arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
crni-lug-3.jpg

ЦРНИ ЛУГ, ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ !

Удружење „Огњена Марија Ливањска“ сваке године организује низ парастоса у ливањском крају у знак сјећања на жртве геноцида. Усташе су крајем јула и почетком августа на најсвирепији начин умориле 1.587 Срба са ширег подручја Ливањског поља, као и већи број доведених из других крајева, те оних Срба који су се затекли на ширем подручју Ливна. За истину о страдању у Ливањском крају много је значајна књига Буде Симоновића Огњена Марија Ливањска. Књига је посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у најновијим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993.

ratko-tribina.jpg

Дежева и Туцовић

ИМАЈУ ли Срби право да замере икоме ишта, антисрпско деловање, на пример, пре него што сами себе упитаjу шта су учинили и шта чине да им сећање на сопствену историjу не избледи, да им деца, уз савршено познавање биографских података разних jеца, цеца, гоца, сазнаjу ко су биле Јефимиjа и Оливера? Како замерити jедном Французу или Британцу што поjма нема да су Срби, у двадесетом веку, уз Јевреjе, jедини народ у Европи коjи jе био изложен планском и систематском уништавању, истребљењу, кад сами Срби ништа не чине да ту истину изнесу у свет.   Колико jе Срба до пре месец, два знало за село Дежева, у духовном, државотворном, националном смислу свакако наjважниjе место у Србиjи. Ниjе

savo-ispred-hrama.jpg

Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо

На путевима коjима су се кретале краjишке избjегличке колоне остаjали су лешеви убиjених артиљериjским гранатама, авионским ракетама, снаjперским хицима, ножевима…   Драга браћо и сестре, поштовани приjатељи, Ми Краjишници са лиjеве обале Уне, ево већ осамнаести пут, онолико пута колико година и траjе наше изгнанство из завичаjа, на овом светом мjесту, палимо свиjеће за покоj душа нашим рођацима, приjатељима, саборцима и сународницима пострадалим у посљедњем рату и пораћу на подручjу Хрватске и бивше РСК, истовремено се сjећаjући и оних коjи страдаше у свим предходним и накнадним ратовима, погромима и прогонима. А непосредни повод за ову тужну манифестациjу jесте 4. август 1995. – дан када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку

Јадовно и Пребиловци крвљу и моштима Новомученика Српских повезани (ФОТО)

Мартириjумска веза Јадовна и Пребиловаца освештана моштима новомученика, нераскидива, свjедочи о духу jединства идентитета српских простора страдања и пребивања, простора коjе не смиjемо заборавити, напустити, од коjих не смиjемо одустати. Одустати од сjећања на мученике значило би за српски род нестати у ништавилу. Камен темељац Храма Васкрсења Господњег у Пребиловцима освештан jе 3. августа 2013. године. Величину тренутка коjег сада нисмо свjесни осjетили су и представници УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Пребиловци, два пута срушени злочиначком руком у овом виjеку, опет живе или као што рече приликом парастоса  умировљени  Епископ херцеговачки Атанасиjе: „ Пребиловци су од пребивања, Пребиловци пребивању, пребиваjу, остаjу, траjу и претраjаваjу. То jе косовски завет у Пребиловцима

prebilovci-2013-21.jpg

Јадовно и Пребиловци крвљу и моштима Новомученика Српских повезани (ФОТО)

Мартириjумска веза Јадовна и Пребиловаца освештана моштима новомученика, нераскидива, свjедочи о духу jединства идентитета српских простора страдања и пребивања, простора коjе не смиjемо заборавити, напустити, од коjих не смиjемо одустати. Одустати од сjећања на мученике значило би за српски род нестати у ништавилу. Камен темељац Храма Васкрсења Господњег у Пребиловцима освештан jе 3. августа 2013. године. Величину тренутка коjег сада нисмо свjесни осjетили су и представници УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Пребиловци, два пута срушени злочиначком руком у овом виjеку, опет живе или као што рече приликом парастоса  умировљени  Епископ херцеговачки Атанасиjе: „ Пребиловци су од пребивања, Пребиловци пребивању, пребиваjу, остаjу, траjу и претраjаваjу. То jе косовски завет у Пребиловцима оствариван. Срби су

Гаравице

ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАША У ГАРАВИЦАМА

У Гаравицама код Бихаћа, у суботу (3.08.2013.),  одржан jе  помен поводом 72 година од страдања више од 14.000 Срба, Јевреjа и Рома тог краjа, коjе су побиле усташе. Служен jе парастос и положени су виjенци, а помену jе присуствовао и потпредсjедник Републике Српске Емил Влаjки.   Предсjедник Завичаjног удружења „Уна“ Бошко Стоjисављевић рекао jе да се велики покољ у Гаравицама догодио од 28. jула до 4. августа 1941. године када су усташе побиле око 10.000 цивила.  „Убиjање jе било свакодневно, а људи су спаљивани у кућама, шталама, бацани су у jаме и бездане. Већина жртава затварана jе у Бихаћку кулу гдjе су пребиjани и звjерски мучени, након чега су одвожени на стратишта“, истакао jе Стоjисављевић. 

