arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Obiljezavanje_100_godina_od_Kolubarske_bitke.jpg

Литургијом почело обиљежавање јубилеја

14. децембар 2014.

Литургиjом и поменом српским воjницима коjи jе у храму Светог Димитриjа у Лазаревцу служио Његова светост патриjарх српски Иринеj почело jе обиљежавање сто година од Колубарске битке. Државноj церемониjи поводом обиљежавања сто година од Колубарске битке присуствуjе предсjедник Србиjе Томислав Николић, предсjедник Републике Српске Милорад Додик, престолонасљедник Александар Карађорђевић и броjни представници дипломатског кора у Србиjи. Након литургиjе, виjенце краj спомен-костурнице jунацима Колубарске битке положили су Николић, Додик и остали званичници. Пред храмом Светог Димитриjа у Лазаревцу окупило се више десетина хиљада грађана коjе очекуjу званично обраћање Николића, jавио jе извjештач Срне. У крипти Спомен-цркве са костурницом Светог Димитриjа у Лазаревцу почива 40.000 страдалих српских и аустроугарских воjника. Колубарска битка

Rados_Ljusic.jpg

Радош Љушић: Ултиматуми Србији и данас су болни као онај из 1914.

14. децембар 2014.

Историчар говори за “Новости” о атентату у Сараjеву, уценама некада и сада, КиМ, Русиjи: Захтеви коjе jе послала Аустроугарска били су брутални, а ови коjи долазе из ЕУ су префињени и перфидни. Косово jе наша Палестина После великих успеха Србиjе у балканским ратовима 1912-1913. године, Краљевини jе био неопходан дугогодишњи мир да залечи ратне ране и заведе поредак на ослобођеним териториjама. Пред Србиjом су били тешко решиви велики изазови на унутрашњеполитичком плану, па jе сваки спољнополитички заплет био сувишан и одлагао jе решење овог горућег питања. Зато jе Србиjа требало да се клони сваког сукоба, посебно са Аустроугарском. Историчар Радош Љушић, коjи jе надавно обjавио књигу “Принцип” у издању “Новости”,

Posmrtni_ostatci_zrtava_iz_voza_u_Strpcima.jpg

Један од хиљаду

14. децембар 2014.

Пре три дана, у Србиjи и Босни и Херцеговини – видели смо краjичком ока у новинама кратку вест – ухапшено jе петнаест људи одговорних за ратни злочин у источноj БиХ пре готово двадесет две године, кад су припадници српске паравоjске зауставили воз из Београда, извели из њега све муслимане, па их након окрутног мучења хладнокрвно ликвидирали и бацили у Дрину. Било jе предавно да бисмо памтили, било jе предалеко да бисмо знали. Била jе то, наиме, посве интерна ствар између Срба и Бошњака, као што jе њихова и данас, кад тужилаштва Србиjе и БиХ новинарима даjу изjаве о спектакуларноj заjедничкоj акциjи, суграђани и породице злочинаца у Републици Српскоj протестуjу због

Ratko_Dmitrovic_1.jpg

РАТКО ДМИТРОВИЋ: Због чега су велике силе, у само стотину година, једном народу, Албанцима, направиле две државе

14. децембар 2014.

Постоjе у политици, у историjи уопште, ситуациjе и догађаjи коjи се не уклапаjу ни у jедан образац правила понашања. То jе оно кад вам преостане само да слегнете раменима и кажете: Не умем да обjасним. Ко данас, на пример, рационално може да обjасни актуелни однос Немачке према Албанцима на jедноj и према Србима на другоj страни. Многи ће рећи, с пуним правом, да jе немачки став наспрам Срба већ стотину година неприjатељски – за ово постоjе страшни, крвави аргументи – и као такав разумљив jе и последњем Србину, што jе тачно, али како обjаснити чињеницу да упркос свему ова данашња, савремена, модерна, демократска Немачка, отима од Срба и даjе Албанцима.

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 14. децембар 1992. Годишњица злочина над Србима у Подрињу

13. децембар 2014.

Јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом злогласног Насера Орића у рану зору 14. децембра 1992. године упале су у села око Братунца. У братуначком селу Бjеловац таj дан злочинци су убили 68 Срба. Укупан броj убиjених Срба тог 14. децембра био jе 109 из села Бjеловац, Сикирић и Лозничка Риjека.   Везане виjести: ПАРАСТОС ЗА 109 НАСТРАДАЛИХ СРБА ИЗ БЈЕЛОВЦА

Spome_ploca_ubijenim_Bjelovcanima.jpg

Сутра парастос за 109 Срба из Бјеловца

13. децембар 2014.

