Њемачки предсjедник Јоаким Гаук jуче jе оквалификовао као геноцид масакр над 1,5 милион Јермена у некадашњем Отоманском царству и осудио оваj злочин. Гаук jе рекао да и сама Њемачка сноси дио одговорности због своjих активности током Првог свjетског рата. „У овом случаjу ми Ниjемци, такође, морамо да се запитамо да ли постоjи заjедничка одговорност, можда чак и саучесништво, у геноциду над Јерменима“, рекао jе Гаук, додаjући да су њемачке снаге и саме учествовале у планирању и провођењу депортациjа. Гаук jе ову риjеч употриjебио у говору у парламенту уочи обиљежавања у Јеревану сто година од геноцида над Јерменима у вриjеме Првог свjетског рата. У свом говору Гаук jе употриjебио реченицу из

Канонизациjа jерменских мученика Јерменска апостолска црква канонизовала jе jуче милион и по Јермена коjи су страдали у посљедњим данима Отоманског царства. На двочасовноj церемониjи одржаноj у наjвећоj цркви у Јермениjи – Ечмиадзин, коjа датира из четвртог виjека, у близини Јеревана, светим су проглашене жртве масакра извршеног у периоду од 1915. до 1920. године. „Више од милион Јермена jе депортовано, убиjено, мучено, али су, упркос томе, остали вjерни Христу“, рекао jе на церемониjи врховни поглавар Јерменске апостолске цркве Карекин Други, пренио jе АФП. Он jе додао да канонизациjа мученика доноси нови живот и благослов jерменском народу, пренио jе Роjтерс. Послиjе церемониjе, коjу jе предводио Карекин Други одржан jе минут ћутања, а

Припадници неонацистичког батаљона АЗОВ украjинских снага Русиjа jе забринута због ситуациjе у Украjини и покушаjа рехабилитациjе нацистичких злочинаца, изjавио jе данас руски министар спољних послова Сергеj Лавров. Он jе у предговору извjештаjа „Неонацизам – опасна приjетња људским правима, демократиjи и владавини закона“ рекао да jе, нажалост, деjство вакцине коjа jе развиjена за нацистички вирус пред судом у Нирнбергу, постепено ослабило. „То се посебно види у великом броjу европских земаља. Нацистичке идеjе и вриjедности отворено се промовишу, националистички радикали све више дижу главу“, наводи Лавров. Он jе додао да jе у том смислу посебно забрињаваjућа ситуациjа у Украjини, гдjе су рехабилитовани нацистички криминалци. „Све то не само да вриjеђа успомену на

Јерменска црква канонизоваће милион и по мученика страдалих у геноциду 1915. Јерменска православна црква припрема се данас за канонизациjу до милион и по Јермена коjи су страдали у посљедњим данима Отоманског царства. Церемониjа би могла постати наjвећа служба канонизациjе у историjи. „Биће служена служба канонизациjе за мученике геноцида над Јерменима“, наводи се у саопштењу jерменске апостолске цркве, коjа jе позвала све Јермене да молитвом учествуjу у овом историjском догађаjу. Служба ће бити одржана вечерас у наjвећоj цркви у Јермениjи Ечмиадзин, из четвртог виjека. Послиjе церемониjе коjу ће предводити Карекин Други, врховни патриjарх и католикос свих Јермена, биће одржан минут ћутања и одjекнуће звона на свим jерменским црквама широм свиjета. Јермениjа

Пожега Предсjедник Србиjе Томислав Николић открио jе данас у Пожеги споменик кнезу Милошу Обреновићу коjи jе приjе два виjека подигао Други српски устанак и поручио да се Србиjа на таj начин одужуjе jедноj од наjзначаjниjих личности у своjоj историjи. „Овде међу своjима, нека вас књаз сербски своjим присуством у бронзи подсећа на важност и преданост коjом развиjате своj град“, рекао jе Николић, обраћаjући се присутнима. Он jе нагласио да jе споменик Обреновићу у Пожеги требало дићи бар приjе сто година и додао да jе та стара српска варош jединствена и посебна на мапи Србиjе не само што се у њоj родио велики српски државник већ и што jе осмислио изглед

Манастир Златица (фото Дарко Дозет)   Матица српска и Друштво новинара Војводине, позивају Вас на отварање изложбе фотографија, СВЕДОЦИ ТРАЈАЊА, српски манастири и цркве у румунском Банату Поздравна реч: Председник Матице српске проф. др Драган Станић Његово преосвештенство епископ будимски и администратор темишварски г.г. Лукијан О изложби говоре: др Милан Мицић Милорад Савић, аутор пројекта   Аутор фотографија је фоторепортер Дарко Дозет Музички део програма изводи Камерни хор ДНВ „Шијачки“ ПЕТАК, 24. април 2015. године у 12 часова, Свечана сала Матице српске Манастир Бездин (фото Дарко Дозет) Текст из каталога Милорада Савића, аутора проjекта: „Српске цркве и манастири у румунском делу Баната чине православну, националну, емотивну и историjску целину, а