске институциjе у Хрватскоj су годинама стваране и изграђене на основу међународних уговора, хрватских закона и кроз изборни поступак у коjем су учествовали и они коjе Јосиповић промовише као нашу алтернативу. Уместо што то ради, било би боље да поведе бригу о медиjским монополима и о томе с ким тикве сади на мањинскоj српскоj сцени“, каже Пуповац. Председник СНВ и посланик Самосталне демократске српске странке Пуповац jе у интервjу „Новом листу“ рекао и да му jе жао што Јосиповић данас ниjе онаj човек коjег су подржали као председничког

Помозите, тамо у Београду, да нађемо новог Прибићевића, тако jе говорио Фрањо Туђман Славку Ћурувиjи кад га jе оваj, као врховника, на Пантовчаку интервjуисао за Борбу.   Било jе то време распада старе земље. Туђман свакако ниjе мислио на оног Прибићевића, коjи jе осамнаесте, на краjу Првог рата, довео регенту Александру у Београд поклонствену депутациjу из Хрватске да се направи прва Југославиjа. Мислио jе, нема сумње, на Прибићевића, коjи jе тридесетих, као Србин из Хрватске, окренуо леђа Београду. Прибићевић jе, дабоме, ту био симболички реквизит, строже гледано чак злоупотребљен. Али, ако читава прича ниjе до краjа jасна – jасна jе идеjа: Туђману jе требала марионетска српска фигура. Како jе било зна се,