Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 166

Јањa- Не желе улице назване по српским личностима и писцима (ВИДЕО)

8. фебруар 2015.

Већином гласова владаjуће коалициjе Скупштина града Биjељина подржала jе приjедлог надлежне градске комисиjе да 13 улица у Јањи добиjе нове називе. Већином гласова владаjуће коалициjе Скупштина града Биjељина подржала jе приjедлог надлежне градске комисиjе да 13 улица у Јањи добиjе нове називе. У Јањи промиjенили називе улицаФото: РТРС Тако ће у Биjељини доћи само до корекциjе назива, док у Јањи, мjесту са већински бошњачким становништвом улице добиjаjу нове називе. Одборници СНСД-а нису подржали оваj приjедлог. Локална власт jе, кажу, чекала да прођу избори, па онда одлучила да избрише називе улице именоване по српским историjским личностима. Историjске личности Марка Краљевића, кнеза Милоша, Карађорђа и Његоша, али и свjетске књижевнике Милоша Црњанског

Подела света уз грузијско вино

8. фебруар 2015.

Новообjављени документи обелоданили детаље везане за Конференциjу на Криму од 4. до 11. фебруара 1945. Организациjу скупа у Јалти Стаљин поверио Бериjи МОСКВА ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ТРЕНУТНО врло лоши односи између Русиjе, САД и Велике Британиjе главни су разлог што се 70. годишњица одржавања чувене Међународне конференциjе у Јалти, на коjоj су донете важне историjске одлуке, обележава скромно и без подсећања на славне дане заjедничког ратовања. Додуше, Јалту нису заборавили историчари, па су организовани научни скупови, али jе на Западу очигледна тенденциjа да се умањи допринос СССР-а у победи над фашизмом. Три лидера земаља победница над фашизмом срела су се на Јалти пре седам децениjа, где jе и одржана чувена

МИЛО ЛОМПАР, професор Београдског универзитета – Програмско поништавање српских националних интереса

7. фебруар 2015.

Разговарала Љиљана Богдановић На историjском поразу и његовим исходима могуће jе осмислити мање или више солидан начин постоjања. Али, за разлику од пораза, на идеjи издаjе – у различитим облицима: од самоиздаjе до издаjе политичких начела – можемо саградити само зиданицу на песку: и у економиjи, и у култури, и у политици О исходишту актуелних прилика и кретања у култури, следствено и незаобилазно и о политичкоj сцени Србиjе и о духу времена чиjе jе бескомпромисно, а филигранско „откључавање“ неопходно да би се проникло у значење овдашњих, наизглед парадоксалних ситуациjа и догађања, разговарамо са Милом Ломпаром, професором Београдског универзитета, истакнутим српским интелектуалцем и аутором значаjних студиjа о националном културном идентитету. Догађању и

Без личне карте око 40.000 Срба

7. фебруар 2015.

Одjава или брисање из евиденциjе о пребивалишту хрватског министарства унутрашњих послова неће утицати на имовинска права Срба из Хрватске Александар Милошевић / „Избрисани“ не губе ни право на стамбено збрињавање ОДЈАВА или брисање из евиденциjе о пребивалишту хрватског министарства унутрашњих послова неће утицати на имовинска права Срба из Хрватске. Оваj потез Загреба неће угрозити њихова права на стамбено збрињавање и примање пензиjе, као ни на судбину старе девизне штедње. Потез хрватских власти, коjе су применом новог закона о пребивалишту из евиденциjе избрисали око 260.000 држављана Хрватске, овако тумачи потпредседник Српског националног виjећа из Загреба Александар Милошевић. Према информациjама коjе jе добио из хрватског Министарства управе, на списку избрисаних jе око

Баштионик на Косову и Метохији

7. фебруар 2015.

Србско сабрање Баштионик започело jе своjе активности у овоj години одласком на Косово и Метохиjу, гдjе су се активисти Баштионика упутили 30.01. с намjером да уруче помоћ прикупљену у сjедишту Баштионика, књижари „Ризница“ у Бањалуци. Прво наше одмориште био jе манастир Студеница, задужбина Светог Симеона, симбол србске духовности и државности. Да међу Србима jош увиjек има братске љубави, свjедоче домаћини студеничког конака коjи су нас, сазнавши да путуjемо на Косово, ослободили плаћања конака. Уз Божиjу помоћ и заступничким молитвама Светог Симеона прешли смо „границу“. Тешко да било ко може равнодушно, без бола у срцу, проћи ту на силу наметнуту бариjеру неправде, на коjоj вам шиптарски полицаjац тражи пасош са

МАСАКРИ КАО УВОД ЗА НАПАД НА КОЗАРУ

7. фебруар 2015.

