Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Душан Басташић » Страна 5

Фељтон: Логор Слана – Паг 1941.

20. август 2025.

Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. Прочитајте фељтон: Пакао у каменој пустињи Аутори: Борислав Остојић, Михаел Соболевски Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. У фељтону су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника.Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар

Душан Љ. Кашић: Српска црква у тзв. Независној Држави Хрватској

20. август 2025.

Према подацима с којима је Свети синод располагао 1943, приближан број до тада побијених Срба у НДХ износио је око 700.000. Манхатан узима да је погинуло 850.000 људи, жена и деце Аутори: Зоран Чворовић, Владимир Димитријевић Уместо увода Пред читаоцима се налази текст угледног српског црквеног историчара, покојног проте Душана Кашића, који је, на основу црквене документације и вредних историографских подухвата, направио синтезу о страдању СПЦ и народа у усташкој НДХ. Овај синтетички текст је изврсна брана савременом ревизионизму, који се, под изговором „научне објективности“, подмеће српском народу, а који заговарају (O, tempora! O, mores!) чак и појединци у самој СПЦ. Они новим истраживањима приступају као да је у питању

Немања Зивлак: Тужна поема

18. август 2025.

Заборави ли Србине? Или те ране више не боле? Или су ти памћење избрисали? Можда су сами себи криви, Што су се Србима, Православним, У зло доба писали и звали? Још су свјеже хумке, А љета су прошла. Свако има неког ко је тамо страда, Због вјере и крста са чет’ри оцила Што се Србин звао, И што није хтио, Да пребјег буде, Из Христовог праведног, Страдалнога стада. Тешка је туга, Као камен млина, Као бол оца за нејака сина. Што душманске каме погубише нејач, На правди Бога, Без смртног’ гријеха, Оставише вјечно незараслу рану На срцу народа, српскога, мога. Седамстотина хиљада! Или милион и хиљада триста. Страдална војска, Свевишњег

Ђурђица Драгаш: Пашка истина о људима и нељудима

17. август 2025.

Данас, ништа на острву Пагу не подсећа на оно зло време, осим два часна крста – на месту логора и масовне гробнице у којој су била тела последње групе логораша. Лето је… време годишњих одмора, путовања, уживања. Друштвене мреже просто горе од фотографија које би требало да потврде све то. Нижу се слике и снимци плажа, залазака сунца, таласа који запљускују изманикирана стопала, књига на препланулим бедрима са морем у позадини. Лепо је, опуштено, лагано… И не бих ја кренула да пишем овај текст да међу тим летњим разгледницама готово свакодневно не виђам и оне са острва Пага у Хрватској. Хвале се многи моји Фејсбук пријатељи прелепим, кристално чистим морем,

Мало ко зна да је Јадовно претеча Јасеновца

17. август 2025.

Први логораши Јасеновца, довежени из Госпића преко Јастребарског у марвеним вагонима 21. августа 1941, били су преживјели логораши комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг. Они које хрватске усташе нису стигле побити због италијанске реокупације. Били су први логораши логора I и II, Крапје и Брочице. Велика већина њих је побијена већ до половине децембра. Доносимо дио записа др Ђуре Затезала. Заточени у казнионици Окружног суда су осјетили знатну узнемиреност и ужурбаност усташа и казнионичких стражара, али нису знали шта се дешава ван затворских зидова. У зору 18. августа, њих 1.100 су почели да сврставају у већ уобичајене колоне и везују жицом и уздужним ланцем. Све до један сат послије

И Јадран има Плаву гробницу, страшнију од Крфа

15. август 2025.

Шта повезује Видо и Паг и зашто ова острва не би требало да буду места за журке и провод. Вероватно сам један од ретких становника Србије који је грчко море први пут видео тек са четрдесетак година. Током деведесетих било какво море или одмор били су за мене „мисаона именица“, а после, кад сам почела да радим, некад није било времена, а некад доброг плана. Пише: Ђурђица Драгаш Некако ми је стално измицало то путовање, а знатижеља бивала све већа. Коначно су се коцкице склопиле пре пет година. Пошто ми купање и сунчање нису никад били приоритет, одлучила сам се за предсезону и неку врсту ходочашћа. Испунила сам себи давнашњу

Зоран Ђуран: Коме су потребна сећања, а коме заборав

10. август 2025.

Срби из Челебића и околних села морали су своју децу слати у школу у исту кућу у којој су им зверски убијане и силоване мајке, сестре, ћерке… И да о том ћуте. Поводом јавних манифестација грађана с намером да се изразе сећање и осуда етничког чишћења Срба у операцији „Олуја“ 1995, поједине јавне личности ових дана иступају без искреног солидарисања према страдалима и прогнанима, с очитом намером да позову Србе да поново све забораве, у неком новом „вишем интересу“. Невероватно су злонамерни закључци које критизери изводе из таквих манифестација, као што је била невероватна и гротеска у СФРЈ, коју смо као народ очито наследили – да није добро за нас

КАЛЕНДАР ГЕНОЦИДА НДХ У ХЕРЦЕГОВИНИ, 8. ЈУН: Ужас Капавичке јаме и злочин у Изгорима

6. август 2025.

Хрватске власти су почетком јуна 1941, започеле планску ливидацију Срба у источној Херцеговини како би се ријешили бунтовног епског српског елемента према црногорској граници и како би увукли муслимане у злочине и тиме их везали за НДХ, а супротставили их Србима и изложили их тако српској евентуалној српској одмазди. Мора се рећи да су се муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. Љубињски срез Од 3. до 8.јуна усташко вођство у Љубињу на челу са Леом Тогоналонм, које је на располагању имало масу хрватских усташа из Попова поља и муслимана из Љубиња и околине, успјело је у селима Капавици, Поцрњу, Ранковцима, Влаховићима и Убоску

На Огњену Марију, 30. јула 2021, навршило се 80 година од усташког злочина на Кордуну, на брду Близница у јами Шпејарка

5. август 2025.

