arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ђурђица Драгаш: ПАГ- ПЛАВА ГРОБНИЦА СТРАШНИЈА ОД ВИДА

7. мај 2026.

Полако, али сигурно уђосмо у мај и, упркос свему што се претходних месеци дешавало у овој нашој Србији, људи све више размишљају о лету, одморима, мору, проводу. Спремају се матурске вечери, обележавају годишњице, а студенти, већ традиционално, организују дружења са колегама из региона. И све би то било сасвим у реду, лепо и подршке вредно да не прочитах да ће нека од тих студентских дружења, тзв. Медицинијада и Менаџеријада, бити организована на острву Пагу, у Хрватској. На чувеној и по лудим проводина познатој плажи Зрће окупили се ових дана студенти из неколико држава региона. На пут су кренули и наши студенти – из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Косовске Митровице.

ПОЗИВ на Сабрање: Дан сећања на српске жртве Прихватног логора Земун

5. мај 2026.

Окупимо се 09. маја 2026. уз наш Крст, подигнут и освештан пре годину дана на Православном делу гробља у Земуну. У недељи у којој се обележева 81-а годишњица победе над нацизмом, Удржење грађана Јадовно 1941. Београд организује у суботу 09. маја обележавање Дана сећања на српске жртве Прихватног логора Земун. Час историје одржаће историчар, проф. др Милош Ковић. Земунски логор дуго је важио за место страдања само Јевреја и Рома. Међутим, новија истраживања показала су да је у другој фази његовог рада између маја 1942. и јула 1944. године, то био прихватни логор за Србе, највише са Козаре, Баније, Like и Кордуна, али у њему су страдали и Срби из

Од завичаја остала цигла срушене цркве

5. мај 2026.

На месту где је до 1991. године постојала црква у Великим Зденцима, сада је ледина као симбол пустоши у српским селима у Западној Славонији. Пише: Милан Пилиповић – Специјално за „Политику” Грубишно Поље – Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”, чува у Бањалуци циглу срушене православне цркве Воздвижења Часног крста у Великим Зденцима, некада једном од највећих српских села у Котару Грубишно Поље, у Западној Славонији, као једини траг ове богомоље, изграђене 1744. године. „Циглу чувам у стану, као завичајну икону”, каже Басташић, чији су преци вековима живели, крштени, венчавани и сахрањивани у овом крају, у Хрватској. „Цигла уграђена пре скоро три века је моја успомена на цркву и завичај”,

ХРВАТСКИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.

5. мај 2026.

6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Крсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Кордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен по замисли поглавара Павелића и наређењу Еугена Диде Кватерника. Управо тога дана, 6. маја, дана весеља и славе, у рану зору, одјекнули су први усташки пуцњи

БУДО СИМОНОВИЋ НОВОМ КЊИГОМ ОТКРИО ТАЈНУ СКРИВЕНУ 80 ГОДИНА: Како су прота и хоџа, носећи црвену звијезду и вјерска обиљежја, побиједили подјеле и сачували образ Старог Влаха!

5. мај 2026.

У великој сали ГО Нови Београд, 21. априла, представљена је нова књига Буда Симоновића Записи на оморици, која је већ имала своје промоције у Новој Вароши и на Жабљаку, испод Дурмитора. Ријеч је о потресној хроници рата и судбине четири породице: Новосела испод Дурмитора, те Мусића, Караматијевића и Пурића са Златара, којима је Други свјетски рат сурово укрстио животне путеве. О књизи су, кроз преплет личних сјећања и стручне анализе, говорили глумица Бранка Петрић и Жељко Лекић (потомци проте Јевстатија Караматијевића), књижевна критичарка проф. мр Зора Јестровић, те социолошкиња Маја Крек, која је и сама изданак породице Мусић. Завршну ријеч дао је аутор, Будо Симоновић. Јестровић: Књига у служби истине Књижевна

Бојанић: Народ који заборавља своје жртве пристаје на сопствени нестанак

4. мај 2026.

Док други народи од свог страдања граде темељ идентитета, ми га разарамо изнутра – делећи мртве, умањујући истину и одричући се памћења које једино може да нас одржи као народ… претворили смо се превише у ,,грађанисте”, који гледају само у будућност и профит. Постоје истине које боле. Не зато што су нетачне већ зато што су сувише тачне и чињеничне. Док други народи стрпљиво, систематски и државнички граде своју културу сећања, ми као да се такмичимо ко ће брже заборавити сопствено страдање или га ублажити. Док други сабирају своје жртве, ми их делимо. Док други подижу институте, музеје и меморијале, ми водимо бескрајне унутрашње расправе – ко је био „у

Вукелић: Некажњени злочин у Добровољачкој доказ двоструких аршина у БиХ

2. мај 2026.

Некажњени злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву доказује политику двоструких аршина у БиХ и на простору бивше Југославије, јер су за ратне злочине искључиво кажњавани Срби, а злочини над српским народом углавном су остали без судског епилога, оцијенио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић. Вукелић је истакао да Срби готово из дана у дан обиљежавају трагедије и страдања у злочинима почињеним над припадницима српског народа. – За те злочине готово нико није одговарао. Јуче смо обележавали годишњицу страдања Срба у западној Славонији, а сутра ћемо обележити годишњицу злочина над припадницима тадашње регуларне ЈНА. Међутим, ни за то нико није одговарао –

Акција “Бљесак” ратни злочин и етничко чишћење српског народа из западне Славоније (ФОТО/ВИДЕО)

1. мај 2026.

Код спомен-обиљежја посвећеног убијеним српским цивилима и војницима из Западне Славоније данас су положени вијенци и цвијеће поводом обиљежавања 31 године од погрома Срба у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак”. Акција “Бљесак” је ратни злочин и етничко чишћење српског народа из западне Славоније и истина мора бити сачувана од ревизије, рекао је данас предсједник Републике Српске Синиша Каран. Каран је истакао да је падом западне Славоније, а касније и Книнске Крајине заокружен процес који је довео до потпуног нестанка српског народа са простора Хрватске. – Не можемо а да не повежемо страдање деведесетих година са оним што се дешавало у НДХ у којој је над српским народом, Јеврејима и Ромима почињен геноцид

Саопштење поводом годишњице страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године (акција ’Бљесак’)

30. април 2026.

Првог маја 1995. Хрватске оружане снаге извршиле су агресију  под кодним називом „Бљесак“ на Српску аутономну област (САО) Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајине (РСК), у вријеме док је ова област била под заштитом УН-а (Операција Уједињених нација за враћање поверења у Хрватској), познату под називом  „Сектор Запад“. Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје “штићенике” на милост и немилост агресору. Сјећајући се Јасеновца из 1941. и Пакрачке Пољане из 1991, народ Западне Славоније кренуо је у

Bankovic

How We Left Our Own Suffering Nameless

29. април 2026.

Nearly a decade ago, and I may be mistaken here, so I ask my readers for understanding, members of the Jadovno non-governmental organization came forward with a proposal to introduce a specific term, a phrase for the genocide committed against Serbs in the Independent State of Croatia, hereinafter referred to as the NDH. SRB Their proposal was “Pokolj,” in Serbian meaning “Slaughter.” It sounded eerie, unsettling, and dark, but given what it was meant to describe, it could hardly sound otherwise. Nevertheless, in the hope that the Serbian public would begin to discuss this issue, I, then a young man who had just completed his undergraduate studies, wrote a modest

Лекар и песник рањеног детињства

29. април 2026.

Козарска села су горела, у пламену нестајале сиротињске уџерице, а у збегу, дубоко у шуми, међу хиљадама нејачи, највише жена и деце, у лето 1943. године, рођен је Рајко Срдић. Његова мајка Петра из Црне Долине код Приједора пупчану врпцу пререзала је српом којим је жела жито на скровитим пропланцима, окупала га на потоку и завила у стару крпу. „Преживео сам, на велико чудо. Многи моји вршњаци, деца рођена у збеговима, усташким логорима, колибама и вододеринама, нису имала ту срећу. Свуда, по целој Козари, Поткозарју и Кнешпољу, о њиховом страдању сведочили су гробови, мали, дечји, са крстачама од прућа”, каже Срдић. Тако о себи, о рањеном детињству у Другом светском

МАТЕМАТИКА СРАМА: 80 ГОДИНА ЛАЖИ И БЈЕЖАЊА ОД ГРОБОВА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ: Новинар и публициста Зоран М. Кос за „Новости“

27. април 2026.