Усташки покољи у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић, те руднику Раковац били су припрема за напад на Козару у љето 1942. године, али и увод у покушаj ликвидациjе Срба у тадашњоj НДХ. „Побрините се одмах за таjни покоп поубиjаних Срба. Одстраните по могућности одмах све трагове“, гласио jе телеграм команде „Усташке надзорне службе“ са ознаком „таjно“. Телеграм jе из Загреба упућен подређенима у Бањалуци шест дана након покоља, на данашњи дан, приjе 73 године. Таj усташки злочин претходио jе почетку великих припрема за напад на Козару, али и рjешавању „српског питања“. „У раду Изудина Чаушевића `Усташка власт и терор на Козари 1941-1942` виде се паралелна дешавања – Павелић сазива Сабор

Хоће ли држава икада обештетити Србе чије су куће летеле у ваздух?

7. фебруар 2015.

Пише: Вероника Решковић Кад држава више од двадесет година окреће главу и не решава проблеме хиљада своjих грађана, с правом можемо поставити питање – каква jе то држава? Управо jе то случаj с минираним кућама Срба коjе су у првоj половини 1990-их летеле у ваздух широм Хрватске. И то не у ратним подручjима, него у градовима попут Задра, Осиjека, Бjеловара, Карловца, Сиска, Сплита… За те осветничке походе готово нико ниjе одговарао, а о обештећењима многи власници више ни не сањаjу. Проблем обештећења и обнове уништене имовине хрватских грађана српске националности на подручjима коjа су била под контролом легалне хрватске власти, поново jе отворио Милорад Пуповац на првом овогодишњем Актуелном преподневу

ДЕВЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ „ТРИНАЕСТЕ ЗВЈЕЗДИЦЕ“

7. фебруар 2015.

На Градском православном гробљу у Приjедору данас jе обиљежено девет година од смрти Слађане Кобас, jедине преживjеле бебе из бањалучког породилишта ратне 1992. године, када jе због затвореног коридора и немогућности допреме кисеоника за инкубаторе умрло 12 новорођенчади. „Када би одлазила у болницу, тjешила jе она мене, а не jа њу“, рекао jе данас Слађанин отац Стоjан. Слађана Кобас рођена jе 18. jуна 1992. године у Бањалуци. Одрасла jе уз оца Стоjана, брата Мирослава, сестру Мирjану и баку Јоку. Од првог дана живота борила са броjним и различитим здравственим проблемима, само од 2000. до 2004. имала jе пет операциjа очиjу, а октобра 2004. године диjагностикован jоj jе и рак костиjу.

Очараност Туђманом

7. фебруар 2015.

Етничка лустрациjа jе од Хрватске учинила jедну од национално наjчишћих држава у Европи Пише: Маринко Чулић Обично се мисли да jе Туђман зналачки искористио историjски тренутак у Хрватскоj и међународном окружењу коjи jе обиљежио пад комунизма, и то сигурно стоjи. Али стоjи и обратно: и Хрватска и то окружење искористили су Туђмана за остваривање проjеката своjих елита Приjе пет година, на десету годишњицу смрти Фрање Туђмана, Хрватску су преплавиле оштре критике на његов рачун, а сада, на петнаесту годишњицу, све се промиjенило, одасвуд стижу похвале и изрази уважавања. Ово jе на ХРТ-у изjавио своjедобни шеф кабинета првог хрватског предсjедника Јуре Радић, и то jе без сумње наjтачниjе што се

СРЕДИНОМ ГОДИНЕ УРЕЂЕЊЕ СПОМЕН-КОСТУРНИЦЕ У ВАРДИШТУ

7. фебруар 2015.

Српско соколско друштво „Соко“ Добрун настоjаће да реализуjе све планиране активности током 2015. године упркос умањењу буџета, закључено jе на сjедници Предсjедништва овог друштва, одржаноj у манастиру Светог Николаjа у Добрунскоj Риjеци. Предсjедник Соколског друштва „Соко“ Славко Хелета рекао jе Срни да ће чланови свих секциjа „Сокола“ средином године реализовати велику акциjу санациjе и уређења костурнице и Спомен-капеле погинулим српским воjницима из Првог свjетског рата, током 1915. године. „Спомен-костурницу у Вардишту на Видовдан 1932. године освештао jе митрополит дабробосански Петар Зимоњић уз саслужење свештенства и монаштва Митрополиjе дабробосанске, Епархиjе жичке и у присуству око 5.000 вjерника коjи су ванредним возовима дошли из Србиjе и БиХ“, подсjетио jе Хелета. Он jе

МАЛАГУРСКИ: СРБИЈА СЕ МОЖЕ ИШЧУПАТИ ИЗ ОКОВА НЕОЛИБЕРАЛИЗМА

7. фебруар 2015.

