arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Промоција Magnum crimen-a у Бањалуци!

29. новембар 2015.

У среду, 2. децембра у 20 часова у Концертној дворани Банског двора у Бањалуци биће одржана свечана промоција култне књиге Виктора Новака, Magnum crimen. Сазнајте све о злочиначкој спрези Римске курије и усташа у Хрватској. Проверите зашто је Римокатоличка црква уништавала књигу, а комунисти је цензурисали. Откријте изворе усташке идеологије која траје до данашњих дана. Говоре: Проф. др Мира Радојевић Проф. др Срђа Трифковић Др Горан Латиновић Мр Драгиша Вулин Бошко Обрадовић Режија ђакон Ненад Илић. Среда, 2. децембар, у 20 часова, Концертна сала Банског двора у Бањалуци. Ми штампамо књиге за слободне људе   Извор: Catena mundi

Немања Девић

Изворна и аутентична српска идеја запрљана је и замагљена

27. новембар 2015.

Пише: Немања Девић Прошле недеље, нисам ни знао за то, мој пријатељ Слобо Гавриловић предложио ме је за награду „Драгојло Дудић“ коју додељује СУБНОР, организација која негује традиције партизанског покрета. Жири, сачињен од неострашћених стручњака – али недвосмислено наклоњених победницима у грађанском рату у Србији 1941-1945, донео је једногласну одлуку да моја књига буде награђена овим признањем. Био би то велики искорак за ову организацију и допринос националном помирењу – јер то би првенствено значило да су одступили од револуционарне догме. Кад оно међутим – сутрадан је председништво СУБНОР-а требало да верификује ову одлуку. И ту се појави председник организације, прописно поздрави другове са „Смрт фашизму“, они му одговоре са

Клемпави Устаник

27. новембар 2015.

Пише: Игор Ласић Усташе се опет измотавају – на тај би се закључак лако могла сажети вијест да се у Хрватској поново повела расправа о једном конкретном истицању усташког „знаковља“, а поновно на грбу спортског клуба. Ријеч је о малоногометном Устанику из Сплита којем је Иван Кларин, начелник Општине Тисно крај Шибеника, због тога забранио да наступи у тамошњој спортској дворани. Грб му је, наиме, компонованан од великог слова У – онога клемпавог илити ушатог, дакако – у којем је приказан и дио шаховнице с почетним бијелим пољем. На то су се из сједишта Устаника стали позивати на своједобни налаз ДОРХ-а и полиције да у њихову грбу ‘нема елемената кажњивог

Предраг Васиљевић

Молитва

26. новембар 2015.

У данима кад буја екстремизам у Приштини, кад преобучени терористи суспендују све договоре са Београдом, најмање што може да нам помогне су овакве изјаве са врха Српске православне цркве.   Пише:Предраг Васиљевић НИЈЕ кнез Лазар 1389. повео Милоша Обилића и српске витезове на Косово да „пролије крв“ већ је изабрао царско небеско и винуо се у вечност одбраном свете земље. Никад патријарх српски Павле, који је био верски и духовни вођа народа у најкрвавијим годинама зла, није јавно позивао да пушком и ножем бранимо наше иако се и то морало. Поруку патријарха Иринеја у Високим Дечанима да ће Срби, ако треба, пролити и крв за одбрану светиња могу да користе

Дивaни личких спoмeникa

23. новембар 2015.

Списaтeљицa из Швајцарскe oдрaдилa дуг прeмa крajу из кoг je пoтeклa: Kњигa Mилeнe Чaнкoвић пoсвeћeнa je свим Личaнимa кojих вишe нeмa, oсoбитo стрaдaлимa у рaтoвимa. ‘Дивaни личких спoмeникa’ je нajнoвиja књигa o Лици и Личaнимa кoja je oвих дaнa углeдaлa свjeтлoст дaнa. Mилeнa Чaнкoвић из Срeдњe Гoрe кoд Удбинe, нaстaњeнa у Швајцaрскoj, нaкoн вишeгoдишњих припрeмa, издaлa je oву књигу кoja ћe пo свeму судeћи oстaвити знaчajaн трaг. Kњигa je у бити пунa љубaви зa oнo ‘нeкaдa’ и пунa oсудe зa oнo штo сe дoгoдилo измeђу двa нaрoдa, мислeћи нa Србe и Хрвaтe, гoвoри нaм Mилeнa, тe истичe дa у књизи имa и jaкo пунo причa из пoсљeдњeг рaтa тe стрaдaњa

nikola-kobac.jpg

Pismo – posljednjim listovima gore naše

22. новембар 2015.

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji  ne umiju  srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo „terorističko“ pismo „umni proizvod“ Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

У Србију стиже Крајина (5)

22. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Параћински санитет одвезао болесника за Сремску Митровицу. Тражим преко полиције да дође зрењанински, са прве наплатне рампе. Кажу, нема их, отишли су, напустили пункт. Утроњала сам се.  Остајем само са два лекара, једним техничаром и два студента. Посла пуно. Помажу нам активисти Црвенога крста. Ту су и колега Милан из Риђице, студент и две ученице Медицинске школе из Сомбора. Помажу изнемоглим, преносе их на рукама. Студент висок, а у наручју као повећу лутку носи крхку, малу бакицу. Треба збринути пет, шест, осам хиљада људи. Кажем унпрофорцу да ће сад санитет, само што није стигао, а знам да неће стићи бар један сат. Радници полиције увек

У Србију стиже Крајина (4)

21. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Голобради дечаци загледају ме одушевљено. Сви би да имају такву јакну, да је носе у школу, на факултет. А тек амблем! Није ова јакна да се таква носи, децо, може се префарбати па је онда носите, кажем. Зашто се стидите амблема и јакне, питају ме. Зашто се стидите српства, рече ми неко од њих. Чувајте ту јакну, она је историја, добацује неко од одраслих. Опет ме гуши, стежу ме груди. Колико бриге, суза, труда треба мајци да одхрани војника, а онда га држава узме, узме заувек. Бар да има вајде од тога! А не овако. Овако је могло и без овога. Можда ће ови дечаци,

Ђурђиц у Косовцу

20. новембар 2015.