prebilovci-parastos2013-vn.jpg

Пребиловци: Помен Србима из 12 јама

У ПРЕБИЛОВЦИМА, последњем српском селу у долини Неретве, натопљеном крвљу и болом, у суботу jе одржано богослужење намењено светитељима за хиљаде српских новомученика коjе су усташе живе бацали у jаме 1941. године. По други пут освештан jе и камен темељац цркве у коjу ће бити положени посмртни остаци 4.000 Срба коjи су скончавали у 12 безданих jама око Пребиловаца. Први пут црква jе на овом месту подигнута 1991. године, а освештао jу jе патртиjарх Павле. Само годину дана касниjе, 1992. године, хрватска воjска под командом Јанка Бобетка, у коjоj су били потомци џелата из Другог светског рата, минирала jе храм са костурницом српских жртава. Геноцид у Захумљу, започет у Другом светском рату бацањем

ognjena-marija-livanjska.jpg

ПАРАСТОС ЗА 1.600 УБИЈЕНИХ СРБА 1941. ГОДИНЕ

У храму Успениjа Пресвете Богородице и над спомен – костурницом у капели Свете великомученице Марине у Ливну данас jе служен парастос за око 1.600 Срба са подручjа Ливањског поља коjе су усташе убиле краjем jула 1941. године. Парастос jе служио парох ливањски протоjереj ставрофор Жељко Ђурица, а организатор помена jе Удружење „Огњена Мариjа Ливањска“. Предсjедник овог удружења Никола Петровић рекао jе Срни да jе помену невино страдалим Србима присуствовао већи броj људи из Бањалуке, Београда и других краjева, као и Срба коjи сада живе на подручjу ливањске општине. Он jе навео да jе након парастоса организовано и дружење, а што jе била прилика да се поразговара о плановима и даљим активностима Удружења, првенствено у вези са актуелним конкурсом за

vitovlje05.jpg

ИЛИНДАНСКИ ЗБОР И ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЛОГОРА ЈАДОВНО НА ВИТОВЉУ

Илиндански збор на Витовљу, одржаће се 2. августа 2013. године са почетком у 10.30 часова код Цркве светог пророка Илиjе, када ће се евоцирати успомена на наjтужниjи дан у историjи тог малог села. Након тога, одржаће се заjедничко окупљање уз скромно послужење и обраћање потомака жртава логора Јадовно.   ПРОГРАМ: 10:30 Литургиjа уз помен на витовљанске жртве комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић-Јадовно-Паг и на жртве свих отаџбинских ратова 11:45 Обношење литиjе око Цркве светог пророка Илиjе 12:30 Културни дио програма уз наступ фолклорног ансамбла из Котор вароша и етно групе «Жубор» Заjедничка трпеза љубави и уручење захвалница за госте 14:30 Спортски дио програма, натjецање у бацању камена, повлачењу конопа

obiljezavanje-plakat-2013.jpg

Обиљежавање 18. годишњице егзодуса Срба из Крајине од 3. до 7. августа 2013.

Као и претходних година, и ове се у Бањоj Луци, Новом Граду и Петровцу у организациjи Документационо информативног центра Веритас обиљежава годишњица егзодуса Срба из Републике Српске Краjине. Овим путем Вас пoзивамо да се сви заjедно окупимо 18 година након ових страшних догађаjа.     Програм за обиљежавање 18. годишњице егзодуса Срба из Краjине од 3. до 7. августа 2013.       Субота, 3.8.2013. Бања Лука 10,00-11,30 Округли сто на тему Акциjа „Олуjа“ у свиjетлу међународне правде и представљање Билтена МПЦ Шолаjа, Хотел Босна 20,30 Саборни Храм Христа Спаситеља Паљење свиjећа Духовно-умjетнички програм Недjеља, 4.8.2013. Бања Лука 11,00 Парастос у Храму Св.Троjице 11,40 Полагање виjенаца-гробље Свети Пантелиjа 12,15 Даћа-Коло српских сестара Понедjељак, 5.8.2013. Бања Лука 20,00

devic-prebilovci4.jpg

3.08.2013. – СЈЕТИМО СЕ ПРЕБИЛОВАЦА !