Борис Малагурски, аутор филма „Тежина ланаца два“, сматра да Србиjа и њени грађани имаjу снагу и могућност да се „ишчупаjу“ из окова пропалог неолибералног економског концепта, коjи су jоj наметнули ЕУ и Међународни монетарн фонд (ММФ). „Ако jе Исланду са 300.000 становника пошло за руком да се ишчупа из чељусти неолибералног економског концепта, коjи jе земљу довео на просjачки штап и после тога постао jедна од наjуспешниjих економиjа света, зашто то не би пошло за руком и Србиjи, али и другим земљама Балкана“, рекао jе Малагурски у Новом Саду послиjе премиjерне проjекциjе његовог новог филма, коjа jе синоћ уприличена за новосадске новинаре. Он jе додао да jе циљ његовог новог

Ово је истина

7. фебруар 2015.

Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи jедна густа, крвава лаж Ратко Дмитровић Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи jедна густа, крвава лаж. Неко време становала jе у архивама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, а након пресуде по тужби Хрватске и контратужби Србиjе ево jе поново овде: у Загребу, где jе рођена, и у Београду где се гнезди по потреби и где нико од српских званичника (из jош увек неутврђених разлога) већ 15 година не сме ни у очи да jе погледа, камоли да оспори њено постоjање. То jе лаж о рату деведесетих, о растакању Титове Југославиjе, а гласи: Југославиjу jе разбила Србиjа, предвођена Милошевићем,

ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН ФИЛМ „ТОП ЈЕ БИО ВРЕО“

6. фебруар 2015.

У Козарскоj Дубици вечерас jе премиjерно приказан филм режисера Богдана Скерлића „Топ jе био врео“, а премиjери jе присуствовао дио глумачке екипе. Вечерашња проjекциjа у биоскопскоj сали у Дому културе у Козарскоj Дубици, општини у коjоj jе 2011. године снимљено 95 одсто филма, представља и прво званично приказивање филма у Републици Српскоj. Продуцент и глумац Тихомир Станић рекао jе на конференциjи за новинаре да jе филм „Топ jе био врео“ већ приказан на неколико значаjних међународних и домаћих фестивала и да jе добио награде за глуму, камеру, костим, режиjу и монтажу. „То jе jедан добар показатељ да jе у свим сегментима и свим категориjама продукциjе то добар филм и ми

Календар геноцида: 07. фебруар. Годишњица страдања Срба у селима Дракулић, Шарговац и Мотике

6. фебруар 2015.

Двиjе сатниjе Друге тjелесне боjне поглавника НДХ Анте Павелића убиле су уjутро 7. фебруара 1942. године наjмање 2 300 Срба, у околини Бања Луке, у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, од коjих jе 550 дjеце. Усташе су оваj злочин извршиле искључиво хладним оружjем, без иjедног испаљеног метка, а претходно су српско становништво преварили да ће им додиjелити храну и да не напушта своjе домове. Везане виjести: СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ СРПСКЕ ЂАКЕ ИЗ ШАРГОВЦА И ИЗЛОЖБА У МОТИКАМА Дракулић, Мотике, Шарговац

Све се ово већ десило….

6. фебруар 2015.

На стоту годишњицу избиjања Првог светског рата, велике силе опет врше притисак на Русиjу Пише: Данка Коjадиновић Морем плови jедна мала лађа… На стоту годишњицу избиjања Првог светског рата, велике силе опет врше притисак на Русиjу, с погледом на рудна богатства Сибира-изазивањем хаоса и рата у Украjини, економским санкциjама, претњама, медиjским спиновањем, обарањем цена енергената. Педесет немачких интелектуалаца и бивших политичара, неки закаснеле памети jер нису реаговали на разбиjање СФРЈ и бомбардовање Србиjе, свесни опасности од избиjања трећег светског рата, упозораваjу Ангелу Меркел: “Не у наше име!“ Од северно америчких интелектуалаца, сем Оливера Стоуна, Чомског и Чосудовског, ни гласа, ни хабера . Да ли ће Меркелова имати снаге да одржи