Недавно сам на странама Новости, у тексту „Доња Градина ћути, а ми статирамо“, указао на поразну чињеницу наше небриге према највећем српском гробљу под отвореним небом. Међутим, иницијатива Миодрага Линте да Србија оснује Меморијални центар у Београду – који би се наводно „систематски борио“ за истину – приморава ме на оштру реакцију. Пише: Зоран М. Кос Као новинар истраживач и дугогодишњи сарадник Антуна Милетића, човека који је архивски овековјечио јасеновачки пакао, не могу немо посматрати покушај „београдизације“ сећања. Ово није само полемика; ово је одбрана аутентичног стратишта од кабинетског маркетинга који нас удаљава од костију које у Доњој  Градини и данас јаучу и чаме. Између костију и кабинета Док се из удаљених

ЈОШ ПОНЕШТО ИЗ МОЈИХ СЕЋАЊА НА ЈАДОВНО

27. април 2026.

Из књиге Милана Трешњића – ИЗ КРАЉЕВСТВА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ, Гамбит Јагодина, 2012. Анти Павелићу, загребачком адвокату, да стане на чело Независне државе Хрватске, благослов је дао Адолф Хитлер, канцелар Немачке, а прећутно и Римски папа, поглавар католика у свету. Хришћанство Адолфа Хитлера, као и његовог италијанског узора Бенита Мусолинија, засновано је на истим расним, политичким и верским начелима, на чистунству крви, вере и молитве. Католичанство је религија свих којима је божји апостол у Риму. Православље је грех хришћански, јер је то безбожје, такође и ислам… Према томе учењу и веровању, није грех истребити невернике и људске створове који загађују католичке вредности. Стога ендехазија оштри каме, оштри мачеве и пуни цеви

Помен и парастос за 520 Вељунчанa

Мићо И. Мартиновић: Молитва на Коларићу

27. април 2026.

Вапај молитве покајничке нек пут неба сине и силно јурне у висине, и мученика бол умине! Клонуле главе на груди,Сједим заривен u густи мрак,У тишини све је, зидови хладниТамне ноћи одбачен свлак.Само мисли из клонуле главе,Kапљу у ноћи слеђене зјап,Ума мрачно предсказање,Ил’ можда скривени неки знак? Клижу мисли трепераве, свеле,Изгубљене у времена тамним скутима,Љепљиве, тешке и вреле,Kроз лавиринте загубљеним путима.Истрже се душа из окова пути,Па ко свила, божанским ношена дахом,У предворју древнога мрака слути,Да вјековима све је, покривено прахом! Тијело, савијено у болном грчу,Знојним челом ледени камен дира;Док пламенови воштана тијела срчу,Клизи душа тунелом мистичног вира!Може ли човјек над понорном хриди,Упрегнут сјенима у трагичном сразу,Да обзорје божанских вртова види,И из

Људи, бјежимо болан, побиће нас!

24. април 2026.

Невероватни су путеви којима је ово сведочанство о последњим данима живота нашег деде и прадеде стигла до нас, његових потомака. Мјесто и вријеме догађаја: СФРЈ, Тузла, октобар 1976. Здраво, ја сам Зоран, изгледа да ћемо бити цимери – рече младић отворивши врата на скромој собици у студентском дому. Други момак, свјетло смеђе косе и свијетло плавих очију погледа га пријатељски – Јесте, бићемо цимери, ја сам Владимир. Ријеч по ријеч и стигоше двојица новопечених цимера и будућих пријатеља до породичне историје. Обрад, отац мој, био је момак, као ми сад, кад су га усташе четрдесет прве ухапсиле – рече Зоран. Одведоше га, отеше из рођене куће у Љубији. Убацише у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА