БАЊАЛУКА, 1. ОКТОБРА /СРНА/ – У Музеjу савремене умjетности Републике Српске у Бањалуци сутра ће бити отворена изложба “Светлост у мраку Првог светског рата – Врхунска остварења протагониста импресионизма у Србиjи”, коjу ова установа организуjе у сарадњи са Народним музеjом из Београда. Бањалучка публика ће први пут имати прилику да види ремек дjела велике српске умjетнице Надежде Петровић коjа jе, уз Малишу Глишића, Милана Миловановића и Косту Миличевића, зачетник импресионизма у српском сликарству, саопштено jе из Музеjа савремене умjетности Републике Српске. Изложба представља антологиjски избор умjетничког стваралаштва из прве децениjе двадесетог виjека, обухватаjући наjвише домете српског импресионизма, незаобилазне у прегледима модерне умjетности у домаћим и свjетским галериjама и музеjима. У

Одржана свечана академиjа поводом 160. годишњице рођења Пупина. Патриjарх Иринеj: Наука га jе учинила бољим верником коjи jе волео своj народ СВЕЧАНА академиjа поводом 160. годишњице рођења Михаjла Идворског Пупина, гениjа на чиjим се открићима темељи данашњи информатички свет, одржана jе у великоj сали Ректората Београдског универзитета. – У истоj овоj сали говорили су и Михаjло Пупин и Никола Тесла, људи коjи су почетком 20. века покренули технолошку револуциjу, коjа и данас траjе, подсетио jе председник Организационог одбора за прославу Пупинове годишњице, проф. др Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета у Београду. Уводну беседу о Пупину изговорио jе Његова светост патриjарх српски господин Иринеj, коjи jе подсетио на Пупинове речи да

Двоjица Срба из Шваjцарске месеце су провели у архивама “Газете” из Лозане, прикупљаjући новинске чланке коjе jе др Арчибалд Раjс слао из Србиjе о злочинима над цивилима и са Солунског фронта.   У издању Геополитике недавно jе изашла књига “Ратни извештаjи из Србиjе и са Солунског фронта”, скуп текстова коjи jе велики приjатељ Србиjе др Арчибалд Раjс слао шваjцарским новинама током Првог светског рата. Приређивачи књиге су двоjица Срба из Шваjцарске, професор Живко Марковић и Милан Старчевић, Србин рођен и одрастао у Шваjцарскоj, вишегодишњи истраживач Раjсовог дела, научника коjи jе кариjеру и здравље жртвовао због српског народа. – Када jе Милан приређивао jедну књигу о Раjсу 2007. године о погромима