Пише: Немања Девић Данас сам нашао времена да мало прошетам селом. Ђурђиц је слава 14 фамилија потеклих од браће Кнежевића-Карића у Косовцу који је и име добио да подсећа потомке одакле су им се преци доселили у време тзв. Друге сеобе Срба. Срећан сам што сам одавно могао да израдим породично стабло моје фамилије по мајци и тако реконструишем судбину мојих предака од прве половине 18. века наовамо. Било би занимљиво да данас читамо праву правцату бајку о њиховим животима – но као главни закључак се намеће то да смо ми заиста потомци витезова у опанцима. И да смо сви дословно изданци тог новорођеног и особеног племства 19. века –

Дмитровић: Зашто у Загребу није било српске странке

20. новембар 2015.

Овај Дмитровићев текст објављен прије пет година и данас је више него актуелан. Зато смо одлучили да га поново објавимо на порталу. Пише Ратко Дмитровић Успркос значајном броју Срба и највећој концентрацији српске интелигенције у Загребу као и великим медијским могућностима које је пружала ситуација у главном граду Хрватске, почетком распада Југославије Срби нису повукли потез који би, извесно је, другачије одредио данас познату историју. Распад Југославије Срби у Хрватској дочекали су потпуно неспремни и неорганизовани. Такво стање, уз српску пословичну ноншалантност и небригу за суштинска национална питања, било је узроковано систематском и врло педантно вођеном политиком Загреба према Србима, још од раних педесетих, када су на бруталан начин угушени

У Србију стиже Крајина (3)

20. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Један чича носи сендвич, сасушен у руци, чува га. Питам их да ли му шта треба. Не треба ништа, каже. Ала ми је питање?! Дивим се и чудим својим глупим питањима. Шта да радим, не знам боље. Не спавам, ходам сањива, саосећам са понорницом, одох у дубину, у безнађе. Прошло је тачно 86 сати како нисам ока склопила. Немам времена, морам својима да помогнем. Морам сада бити Србија, цео српски народ који их чека сада сам ја. Нема никог од званичника. Само црвенокрсташи, полицајци, здравствени радници и ја дочекујемо колону. Кажу ми да је човјек са сендвичем био имућан домаћин. Увек је за Божић носио

У Србију стиже Крајина (2)

19. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Желим да имам увид у целу здравствену ситуацију, а полиција нам била дозволила само до моста на Дрини. Преко кажу, не може. „Докле здравствена екипа може ићи у дубину?“ – питала сам на том састанку, пре него што сам кренула. „Докле год можете!“ Мислим у шта сам се увалила? И ја и здравствене екипе! Сада ме прожима све већи страх. Колега који у мени изазива велику антипатију (после чујем да и друге колеге исто осећају), каже, на питање хуманитараца који желе да нам помогну, да имамо довољно лекова. Питам, незадовољна за колико времена имамо лекова. За данас одговара колега. Охо, мислим настављам да питам: „Од

У Србију стиже Крајина

18. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Идем у сусрет колони Крајишника. Полако завирујем у свако возило. Питам, има ли деце, трудница, болесних? Дајем потврду, лист хартије одцепљен из мог џепног нотеса, да болесне милиција пропусти. Пре поласка се нисам договарала са милицијом о овоме, можда ће се направити још већа гужва у саобраћају. Па ћу бити крива. Колоне возила ионако су закрчиле пут. Нико неће да изађе из колоне, неће да се одваја од својих. Болесници и труднице желе да остану где су. А и што би, мислим, то им је једино остало: да буду заједно. Ширим руке у себи, да их све загрлим, да будем жељена Србија, да им олакшам

Болестан од љубави према Банији

18. новембар 2015.

Ја сам ти брате, болестан од љубави према Банији, али од те болести се не желим лијечити. Дај Боже да потраје – Драган Товарлажа из Брезовог Поља. Самотњак Драган Товарлажа из Брезовог Поља, брдовитог села у срцу Баније, између Глине и Двора, спреман је пребољети било какав губитак из своје стољетне дрвене куће: намјештај, пољопривредне алатке, шпорет и још много тога, али никако не би желио остати без свог фењера којега љубоморно чува као да је ријеч о некој посебној драгоцјености. За Драгана то и јест право благо јер до његове куће на осами, високо у брдима, струја још није дошла, па овај храбри, али и опрезни повратник, ако шета

Зашто нико не жали 286 стрељаних Рускиња у Украјини?

16. новембар 2015.

Премијер ДНР-а, Александар Захарченко, критиковао је светске медије који ћуте о стравичном злочину који је откривен у граду Красноармејск, у области Доњецка. Наиме, још раније је пријављен нестанак 400 жена у овом граду, а оне су биле узраста од 18 до 25 година. Сада је пронађена масовна гробница са 286 тела несталих девојака, а за велики број њих се још увек не зна ништа. Красноармејск је место у којем је деловао украјински батаљон „Дњепр-1″, истакао је Захарченко и додао да су 14. октобра ове године девојке нестале без трага. „Пронашли смо 286 лешева ових девојака, а свакој је пуцано у потиљак.“ – каже Захарченко, објашњавајући бруталност овог нељудског злочина. Западни

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА