Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 2

Злочини усташа Независне Државе Хрватске на подручју котара Двор на Уни (1)

18. мај 2026.

Посљедњих година, а и деценија, све чешће се расправља, пише и полемише о томе колико су народа усташе Независне Државе Хрватске побиле у концентрационом логору Јасеновац. Не улазећи у расправу о бројкама које су једнима 30.000, другима 83.000, трећима од 500.000 до 600.000, четвртима 700.000, мени је, откад знам за тај логор, а посебно од времена кад сам се нешто и бавио њиме и око њега, једина бројка била и остала: 700.000 убијених! А одавно сам свјестан чињенице да се тачан број жртава Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије никад неће и, вјероватно, више и не може утврдити. Посебно кад су у питању српске жртве. Или може, а некоме

Пронашла сам мог прадеду са братом и синовима на попису жртава логора Јадовно 1941.

16. мај 2026.

Хвала удружењу Јадовно 1941. и Музеју жртава геноцида у Београду што сте ми омогућили да сазнам где су и када настрадали мој прадеда са братом и синовима. Увек ме је то мучило! Пише: Маша Живковић Све што смо о њима знали до јуче је да су били одведени из куће у Шантићевој 12 у Мостару 1941. Али сада знамо где су одведени и убијени, чак и под којим бројем су заведени били у логору Јадовно. Мој прадеда Милан (Илија) Гачић био је успешан грађевински предузетник и градио је ограду око православне цркве у Мостару, као и вилу Гредић која је касније постала Титова вила. Имао је имање у центру Мостара

Преживјела Јелена Новаковић: Сјећање на злочине усташа 1941. на Кордуну

16. мај 2026.

О геноциду на Кордуну, у Петровој гори и њеним околним селима, у вријеме усташко-домобранске офанзиве на Петрову гору у првој половини 1942. године Др Ђуро Затезало је записао 1961. године свједочанство преживјеле жртве Јелене Новаковић. У јесенско доба 1941. године дошла је к нама покојна Драгица Булат и Вецо Хољевац. Не сјећам се дана, али се добро сјећам да су дошли увече. Преко резервног вода обавјештене су жене Војишнице да дођу на састанак у моју кућу. Исте вечери састало се у мојој кући 38 жена. Нама окупљеним женама говорила је Драгица Булат о устанку и задацима нас жена, наглашавала је да требамо бити добро организиране, да морамо за војску скупљати

Најава: Бања Лука, 23. мај 2026. : Представљање књиге “Крици и одјеци Ливањског поља”

15. мај 2026.

У Кући Милановића, Бана Миловановића 24, са почетком у 18 часова, публици ће бити представљена књига Крици и одјеци Ливањског поља, аутора Гордане Достанић, у издању Манастира Жича. Реч је о књизи у којој су сабране приче о догађајима у једној страдалној српској породици, а које могу послужити и као оквир за догађаје у другим српским породицама који, заједно, као микро историјска догађања, чине целину страдалне српске историје. Ауторка предочава разлоге записивања породичних догађаја, уз наду да ће они бити подстицај и другим „малим породичним историчарима“ да за своје потомке запишу своја сазнања и сећања. Поред аутора, у програму ће учествовати: Душко Певуља, Душан Басташић, Милана Томић, Дијана Ковачић, и певачка

ДУШАН БАСТАШИЋ: УМАЊИВАЊЕ ЖРТАВА ЈАСЕНОВЦА И ЈАДОВНА ЈЕ НАСТАВАК ГЕНОЦИДА

14. мај 2026.

Гост нове емисије „Рубикон“ био је др. Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења Јадовно 1941. – Jadovno 1941. који је говорио о култури сјећања, систематском затирању трагова злочина над Србима у НДХ и опасним трендовима ревизионизма. Господин Басташић посветио је посљедњих 15 година истраживању и документовању страдања Срба у Независној Држави Хрватској. Његова лична мотивација потиче из породичне трагедије – оба дједа и стриц убијени су у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг, док је његов отац као дванаестогодишњак преживио Јасеновац. ЈАДОВНО – ПРЕТЕЧА ЈАСЕНОВЦА Басташић је у разговору истакао да је Јадовно било први ликвидациони центар НДХ, који је функционисао од априла до августа 1941. године, прије него што је Јасеновац почео

Басташић: На Велебиту и рту Слана, свијетли десет великих Часних крстова које су поставили Јадовничани

13. мај 2026.

