НАТО бомбардуjе цивилне циљеве по Београду 1999. године Воjници НАТО убудуће би требало да имаjу слободан транзит кроз Србиjу, да користе српску воjну инфраструктуру и буду „заштићени“ посебним статусом док бораве на териториjи Србиjе, пишу „Вечерње новости“. Ово jе само jедна од ставки коjе се Србиjа обавезала Индивидуалним партнерским акционим планом (ИПАП), чиjе су ступање на снагу приjе два дана у Бриселу озваничили министар спољних послова Ивица Дачић и министар одбране Братислав Гашић. План ИПАП подразумиjева и потписивање такозваног СОФА споразума, коjи Србиjа већ има са САД и са чланицама НАТО, коjим се регулише прелазак границе и ниво имунитета за припаднике НАТО док пролазе кроз Србиjу или бораве у њоj,

Петар Први jе молио Махмут-пашу да се окани Црне Горе и не воjшти на сиротињу, али му jе и поручио да ће се од његове „силе и напасти бранити докле иjедан од нас тече…” У jед­ном пи­сму ко­jе jе тих да­на упу­тио Мах­мут-па­ши Бу­ша­тли­jи, вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви га по­зи­ва да се ока­ни цр­но­гор­ске и бр­ђан­ске си­ро­ти­ње „али ако не­ћеш, хва­ла да jе Бо­гу, а ми ће­мо се од тво­jе си­ле и на­па­сти бра­ни­ти до­кле иjе­дан од нас те­че”, по­ру­чу­jе му по­пу­лар­ни и ве­о­ма утицаjни вла­ди­ка пред чи­jим ауто­ри­те­том и угле­дом jе не­ста­jао вjе­ко­ви­ма при­сут­ни сепаратизам у бр­ђан­ским пле­ме­ни­ма. Беч­ки иза­сла­ник Ву­ка­со­вић jе у ме­ђу­вре­ме­ну већ био по­бjе­гао из Цр­не Го­ре

Споменик побjедницима битке на Крусима Петар Први: „Нема тога блага на свиjету, нити ће га бити, за коjе бих крв мога народа продао, а своj образ пред свиjетом оцрнио…” Озло­jе­ђе­ни и на­зло­бр­зи ска­дар­ски сил­ник се, на­рав­но, ни­jе мо­гао по­ми­ри­ти са те­шким по­ра­зом у Бjе­ло­па­вли­ћи­ма. Уви­ђа­jу­ћи да jе за таj по­раз, за то што ни­jе успио да по­ха­ра Бjе­ло­па­вли­ће и Пи­пе­ре, наj­за­слу­жни­jи вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви Пе­тро­вић Ње­гош, Мах­мут-па­ша Бу­ша­тли­jа ни­jе саче­као чак ни да се из­ви­да и да му за­до­би­jе­на ра­на у Мар­ти­ни­ћи­ма за­ци­jе­ли, већ jе са jош већом си­лом (ње­го­ва ор­ди­jа jе овог пу­та, из­гле­да, бро­jи­ла 23.000 воj­ни­ка, ма­да има из­во­ра ко­jи на­во­де и свих 30.000) по­но­во кре­нуо, овог пу­та