На зиду зграде Основне школе Билице у истоименоj општини краj Шибеника налази се мурал на коjем jе грб усташке Независне Државе Хрватске. Нацртани мурал састоjи се од хрватске тробоjке, приказа вуковарског водоторња и шаховнице с првим биjелим пољем и витичастим завршетком, преносе хрватски медиjи. Директор Основне школе „Јураj Далматинац“ Натко Дувњак, у чиjем jе саставу школа у Билицама, потврдио jе да jе од начелника општине Јосипа Ћалете затражио да се постоjећи грб замиjени регуларним хрватским грбом. „Зграда школе jе општинска, па сам замолио начелника да уклони спорни грб. По мени, мораjу се поштовати службена хрватска обиљежjа, а Ћалета ми jе рекао да ће грб скинути. Чињеница jе да jе биличка

Државни фонд суседне земље дугуjе краjишким Србима око 80 пензионих чекова. Ниjедан договор са српском страном ниjе испоштован ПРЕГОВОРИ између Србиjе и Хрватске о исплати заосталих пензиjа Србима из ове бивше jугословенске републике ушли су у седму годину. Помака чини се ни после толико времена нема и сви су изгледи да ће о дугу бивше домовине од око, како процењуjе Удружење пензионера из Хрватске, 80 чекова, преговарати и њихови наследници. Поводом решавања наведеног питања, до сада jе одржано десет састанака, на коjима су присуствовали представници ресорних министарстава и пензионих фондова Србиjе и Хрватске, као и Завода за социjално осигурање и Комесариjата за избеглице. С обзиром да изнети проблем траjе предуго,

Руски политичар Сергеj Бабурин оциjенио jе да покушаjи кривотворења историjе, исхода Првог и Другог свjетског рата, као и хероизациjа неофашизма и неонацизма, представљаjу велику опасност за Европу и томе се мораjу одлучно супротставити сви коjи желе мир, а посебно земље као што су Србиjа и Русиjа коjе су подниjеле наjвеће жртве за побjеду над фашизмом и нацизмом. Бабурин, некадашњи потпредсjедник Руске Думе, рекао jе у разговору са члановима невладине организациjе „Београдски форум за свиjет равноправних“ да постоjе они коjи данас не желе мир у Европи, али да се они не налазе у Москви, саопштено jе из те организациjе. „Русиjа не жели рат у Европи, већ сматра да jе Европи потребан

Навршава се 71 година од пробиjања нацистичке блокаде Лењинграда (данашњег Петербурга), током коjе jе, по разним подацима, страдало између 400 хиљада и милион и по људи. Опсада jе почела 8. септембра 1941. године и траjала jе скоро 900 дана. Већина људи jе умрла од глади. Дневно сљедовње хљеба по особи у почетку jе износило свега 125 грама!? Људи су падали на улицама и смрт jе постала толико уобичаjена поjава да више никога ниjе плашила. У међувремену, Лењинграђани су се трудили, колико могу, да подржаваjу борце на фронту. За спас рањених дали су 144 хиљаде литара крви. У вриjеме рата Лењинград jе фактички постао jош jедан концентрациони логор из коjег jе

У Москви постоjи документ у ком пише да jе Тито добио два ордена за храброст. Светозар Прибићевић био jе добровољац у 25. пуку 42. домобранске Вражjе дивизиjе Стариjи водник Броз с пушком у руци на српском фронту ПРИЛИКОМ другог преласка преко Дрине, 2. септембра 1914. године, припадници 42. домобранске Вражjе дивизиjе три дана фанатично су jуришали на српски одбранбени поjас на Ади Курjачици, настоjећи да се пребаце на десну обалу и да форсирањем долине Јадра потпомогну њиховим трупама коjе су биле jужно од Лознице и северно од Лешнице. Ова jединица jе нанела огромне губитке Дринскоj дивизиjи II позива. На српскоj страни пало jе 9 официра, 6 подофицира и 550 воjника…

Избjегличка колона Срба из Краjине Србиjа ће ускоро добити први споменик посвећен жртвама хрватске воjне акциjе „Олуjа“ 1995. године, а обележjе ће бити подигнуто на београдском Ушћу или код Цркве Светог Марка, сазнаjу незванично „Новости“. Како преносе наши извори, предлог за подизање овог белега патње нашег народа биће прослеђен Скупштини града Београда и очекуjе се да буде откривен наjкасниjе до августа, када се навршаваjу две децениjе од убиства 1.900 и прогона више од 200.000 Срба из Туђманове Хрватске. Извори „Новости“ тврде да ову идеjу подржаваjу представници Владе Србиjе, градских власти и челници удружења Срба из Хрватске. Да jе Србиjа више пута пропустила да се на достоjан начин ода почаст жртвама

Главни терет борбе против нацизма изнео jе руски народ, изjавио jе председник Русиjе Владимир Путин у Москви поводом 70-годишњице ослобођења Аушвица, а приликом посете Јевреjском музеjу и центру за толеранциjу. „Наравно, главни терет у борби против нацизма на своjим плећима изнео jе руски народ, 70 одсто свих бораца Црвене армиjе, а и официра – били су Руси. И главне жртве на олтар Победе принео jе руски народ“ – казао jе Путин. Руски председник jе нагласио да треба памтити jунаштво представника свих националности и бити им захвалан „Обележаваjући ове године 70-годишњицу велике Победе, ми ћемо изнова и изнова упућивати наjтоплиjе речи захвалности нашим драгим ветеранима“ – рекао jе он. Сви покушаjи