Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 228

ЗАПЛАКАЛА ЈАЊА ГОРА ЦИЈЕЛА

5. новембар 2016.

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН 1991. ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! ЗАПЛАКАЛА ЈАЊА ГОРА ЦИЈЕЛА Кренили су пре зоре ране да у Дабру купе коње вране. Своју земљу да би обрадили фамилију милу прехранили. А када их кући није било цјело село на њих је мислило. Мили Боже што их кући нема нешто црно као да се спрема. Из Капеле црни глас се вије и у себи тужне слутње крије. Магловита скрила је Капела што остаде од три мушка тела. Исечени усташким рукама умирали у страшним мукама. Звјерски су их мучили и клали на комаде тјела комадали! Ој Капело горо наша мила где си тјела њих тројице скрила. Већ три дана

Римски папа и рат против Срба

2. новембар 2016.

Папа Иван Павао II, доследни непријатељ православног Словенства, није могао да се уздржи а да не учествује у разарању бивше Југославије и комадању живог ткива србског народа и његових територија, које је, захваљујући вољи светских моћника и свесрдној сарадњи србских комуниста, почело деведесетих година двадесетог века. Историчар Милан Булајић, на основу озбиљне анализе чињеница, у својој књизи „Разбијање југословенске државе 1991/1992. – злочин против мира“, тврди: „Одлуку о коначном разбијању југословенске државе покренуо је Ватикан – Света Столица, меморандумом државама КЕБС-а 26. новембра; договорена је на састанку папе Јована Павла II са немачким министром X. Д. Геншером 29. новембра у Ватикану – да се оствари прије католичког Божића, 23. децембра

Др Милан Булајић: Карлина замка геноцида

31. октобар 2016.

Покојни Др Милан Булајић (1928. – 2009.) био је доктор међународног права, међународни стручњак за геноцид, аутор бројних књига из те области, човек чије се мишљење поштовало, а ставови прихватали у међународним организацијама и институцијама. Овај интервју је Др Булајић дао 2005 године. • Господине Булајићу, свакодневно се у медијима говори о геноциду, а Вас, стручњака за ту област, нема у јавности. – Право да Вам кажем, не знам шта да одговорим на то питање. Нормално би било да моја влада, стручни органи, да се интересују. Ја сам из међународног права – историје дипломатије, докторирао 1953. године и више од педесет година активно сам се бавио међународним правом, питањем геноцида –

Прилог из 1999. године: Јасеновачка збирка на путу ка забораву – остављена да нестане

31. октобар 2016.

Да би је сачувао од уништења, Брдар је збирку премјештао пет пута, да би на крају завршила у његовом стану „Чим смо сазнали да се грађа из Спомен-подручја Јасеновац налази на више мјеста у Козарској Дубици и да је неадекватно заштићена, предузели смо мјере…“ , причају у Министарству науке и културе. А од тренутка када је овај вриједни историјски материјал остао без званичне бриге до наведеног сазнања требало је да прође цијелих осам година. За све то вријеме јасеновачка музејска збирка била је у апсолутној бризи само једног човјека – кустоса и тадашњег помоћника директора Спомен-подручја Јасеновац Симе Брдара. Видјевши како ствари теку и у жељи да спаси збирку, Брдар

Парастос за страдале Билогорце 29. октобра у Београду

28. октобар 2016.

У суботу, 29 октобра 2016. у Храму св. апостола у евангелисте Марка у Београду, са почетком у 11 часова, служиће се парастос за страдале цивиле и погинуле борце у грађанском рату у Хрватској 1991-1995, поријеклом из Билогоре. Парастос са саслужењем протојереја-ставрофора Трајана Којића организује Завичајно удружење „Билогора“. Извор: БИЛОГОРА

ВИДЕО: Интервју Академика Василија Крестића који треба погледати

24. октобар 2016.

Овај интервју је дан 17. маја 2016 за канал СНАГА НАРОДА Другио дио интервјуа: Извор: YOU tube канал НИНА НАНА

У понедељак у Београду отварање изложбе: А Бог само ћути и гледа

23. октобар 2016.

Свечано отварање изложбе биће у понедељак 24. октобра 2016. године у 18 часова у изложбеном холу Народне банке Србије, Немањина 17, Београд. У оквиру изложбе одржаће се и промоција истоимене књиге аутора Душана Јелића. Изложба ће бити отворена до 26. октобра а може да се погледа од 10 до 18 часова. Изложбу, промоцију књиге и видео-презентацију о Билогори организује Завичајно удружење „Билогора“са седиштем у Београду, а у сарадњи са Народном банком Србије и Савезом Срба из региона. Догађај је део шире манифестације посвећене 25. годишњици егзодуса са Билогоре. Аутор изложбе је ликовни педагог, сликар и коаутор уџбеника за ликовни одгој у Републици Српској, Милан Дијаковић, који живи и ради у Гроцкој, а рођен

Најава – Мило Ломпар: ,,Српски народ после распада Југославије“

22. октобар 2016.

Позивамо вас, да у понедељак, 24. октобра 2016. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Светог Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Српски народ после распада Југославије“. О овој теми говориће: Проф. др Мило Ломпар (Филолошки факултет, Београд) Предавање се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан. Извор: СОЗ Архиепископије београдско-карловачке

Душан Басташић: Бесједа на очевом испраћају

14. октобар 2016.