У суботу, 3. августа 2013. године, у 8 часова, код рушевине-градилишта Спомен храма у Пребиловцима код Чапљине, Херцеговина, служиће се Света литургиjа, са поменом у продужетку, а поводом 72-ге годишњице страдања становника овог села и Срба из околних села од усташа. У току љета 1941. усташе су у броjним крашким jамама, риjекамa и другим стратиштима поубиjале преко 4000 Срба из Доње Херцеговине. Само из Пребиловаца од 1000 становника, убиjено jе њих 826 , а до краjа рата броj погинулих попео се на 850, од око 1000 предратних становника. Од тога њих 600 су жене и дjеца, наjвише пострадали у Шурманачкоj jами код Међугорjа, у коjу су живи гурнути 6.августа 1941. Њихове кости, извађене из

Гаравице

ГАРАВИЦЕ: ДАН СЈЕЋАЊА 2013.

03.августа 2013. године са почетком у 11.00 часова у Бихаћу, у спомен-подручjу Гаравице, у организациjи Завичаjног удружења Уна, одржаће се традиционално обиљежавање страдња Срба, Јевреjа и Рома Бихаћа и Бихаћког краjа. У овом мjесту, приjе 72 године, у љето 1941. године, звjерски jе побиjено преко 12 000 невиних жртава. Убиjање невиних цивила од стране усташких злочинаца и њихових помагача, обухватило jе жртве са подручjа велике жупе Крбава и Псат, Бихаћа, Босанске Крупе, Босанског Петровца, Цазина и Доњег Лапца као и сусjедних општина – Слуња, Коренице, Дрвара и Велике Кладуше. Убиjање jе било свугдjе и на сваком мjесту, људи су живи спаљивани у кућама, шталама, бацани у jаме и бездане, а

amblem-rs.jpg

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОСУДИЛА УНИШТАВАЊЕ СПОМЕН-ПЛОЧЕ НА ПАГУ

БАЊАЛУКА, 23. ЈУЛА /СРНА/ – Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске наjоштриjе jе осудило уништавање спомен-плоче у знак сjећања на жртве концентрационог логора Јадовно на острву Паг и затражило да се починиоци овог дjела пронађу и процесуираjу у складу са законом. Министарство jе уништавање споменика посвећеног жртвама умореним у Јадовну оциjенило наjбруталниjим покушаjем скрнављења историjских чињеница и новим злочин над десетинама хиљада Срба и Јевреjа мучки убиjених у овом логору. Оваj вандализам, коjи jе за сваку осуду, наjстрашниjи jе чин потирања истине да jе на Пагу основан први логор за жене и дjецу у Другом свjетском рату, саопштено jе из Министарства. „Стравични злочини коjе су починиле усташе и фашисти у Другом свjетском рату никада не

sabor-bilogoraca1.jpg

МЈЕСТА СТРАДАЊА – ОБАВЕЗА ДА ИХ СЕ ПАМТИ И ПОТОМСТВУ ПРЕДАЈЕ!

У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОДРЖАН 4. САБОР БИЛОГОРАЦА У суботу 13. jула у Смедеревскоj Паланци jе одржан 4. Сабор Билогораца. Тако су се послиjе три године и окупљања у Руми и Гроцкоj у међувремену, бивши житељи источне Билогоре поново нашли у овом граду. Истина, у нешто мањем броjу него приjашњих година – своj данак узимаjу беспарица и криза у овом актуелном периоду коjи можемо наjjасниjе описати као догориjевање политичког проjекта започетог паљевином скупштине Србиjе приjе нешто више од jедне децениjе. Сабор jе централно мjесто окупљања Билогораца, али и прилика да се одржи годишња скупштина Завичаjног удружења „Билогора“, сабере све што се радило и урадило између два Сабора, проговори о успjесима и тешкоћама и донесу

nestala-spomen-ploca.jpg

БРИСАЊЕ ТРАГОВА ХРВАТСКЕ МРАЧНЕ ПРОШЛОСТИ

Предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић изjавио jе да се поновним уништавањем Спомен-плоче жртвама усташких логора Слана и Метаjна на острву Пагу наставља брисање трагова и сjећања на хрватску мрачну прошлост из времена Другог свjетског рата. „Када би они коjи су уништили jедини споменик  жртвama усташког злочина на Пагу 1941.  били пронађени и процесуирани, онда би се могло говорити о неодговорним поjединцима задоjеним усташком идеологиjом. Овако, локалне власти, али и оне на жупаниjском и републичком нивоу, коjе не само да не чине ништа да се кривци пронађу, него не обнављаjу ово знамење, постаjу сарадници у злочину“, рекао jе Басташић за Срну. Он jе додао да jе уништавање овог споменика очекивано,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

КОМЕНТАР: Лов

Брутално нападнути истакнути представник српске заједнице у Ријеци и двојица од петоро

Нико као ми Срби!

Како године пролазе тако ми заборављамо своје мученике, своје кости. Љути ме

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.