У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција„Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду1941-1945. године“. Учесницима се као један од излагача обратио и др Душан Басташић оснивач и предсједник удружења Јадовно 1941. Бања Лука. Од другог вијека хришћани поштују гробове мученика. Иду тамо да се моле. Тај пут се зове ходочашће. Памтим слиједеће ријечи Његовог високог преосвештенства, Митрополита горњокарловачког Герасима: „Лика нема великога града, има Јадовно, то је највећи град али под земљом. И када погледамо и када се озрцавамо шта се све догађало и куда су све ти људи трновит пут прошли, данас им је само потребна молитва и наше сећање“. Петнаест година

Ђурђица Драгаш: ДУША ПУНА ЛИКЕ

13. мај 2026.

Радуј се, грли се са корењем и земљом јер у њој нестадосмо и из ње изникосмо.. Лика; ФОТО: Јадовно 1941. / Д. Басташић Лутај ноћас, душо моја. Путуј сама, очију широм отворених. Пустила сам те као птицу, као нерођено дете, немирно и срећно. Пустила сам те да скиташ по сећањима мојим, да ме пронађеш у додирима и мирисима, у бојама и сликама. Отворила сам длан и дала ти слободу. Слободу да ми се с јутром вратиш. Дa ми донесеш росу и маглу праскозорја. Да захватиш воду са бунара и напојиш ме студени њеном. Трчи мојим корацима дечјим, играј се невина и радосна….као сунце, као осмех, као први пољубац. Отвори кишобран

Милош Ковић: Шта смо учинили да бисмо сачували сећање на жртву предака?

12. мај 2026.

Зло је ту, и данас живо и делатно. Потребно је да га добро упознамо и пажљиво проучимо, како бисмо га на време зауставили. Гледамо га, међутим, како расте и грана се. Опет јуриша на нас, јер је кренуло у нови Поход на Исток. Беседа изговорена на Парастосу код масовне гробнице жртава Прихватног логора Земун, 9.5.2026. Часни оци, уважени представници Војске Србије, господо народни посланици, представници удружења, браћо и сестре, Христос Воскресе! Сабрали смо се данас, на Дан победе, да бисмо се помолили за душе око 6.500 људи, убијених у нацистичком логору Старо Сајмиште, у Прихватном логору Земун, сахрањених у масовну гробницу на овом светом месту. Они су стрељани, вешани, убијани

НАЈАВА: У Београду, представљање књиге: “Редни број смрти” 18. маја 2026.

11. мај 2026.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, промоција овог трокњижја, вредног издавачког подухвата, одржаће се Великој сали информативне службе СПЦ, Рајачићева бр. 2 у Земуну, 18. маја 2026. са почетком у 18 часова. Издавачка кућа “Прометеј” из Новог Сада и УГ Јадовно 1941. из Београда издали су на српском, руском и енглеском језику фототипско издање специјалног издања листа Борба од 16. 2. 1988. које је у то време експресно повучено из продаје. Најстарије дете имало је само 14 година а већина деце су била старости од 6 до 7 година. Наглашавамо да се ови подаци односе само на козарачку децу а Покољ, злочин Геноцида над Србима, дешавао се на простору

Сећање на Србе мучене и убијене у Прихватном логору Земун 1942 – 1944. године

11. мај 2026.