Стари, Предвиђено је да се опростим од тебе испред удружења Јадовно 1941. Твоје и моје, наше Јадовно ја не могу да одвојим од тебе и мене, од оца и сина. Јадовно је из темеља, брутално промјенило и одредило твој овоземаљски пут. А онда и мој, и животе цијеле наше породице. Та јадовничка рана отворена љета 1941, насљеђује се, преноси се кроз генерације. Она је уткана у наш генетски код. Није се лако са њом носити. Ћутио сам је још у дјетињству, посебно у нашем Грубишном. Црни рупци, црне шамије, од суза црвене очи, од терета погнута леђа, квргави прсти бака и тетака. Веома ријетко, тихо би изустиле: Наши су оћерани.. Није

Умро је Милан Басташић

12. октобар 2016.

У петак, 7. октобра 2016. у Београду је умро Милан Басташић. Посљедњи испраћај биће на Новом гробљу у Београду, у сриједу 12. октобра у 15 часова. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу. Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру

У ХРВАТСКОЈ ПРОЦЕСУИРАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ НА ПОТРЕБНОМ НИВОУ

7. октобар 2016.

Хрватска треба да учини више у процесуирању ратних злочина и обезбјеђивању права повратника, те слободи медија и борби против говора мржње, стоји у извјештају повјереника Савјета Европе за људска права Нилса Муижниекса. У извјештају се поздравља „важност коју је земља дала регионалној сарадњи у кажњавању ратних злочина почињених током деведесетих година“. Истовремено, изражена је забринутост због недавног назадовања те сарадње. Упозорено је на „непостојање одговорности за нека озбиљна кршења међународних људских права, те на пристрасност у судским процесима“. Повјереник позива хрватске власти да предузму све потребне мјере како би се „стало на крај некажњавању и ефикасно спровело процесуирање ратних злочина у складу са европским стандардима“. Муижниекс поздравља увођење закона којим

СДП – највећи пораз Срба у Хрватској!

5. октобар 2016.

Када смо у ноћи избора чули прве званичне резултате било је јасно да СДП, омиљена странка Срба у Хрватској (не зна се зашто и због чега је то тако), по други пут у годину дана мора у опозиционе клупе. Само највећи заљубљеници у лик и дело Зорана Милановића надају су се да би он могао да остане председник СДП-а и након наредних унутарстраначких избора. Пише: Богдан Пантић Међутим, све наде тог малог броја људи су распршене, а народ у Хрватској, али и у региону, без обзира на националну припадност, био је задовољан, када је Зоран Милановић следећег дана објавио да се неће кандидовати на следећим изборима за председника СДП-а. У

Паре за споменик малом Слоби отишле низ Дрину

4. октобар 2016.

Прича о страдању Слободана Стојановића и Мехмедалије Ахмића у Подрињу мора да остане као антиратна опомена. Вајар Миодраг Живковић: Чекам борце Српске да се јаве, да коначно поставимо то обележје. СУДБИНЕ нашег дечака Слободана Стојановића, кога су суседи „предали“ под нож Елфете Весели јула 1992, и спасавање живота Мехмедалије Ахмића (12) из Сребренице десетак месеци касније од стране српских бораца, као и његово лечење на ВМА, не смеју да се забораве управо јер у Босни и Херцеговини мало-мало „звецка“ оружје. Народ у Подрињу, Братунцу, Зворнику и Сребреници, муслимани и Срби, одавно су се помирили упркос страшним жртвама деведесетих година, на обе стране. Споменик малом Слободану Стојановићу, који је одавно требало

Нови импулси у обнови Пребиловаца

3. октобар 2016.

На Трибини у Kултурном и духовном центру ”Свети краљ Милутин”, изградња Пребиловачке куће у овом селу (коју планира подићи Удружење ”Јадовно 1941.”), као и приједлог Павла Булута да се формира Фонд за обнову сваке куће у насељу добили су пуну подршку. У посљедње вријеме, посебно након прошлогодишњег свјештања храма Васкрсења Христовог, све је више знакова живота у овом српском насељу у којем је у августу 1941. године убијено преко 800 чељади а у потоњем рату свака од 118 кућа запаљена а имовина прогнаног народа опљачкана. Од маја мјесеца до краја септембра, према ријечима пароха чапљинског јереја Марка Гојачића, храм Васкрсења Христвог и село Пребиловце посјетило је 5500 гостију из Србије,

Дане Чанковић: На љуту рану доброта и љепота

3. октобар 2016.

Посвећено Андреју. Потребно је само да донесемо одлуку. Избор је искључиво наш, и у зависности од њега исход је извијестан. Бити спасен или не… Каква мука, патња или нечије лукавство и сила може навести човјека да се окрене против себе, свога идентитета, против својих предака у себи? Своју слабост да оправда ружном критиком народа из којег је. Које незадовољство собом треба да има, па да пожели да буде неко други. Да говори, да су Срби најгори народ… Српски народ је вијековима био изложен огромним страдањима, притисцима, не само да би га поробили, већ и да би га учинили суштински другачијим. Огроман број Срба жртвовао се да би одбранио свој идентитет.