У цркви Светог пророка Илиjе у братуначком селу Бjеловац, сутра ће бити служен парастос за 109 погинулих Срба из тог и сусjедних села Сикирић и Лозничка Риjека, од коjих jе њих 68 убиjено трагичног 14. децембра 1992. године. Парастосом, планираним у 13.00 часова, и прислуживањем свиjећа за покоj душа убиjених биће обиљежене 22 године од њиховог страдања. Приjе парастоса делегациjе Борачке организациjе, Удружења логораша региjе Бирач, Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те општине Братунац положиће цвиjеће на спомен-плочу са именима погинулих коjа се налази на зиду бjеловачког храма, потврђено jе у братуначкоj Борачкоj организациjи коjа jе организатор овог обиљежавања. У рану зору тог кобног 14.

Bozica_Zivkovic_Rajilic.jpg

Силованим Српкињама дати статус цивилне жртве рата

13. децембар 2014.

Удружење жена жртава рата из Републике Српске покренуће инициjативу за доношење новог закона, коjи ће Српкињама силованим и мученим у бошњачким и хрватским казаматима у БиХ омогућити да остваре статус цивилне жртве рата, каже предсjедник Удружења Божана Живковић Раjилић. Она jе рекла Срни да су власти Републике Српске исказале пуну спремност да пруже сву помоћ женама коjе су биле жртве наjгорих звjерстава, те наjавила да ће Удружење, одмах по формирању нове владе Српске, покренути инициjативу за доношење новог закона о цивилним жртвама рата. Раjилићева каже да Српкиње коjе су силоване и мучене у бошњачким и хрватским казаматима више нису невидљиве. “Коначно имамо Удружење и власт коjа jе спремна да нас

Parastos_na_groblju_Sv.jpg

Служен парастос погинулим борцима из Борика

13. децембар 2014.

Код Спомен-обиљежjа на бањалучком гробљу Свети Пантелиjа служен jе парастос за 160 погинулих и несталих бораца Воjске Републике Српске из мjесне заjеднице Борик. Предсjедник Предсjедништва бањалучке Борачке организациjе Горан Рогић рекао jе Срни да jе у току заjедничка активност са градом да се панои са сликама погинулих бораца из насеља Борик jедан и два премjесте у новоизграђени обjекат мjесне заjеднице. Прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца представници Борачке организациjе града Бањалука, чланови породица, приjатељи, родбина и саборци одали су почаст погинулим борцима из мjесне заjеднице Борик. Извор:  Везане виjести: Бања Лука – Обиљежена годишњица НАТО … – Jadovno 1941. БАЊА ЛУКА СЛУЖЕН ПАРАСТОС СТРАДАЛИМ … – Jadovno 1941. Бања Лука: Пале се свиjеће за 12 беба –

parastos_u_vucilovcu.jpg

Годишњица злочина ХВО-а у Вучиловцу

13. децембар 2014.

Парастосом погинулим борцима и цивилним жртвама одбрамбено-отаџбинског рата из Вучиловца код Брчког, као и погинулим борцима из Челинца и Козарске Дубице, чиjе су бригаде браниле оваj дио сjеверне границе Републике Српске, у Крепшићу и Вучиловцу jуче jе обиљежена двадесет друга годишњица окупациjе и разарања овог српског села од стране припадника ХВО-а из Орашjа и сусjедне Хрватске. Након пробоjа линиjа одбране здружених снага ХВО из Орашjа уз подршку из Хрватске приjе тачно 22 године, убиjена су 23 мjештана Вучиловца – наjмлађа жртва био jе 10 -годишњи Боjан Лукић, наjстариjа 86-годишњи Крста Арсенић. Село с 240 домова jе прогнано, опљачкано и разорено: преживjели памте и не прихватаjу чињеницу да се о овом

Izlozba_Moje_Jadovno_u_Apatinu.jpg

Отворена изложба “Моје Јадовно” у Апатину

13. децембар 2014.

У организациjи СО Апатин, Удружења личана “Никола Тесла” и Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса логора “Јадовно 1941” из Бања Луке, синоћ jе у апатинскоj галериjи “Меандер” отворена изложба фотографиjа И сведочанстава на тему “Моjе Јадовно” коjа говори о страдањима и мучким убиствима око 40 000 Срба на подручjу Јадовна 1941.године. Пре отварања изложбе у сали Дома културе jе приказан документарни филм на ову тему. Са циљем да се jедно од наjвећих страдања српског народа никад не заборави потресно предавање поткрепљено документима на филмском платну jе одржао др Душан Басташић. Пре почетка предавања присутнима су се обратили Миодраг Бакић заменик председника општине Апатин И Ђорђе Алексић из управе за диjаспору

Knjiga_Zlocini_Arbanasa_nad_Srbima.jpg

Изашла књига “Злочини Арбанаса над Србима”

12. децембар 2014.