Да ли ће Ратку Ћујићу из Сомбора бити омогућено да поређењем свог ДНК са оним добијеним из узорака костију са дна јаме Шпејарка провјери да ли и једна кост припада његовом дједу Лази или његовој браћи Радету или Милану? Недавно је на адресу удружења Јадовно 1941. у Бањој Луци, стигло писмо Ратка Ћујића из Сомбора. Поштовани, Ове године на Огњену Марију се навршава 80 година од усташког злочина на Кордуну на брду Близница код места Криваје, општина Раковица када је од усташког ножа страдало око 150 Срба мушкараца из оближњих српских села међу њима и мој деда, очев отац ЛАЗО ЋУЈИЋ са ЋУЈИЋ БРДА са своја два млађа брата Радом

Колона

5. август 2025.

Пробудила сам се испод тракторске приколице, прљава и уморна, још мокра од кише која нас је неумољиво прогонила. Под церадом, која је подсећала на оне каубојске кочије, у колони која се није прекидала, грабили смо даље, путем који је водио преко Дрине и Саве, тамо где су нас одавно „терали“! Боже, шта ће бити с нама?!?! Пише: Ђурђица Драгаш У ту непрегледну, несрећну колону стали су векови трајања и борбе. Иако тада није тако изгледало, јасно је данас да нисмо поражени и уништени. Доказ се назирао већ у колони, у радозналим дечјим очима које су вириле испод церада, у плачу беба које су се рађале успут… Сунце је лагано растеривало

Ђурђица Драгаш: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

4. август 2025.

Kиша… Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Kапи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како сам, као тинејџерка, с великим кишобраном шетала празним улицама мог града. Мора да су комшије, смерни становници мале варошице, били убеђени да сам помало „сишла с ума“, али ја сам само уживала, удишући мирис капи које су се мешале с асфалтом, лишћем и травом. Сећам се страха, али и узбуђеног ишчекивања кад, после дуге летње суше, „беле куле“ (како је моја баба звала градоносне облаке) најаве олују. Лица приљубљеног за прозор гледала сам, потпуно опчињена, како природа руши, ломи, уништава, али и даје нови живот. Радовала сам се знајући

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате

3. август 2025.

Кроз Травник, Нијемци су прошли 14. априла 1941. године, а убрзо затим власт успостављају усташе и заводе терор. Настаде истребљење Срба, Јевреја и Рома. Систем Геноцида је био озакоњен, те су одређене Смрике код Пуцарева ( данашњег Новог Травника ) за главно усташко губилиште. А када није било мјеста у Смрикама онда су логораши, одведени у Госпић, Јадовно, Паг и друге логоре, тадашње НДХ.Усташе тако започињу убиства, како у Травнику тако и у околним селима, Турбе, Голеш, Бијело Буће, Корићани, Комар, Вакуф, Долац, Караула, Дубравице, Витовље.Прво одводе, угледније Србе и Јевреје, докторе, свештенике, адвокате, чиновнике. Најозлоглашенији од свих усташа био је Виктор Гутић који је и у Санском Мосту изводио

Ђурђица Драгаш: Отет ми је завичај, зар се то заборавља

3. август 2025.

Када чујем реч „олуја“, пред очима ми се поново указује свитање 5. агуста, када сам се опраштала са завичајем. Имала сам 21 годину и била студент у Београду. Током распуста сам се враћала кући у Кореницу, где је моја породица морала да побегне 1991. из Госпића. Напад је почео 4. августа рано ујутро. Било је и раније гранатирања, али ово је било другачије. Није престајало сатима. На Радио Загребу, који смо једино могли да ухватимо, слушали смо Туђманов говор у коме нас позива „да останемо, да не пружамо отпор, да ће доћи хрватска војска и да они који нису ништа згрешили немају чега да се плаше“. То нас је управо

Календар геноцида: 02. август 1941. – Крвави Илиндан за Србе широм НДХ

2. август 2025.

Крвави Илиндан 1941. за Србе широм НДХ Шушњар код Санског Моста. На Илиндан 1941. године усташе и локални муслимани су на Шушњару код Санског Моста убиле око 5.500 Срба и 50 Јевреја. Извор: ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“ Врхпоље, срез Кључ. На жељезничком мосту у Врхпољу, 02. августа 1941. године, побијено је 50 Срба из села Пиштаница. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32. Село Кљевци, срез Сански Мост. Након покоља Срба из села Кљевци 28. јула 1941. године, неколико дана касније услиједио је нови, овог пута већи покољ српског становништва овог села. Усташе су на Илиндан 02.

ПЛАКАЛИ СМО ПЈЕВАЈУЋИ

30. јул 2025.

У деведесет првој години живота, Милена (Алексић) Кецман објављује драгоцјену књигу од значаја за српску културну баштину. Милена је рођена 29. јануара 1934. године у селу Ракелићи, код Приједора. Скоро цијели свој радни вијек провела је у просвјети — најприје као учитељица, а потом као наставница руског језика. Посвећена своме позиву, и након одласка у пензију остала је везана за образовање, усмјеравајући свој труд на очување сјећања и историје родног краја. Вођена жељом да будућим генерацијама остави вриједно свједочанство о прошлости, почела је да сакупља податке о селу, ослањајући се на властита сјећања, казивања комшија и пријатеља, као и доступну документацију. У свом раду обухватила је период Краљевине Југославије, а