Прича о којој се скоро 30 година ћути Аутор: Марин Влаховић Ове године, навршиће се пуних десет година од када је Сања Kнежевић, тада деветнаестогодишња студентица хрватског језика и књижевности, написала интимно и надасве дирљиво писмо, свом прерано и изненадном преминулом тати, хрватском бранитељу. Писмо под насловом ”Kад умреш, више ниси бранитељ” и снимку објављену у телевизијским емисијама на ХРТ-у, прочитало је, и погледало, стотине хиљада Хрвата. У писму, између осталог, Сања Kнежевић пише сљедеће: ”Питаш се како смо ми. Па лоше смо. У папирологији проводимо сате и сате. Врте нас у круг с папирима. Толико потврда, доказа. За што? Јесу ли и тебе 91′ тражили толико потврда, папира? Знам

САМИ, СИРОМАШНИ, ГЛАДНИ, БЕЗ СТРУЈЕ – Христос се роди!   Здјела купуса од јучер и лонац воде који увијек стоји у куту његове плоче једино је што још може загријати стари шпорет баке Љубе Обрадовић (88) из Листоваче. Готово се може чути хладноћа коју јој снажна бура уноси кроз окно и преко прага, иако су и прозор и врата затворени. На зиду су два календара, један из 2007., а други је од прошле године. Између њих петролејска лампа. Kреденац је од земљаног пода издигнут циглама. У њему су три сата, све један прати другога. Kревет у куту уредно је сложен. Погрбљена старица слабо види, а чује само ако јој се

Светозар Ливада је анализирајући период од 131 године, колико се на простору Хрватске врше организовани пописи становништва, после детаљне анализе података спроведених и по жупанијама, регијама и градовима, из свега извукао неколико кључних закључака о даљој будућности Срба у овој земљи. Први закључак је да су све до краја 19. века, на простору Хрватске живели готово искључиво само Хрвати и Срби. „Пописи из 1900. и 1910. бележе скоро удесетостручење ‘осталих’ националности, осетно смањење броја и удела Хрвата (са преко 80 на испод 70 процената, што је и најмањи забележени удео Хрвата у Хрватској у свих 14 пописа), док је удео Срба остао на стабилних 16-17 процената.“ Анализирајући податке добијене након

Некадашњи министар одбране и здравства Хрватске и функционер ХДЗ-а Андрија Хебранг тражи избацивање ћирилице из Вуковара и наплату ратне штете од Србије и Црне Горе у висини од 300 милијарди долара. Он поручује да треба „укинути терор ћирилице“ и тврди да су ћирилични натписи били „на свакој испаљеној гранати“. „У новој години прижељкујем закон о Вуковару, са којим би се, бар дјелимично, одужили граду који је сломио кичму српском агресору и омогућио ослобађање Хрватске“, поручује овај десничар, некада веома близак првом хрватском предсједнику Фрањи Туђману. Хебранг жели да изједначи наставне програме у српским школама са хрватским програмима, односно да српска дјеца уче историју онако како је види хрватска страна. Он