Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 210

Документарни филм: Мученици из Лоре, Челебића и Дретеља

15. октобар 2018.

Логор је постојао од 1992. године до 1997. године, а кроз њега је прошло 1.005 заробљеника где су били стравично психофизички мучени, због чега је “Лора” сматрана најужаснијим логором на простору бивше Југославије. Сплитски логор смрти био је у функцији све до августа 1997. године, иако је рат био и формално завршен. Покренуто је неколико истрага, а суђењем је окончан тек поступак у тзв. предмету Лора 1, који се односи на злочине над српским цивилима који су у Лору доведени из околине Сплита. Све оно што се дешавало у „Лори“ нашло се и у извештају тадашњег специјалног изасланика УН Тадеуша Мазовјецког од 17. новембра 1992. Документ је прослеђен хрватским министарствима

Желео бих да ово остане негде записано, зато Вам се и обраћам

15. октобар 2018.

Поштовани, Христос Воскресе! Обраћам Вам се као потомак неких од жртава логора Јадовно. У Вашем попису жртава, под бројем ID1340, стоји име Вукичевић Глиге Илија, из Драготине. Илија је мој прадеда по мајци, а његов отац се звао Глигор, тј. Глига. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. маја. 2016. године. Под бројем ID 1329 стоји Вукичевић Илије Бошко, из Драготине. Бошко је син мог прадеде Илије Глигора Вукичевића и рођени брат моје рођене баке. Само, његово име није било Бошко, већ Богдан. Молим Вас да, ако је могуће, исправите ово име. Нажалост, немам да Вам приложим њихове слике, све је спаљено

Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун?

14. октобар 2018.

Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа и прилог под називом „Фрустриран сам због Старог Сајмишта“. Чланак је везан на доношење закона о уређењу музеја на месту нацистичко-усташког логора Земун (тзв. Сајмиште), у којем су злочинци од 1941. до 1944. убили велики број невиних људи – углавном Срба, Јевреја и Рома. Ја се овде нећу освртати на саму изјаву г. Зурофа и доношење закона, које је у току, већ на новинарски коментар – смањивање броја жртава нацистичко-усташких монструма, и то жртава из реда српског народа, као и на прикривање чињенице да је то био логор у којем је вршен геноцид над

ПАСТОР: МЈЕШТАНИ ПОКАЗАЛИ КАКО ТРЕБА ЖИВЈЕТИ СА ПРОШЛОШЋУ

13. октобар 2018.

У Книћанину код Зрењанина обиљежен је дан сјећања на невино страдале подунавске Нијемце и 70 година од затварања концентрационог логора у овом мјесту. На спомен-обиљежје „Телечка“ вијенац је положио предсједник Скупштине Војводине Иштван Пастор који је истакао да Скупштина АП Војводине и Влада Србије успјешно настоје да креирају политике које истовремено поштују и прошлост и будућност. Пастор је истакао, да становници Книћанина, некадашњег Рудолфсгнада, заслужују велико поштовање јер су прије 20 година подигли споменик недужним страдалницима овог мјеста и тим чином показали како треба живјети са прошлошћу. Он је рекао да је у логору у Книћанину страдало више од 12.000 тадашњих становника Баната који су били Нијемци и то углавном

Никола Милованчев: О броју жртава у НДХ – чињенично а не емотивно

11. октобар 2018.

На мој критички осврт о процени броја становника Југославије коју је учинио Државни статистички уред ДФЈ маја 1945. и констатације о колизији тих података са пописом из 1948. реаговао је човек са којим сам 28 година одржавао пријатељске односе, директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић. Човек са којим сам много пута делио исто мишљење. И у вези његовог последњег чланка о нацистичко-усташком логору Земун, објављеном у Културном додатку Политике 6. октобра о.г. могу да поручим: добро је да си тај чланак објавио. У одговору мени Вељко Ђурић је већ у почетку кренуо лично, ad personam, па ћу најпре на то одговорити. На једно тврђење које је недостојно („налогодавци“) се

Весна Ивановић: Прелудиј за Ливаду из сна

11. октобар 2018.

Предмет књиге је велика симфонија живота човјечанства, глазба која звучи испод површине повијести, благословљена збиљска глазба људског битка чија је једина жеља и циљ, једина тема и страст: бити човјек, збиљски и истински човјек и људски живјети. Béla Hamvas Anthologia humana: пет тисућљећа мудрости Предмет књиге је човјек Светозар Ливада. Предмет књиге је индивидуум који цијели свој живот улаже голем труд да буде човјек, да буде збиљски и истински човјек и да живи људски. Предмет књиге је примјена прастаре мудрости данас: постати човјеком. Предмет књиге је животна способност устрајања која нас усхићује својом моралном племенитошћу. Новалис каже да човјек не чини друго него се непрестано враћа кући, а Хамвас

Са 14 година у борбу за слободу – Војин Т. Радаковић и Давид Бурсаћ, два млада јунака из Лике

11. октобар 2018.

Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 4. фебруара 2018. године. Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцено сведочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама

Јован Вуковић: После битке триста генерала

9. октобар 2018.

„После битке триста генерала“, каже народна пословица али, увек постоји оно али. Са архивом или без ње, упркос идеолошком молерају, данас, са ове временске дистанце, здрав разум се мора запитати: Зашто је дозвољено да устанак почне у Србији? Србија није остала без политичке па и војне организације а ипак је извршена подјела на колаборационисте (врло ревносне) и устаничку памет. Зар обе нису екстремистичке, зар разум није био у средини те две опције ? Сва српска интелигенција није могла стати у оних неколико авиона који су полетели на југ, где је њена улога ? Зар се комунистичка пропаганда наслоњена на традиционалистичка братска осећања према Русији, није могла сузбити разумом и свести

Немања Девић: Вређање успомена на жртве

5. октобар 2018.

Свако друштво и свака нација на свету имају своје симболе, датуме и личности по којима граде идентитет у савременом добу. У историјској свести Срба, поред знамења, епова и задужбина из средњег века, сећања на жртве у дугим периодима робовања и ослободилачкој борби 19. века, када је обновљена и државност, посебно место заузимају и догађаји из савремене историје. (Поводом текста „Спомен, омен или Голем“ Јоване Крстић, објављеног у Културном додатку „Политике“ 22. септембра 2018.) На првом месту, то су подвизи из Балканских ратова и Првог светског рата и жртве Другог светског рата. Међутим, Срби никада нису израчунали колико их је нестало у протеклом веку. Жртве нису пописане ни за ратове 1912–1918,

Бесједа Епископа далматинског Г. Никодима 28. септембра 2018. у Вариводама

3. октобар 2018.

Дана 29. септембра 2018. године обележен је Дан сећања на српске цивиле убијене 27. августа 1995. у Гошићу и 28. септембра у Вариводама. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у Вариводама помен за ове невино пострадале. Владика се присутним верницима обратио следећим речима: „Долазећи данас овде у Вариводе из Шибеника прочитао сам на фејсбуку објаву г. Бориса Милошевића у којој он пише да су ови пострадали људи, које смо поменули у молитвама, ставили на своје куће беле крпе као знак мира и њихове наде да ће бити поштеђени и наставити ту да живе. Међутим, управо тај знак мира, који се вековима стављао када је неко хтео

ОКРУГЛИ СТО: КУЛТУРА ПАМЋЕЊА И ОДНОС ПРЕМА ИСТОРИЈСКИМ СПОМЕНИЦИМА

3. октобар 2018.

О СПОМЕНИЦИМА КОЈЕ ЈЕ ВЕРИТАС ИЗГРАДИО НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ 1. Сјећање и помени Однос према мртвима и разликује човјека од других бића. Преко мртвих предака и знамо ко смо и шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свијест о припадности национу и вјери и уче нас вриједностима као што су слобода, чојство и јунаштво. Бранећи те вриједности и Срби су гинули или су их други због тога убијали. А колико је страдало Срба од оног до овог Косова? Нажалост, једноставног и правог одговора још нема, првенствено због тога што сами нисмо сачинили вјеродостојне и потпуне спискове наших жртава, па су у оптицају разни и у

СЛУЖЕН ПАРАСТОС БОРЦИМА СТРАДАЛИМ ЗА ОСЛОБАЂАЊА БРОДА

29. септембар 2018.

Код спомен-обиљежја у бродском насељу Барица данас је служен парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата са подручја Мјесне заједнице Барица, Козарске Дубице, Оштре Луке и других општина, који су погинули током војне операције за ослобођење Брода 1992. године. Са подручја Барице погинуло је 10 бораца, из Козарске Дубице 17, а из Оштре Луке/Санског Моста 12. Представник Борачке организације Брод Горан Мичија рекао је да су у ослобађању учествовали припадници Првог крајишког корпуса, Првог батаљона војне полиције, затим Србачке бригаде, 11. дубичке, 6. санске, осињске, крњинске, као и других бригада. Учесник у војној акцији Радислав Башић рекао је да се на данашњи дан присјећају својих сабораца и чланова породица који су погинули

ДАНАС 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

29. септембар 2018.

Данас се навршава 25 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића

ОБИЉЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКОГ ПОДВИГА МАЈОРА ТЕПИЋА

29. септембар 2018.

На мјесном гробљу у селу Комленац код Козарске Дубице данас је обиљежено 27 година од херојског подвига мајора Милана Тепића, који је дигао у ваздух складиште оружја у касарни ЈНА у Бјеловару у Хрватској и тако спријечио да она падне у хрватске руке. Предсједник Општинске Борачке организације у Козарској Дубици Драгољуб Ћибић оцијенио је да је мајор Милан Тепић својим херојским чином послао поруку српском народу да организује и чува своје просторе у Хрватској и БиХ, односно касније у Републици Српској. „Он је био образован човјек и визионар који је 1991. године осјетио да ће поново доћи до зла, до окупације и притиска на српски народ у моменту распада бивше

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА У ГОШИЋУ И ВАРИВОДАМА

29. септембар 2018.

У организацији Српског народног вијећа /СНВ/ и општине Кистање, данас су у Вариводама и Гошићу одржане комеморације и служени парастоси за 16 углавном старијих жртава српске националности убијених у тим селима у августу и септембру 1995. године након операције „Олуја“. Седам мјештана Гошића убијено је 27. августа 1995. године, а 28. септембра, мјесец и по дана након „Олује“, убијено је и девет мјештана оближњих Варивода. Сви убијени у тим селима, у којима ни раније ни у вријеме злочина није било ратних активности, били су цивили, а ни након 23 године за њихову смрт нико није осуђен, саопштено је из СНВ-а. Обиљежавање је почело у Вариводама парастосом који је служио епископ