Аутор књиге “Злочини Арбанаса над Србима”, публициста и писац Павле Џелетовић Иванов каже да ће му наjвећа зарада од обjављивања ове књиге бити да се сазна истина о злочинима Албанаца над Србима на Косову и Метохиjи током протеклих виjекова. Истичући да jе садржаj књиге документован, а не провизоран, Џелетовић jе рекао Срни да jе у књизи наводио примjере злочина и свjедочења жртава и да jе обjавио и фотографиjе. Он jе истакао да књига говори о стравичним злодjелима Албанаца припадника “Скендербег СС дивизиjе” током Другог свjетског рата, али и о мучењима Срба током 90-их година прошлог виjека. Џелетовић каже да jе у књизи писао о томе како су Албанци не тако

Okrugi_stol_60_godina_nakon_Novosadskog_dogovora.jpg

Власт упозорена да примењује српски а не хрватски филолошки програм

12. децембар 2014.

ЗАХТЕВИ СРПСКИХ ЛИНГВИСТА СА СКУПА „60 ГОДИНА НАКОН НОВОСАДСКОГ ДОГОВОРА: СРПСКА ЈЕЗИЧКА ПОЛИТИКА ДАНАС“                               Округи стол „60 година након Новосадског договора: Српска jезичка политика данас“ Термин српскохрватски ниjе лингвистички утемељен – он представља преименовани српски jезик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминациjе политичких над лингвистичким критериjумима Данас jе и у српскоj филологиjи и у институционалноj српскоj политици неопходно поштовати уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као о jедином српском службеном писму Новосадски договор jе погрешним схватањем равноправности допринео одумирању ћирилице   УЧЕСНИЦИ округлог стола „60 година након Новосадског договора: Српска

Akademik_Vasilije_Krestic.jpg

Загреб поставља препреке због фиксације према Београду

12. децембар 2014.

Српски академик Василиjе Крестић сматра да ће Хрватска Србиjи на сваком кораку пута ка ЕУ постављати препреке зато што jе фиксациjа српском државом jедина тема у коjоj хрватско друштво има jединствен став, али и да Београд не треба да буде снисходљив према Загребу зарад добрих односа и сутрашњице. Истичући да jе недавна резолуциjа Европског парламента о лидеру радикала Воjиславу Шешељу у оквиру тог и таквог става да се Србиjа и Срби жигошу, Крестић jе за Срну оциjенио да Хрватска у томе неће бирати средства, већ ће на свим корацима Србиjи стављати препреке. “То раде зато што имаjу фиксациjу према српском друштву. Када jе реч о свим другим могућим проблемима, они

Izlozba_Agresija_na_SR_Jugoslaviju_otvorena_u_Foci.jpg

Отворена изложба о НАТО бомбардовању Србије

12. децембар 2014.

Велики броj људи присуствовао jе синоћ у Фочи отварању изложбе о НАТО бомбардовању СР Југославиjе 1999. године београдског Музеjа жртава геноцида. Кустос историчар Музеjа из Београда Боjан Ђокић рекао jе да фотографиjе порушених мостова, стамбених обjеката, болница, ТВ торњева, изгорjелих возова, уништених пруга и путева, приказуjу окрутност бомбардовања. Изложбом су обухваћена и бомбардовања српског народа у Првом и Другом свjетском рату, те у ратовима у БиХ и Хрватскоj од 1991. до 1995. године, а циљ изложбе jе, каже Ђокић, да се прикаже контитнуитет српских страдања у 20. виjеку. Ова изложба, коjа jе постављена у фочанском Музеjу Старе Херцеговине, настала jе поводом 15 година од НАТО агресиjе. “Уз поруку да се

Levar_sa_haskim_istraziteljima_kod_Saranove_jame.jpg

Мафијашка шутња о смакнућу Милана Левара

11. децембар 2014.

Четранаест година након убиства Милана Левара, свjедока смакнућа стотине српских цивила у Госпићу, и даље влада “омерта” /мафиjашка шутња/ о убицама. Левар био jе jедан од оних коjи су “изнутра”, као непосредни свjедоци, давали информациjе о злочинима над Србима – наводе хрватски портали. Риjеч jе о присилном одвођење више од стотину цивила Срба у Госпићу средином октобра 1991. и њиховоj масовноj ликвидациjи и акциjи “спаљена земља” у Медачком џепу двиjе године касниjе. Левар jе своjевремено проговорио о многоброjним неистраженим злочинима над обичним људима те политичким злочинима у коjима су жртве биране на основу етничке припадности. Убиство Милана Левара ниjе jедино политичко убиство коjе ни након много година ниjе добило судски

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА