Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за „Морињ“(1): По злу познати логор у Сплиту био наjмонструозниjе мучилиште Лора ДА ли ће Црна Гора да плати одштету убицама своjих држављана у ратовима деведесетих на простору Хрватске и БиХ? Хрватска jе ових дана у Бриселу, преко своjих посланика у Европском парламенту, прозвала Црну Гору захтеваjући да се покрене питање одштете у случаjу „Морињ“, иако у том приморском месту никада ниjе постоjао „црногорски логор“, већ само воjни затвор бивше СФРЈ, у коjи су почетком деведесетих привођене, саслушаване и задржаване особе хрватске националности због учешћа у оружаноj побуни. Реч jе о онима коjи су претходно напали jединице ЈНА и

У оквиру ФЕСТ-а сутра ће у Београду премиjерно бити приказан филм „Небо изнад нас“, снажна драма холандског редитеља Маринуса Гротхофа коjа прати животе троjе обичних људи различитих генерациjа током НАТО бомбардовања Београда 1999. године. Свjетска премиjера филма одржана jе 28. jануара у оквиру 44. издања реномираног филмског фестивала у Ротердаму, саопштила jе Продуцентска кућа „Арт енд попкорн“. Гротхоф jе режирао филм, након што му jе приjатељица из Србиjе, испричала искуства коjа jе доживjела током НАТО бомбардовања. „Био сам дубоко потресен. Било jе то први пут да сам се осjетио повезаним са особом коjа jе доживjела тако нешто“, каже Гротхоф. Оваj нови, интроспективни поглед на бомбардовање води у само срце малог

Горан Бабић из Козарске Дубице изjавио jе да ни по циjену живота неће пристати на деложациjу његове породице из породичне куће, коjу jе заказао Основни суд у Козарскоj Дубици за сриjеду, 4. март. Бабић jе своjу имовину у Пакрачкоj Пољани у Хрватскоj 1992. године миjењао за имовину Петра Сукнаjића у Козарскоj Дубици. „По циjену живота нећу пристати на деложациjу, jер немам куда да идем са супругом, двоjе малољетне дjеце и непокретном маjком“, изjавио jе Срни Бабић. Бабић каже да ниjе добио званично судско обавjештење о деложациjи, већ jе за то сазнао од комшиjа, након чега му jе у Суду потврђено да се у сриjеду у 9.00 часова припрема исељење његове

Имиграциона служба у САД наjавила jе да ће депортовати 150 држављана БиХ коjи живе у САД, а за коjе се вjеруjе да су починили ратне злочине, пише „Њуjорк таjмс“. Званичници су идентификовали наjмање 300 имиграната из БиХ за коjе вjеруjу да су прикрили умиjешаност у ратне злочине за вриjеме рата у БиХ. „Што више `копамо`, више информациjа пронађемо“, рекао jе Маjкл Меквин, историчар коjи jе водио истраге у одjељењу Имиграционе службе за ратне злочине. Амерички медиj преноси да су наjближи изручењу бивши воjници, а неки од њих данас раде као фудбалски тренери, радници у фабрикама, док су поjедини запослени у казинима у Лас Вегасу. „Њуjорк таjмс“ пише да jе до

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе Срни да jе 1. март дан сjећања на прегласавање српског народа у БиХ и почетак грађанског рата, чиjе су посљедице хиљаде убиjених, несталих и расељених, као и хиљаде разрушених домова и огњишта. Митровић jе нагласио да 1. март 1992. године српски народ и Република Српска памте по злу, jер jе то дан грубог гажења људских права, уставног насиља и прегласавања jедног конститутивног народа у БиХ. Он jе нагласио да jе за породице српских жртава рата и Републику Српску неприхватљиво да се 1. март у Федерациjи БиХ прославља као „дан независности БиХ“. У БиХ jе