У организацији удружења “Јадовно 1941.” из Београда, а уз подршку градске општине Земун, 8. и 9. маја одржане су манифестације у знак молитвеног сећања на мучене и убијене Србе у Прихватном логору Земун (данас познат као “Старо Сајмиште”), у периоду од 1942. до 1944. године. Прихватни логор Земун се налазио на територији НДХ. Био је намењен за прихват и упућивање на принудни рад радно способног становништва. Историјски подаци указују да је кроз капију логора прошло између 95.000 и 100.000 људи, а да је у њему смрт нашло око 40.000 људи, о чему сведоче и процене Државне комисије за утврђивање злочина оклупатора и њихових помагача, израђене по завршетку рата. Најмање 6.500

МАТЕМАТИКА СРАМА – 80 ГОДИНА ЛАЖИ И БЈЕЖАЊА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ

11. мај 2026.

За „Новости“ Зоран М. Кос, новинар истраживач и сарадник Антуна Милетића (ФОТО) Настављајући анализу коју сам започео на страницама „Новости“, суочен са све гласнијим најавама о оснивању новог Меморијалног центра у Београду према иницијативи Миодрага Линте, приморан сам да продубим своју реакцију на овај покушај измештања тежишта нашег страдања. Овај текст је наставак борбе против институционалне површности која би, под плаштом „системске борбе за истину“, могла коначно да запечати нашу удаљеност од аутентичних гробова. Док припремам ове редове, сведочимо врхунцу институционалног цинизма који потврђује све моје претходне бојазни. Музеј жртава геноцида (МЖГ) објављује позивницу: „Видимо се на отварању изложбе ‘Јасеновац – трајна опомена’ поводом 34 године постојања Музеја“. Локација: Галерија

О Јасеновцу, Горан Киковић: Злочин којег су се грозили и нацисти!

11. мај 2026.

Јасеновац, Јадовно, Паг, Пребиловци, јаме на Велебиту… нијесу дјело заведених илиизманипулисаних људи. То је производ државне политике НДХ и напора цијеле те државе да физички истријеби српски народ. Пише: Горан Киковић, српски историчар у Црној Гори Јасеновац. Једино мјесто над чијим су се злочинима чак и Хитлер и њемачки нацисти згражавали. Једино мјесто у нацистичкој Европи гдје су постојали специјални логори за погром дјеце. Едмунд Глез фон Хостенау (1882- 1946), највиши Хитлеров војни изасланик за Балкан, овако је у свом дневнику описивао хрватски усташки режим и његову војску: “Сви ови догађаји довели су до неколико крајње непријатних сусрета и жучних расправа са Павелићем… Његове најверније сараднике назвао сам злочинцима. Услов да би Хрват могао да ступи у усташку службу јесте то да он

Земунски реквијем

10. мај 2026.

Јуче у Земуну, уз гробницу Светих новомученика српских Дан некако млак, влажан. Некако тмуран, сив… Као да жали. А Бог се уздржава и не просипа капи по онима који скрушено моле за покој душа. Стоје око белог споменика подигнутог некоме ко је страдао од некога. Звучи као никоме. А, опет, боље и тако него никако. Да није било тог подигнутог некоме ко зна да ли би се икад сазнало где је неколико хиљада наших, невиних душа. А има још таквих места. Преко неких кривуда пружен асфалт, преко неких камење и жбуње, има и оних за које само рибе знају да су им таласи успаванку појали, а има и оних које

Успостава усташке власти у Госпићу и широј околини – Књига Јадовно 1.

9. мај 2026.

Усташка организација у Госпићу је свој рад зачела тридесетих година. У времену до 1941. године, снажно је утицала на средњошколску и студентску омладину. Госпић је постао центар политичких снага усташа, који су имали подршку једног дијела богатих трговаца и обртника. Поред политичке подршке, они су усташку организацију помагали и материјално, улажући у њену пропаганду и у организационо јачање и повезивање на читавој територији Лике, па и знатно шире. Управо у Госпићу се концентрисало усташко језгро. Још 1930. године, по Павелићевим упутствима, адвокати Андрија Артуковић и Јозо Думанџић, с трговцем Марком Дошеном, оснивају усташке организације. Ту су и други трговци, студенти и ђаци: Јурица Фрковић, Иван Павичић, Ловро Дуић, Нико Ковачевић,

КО ЈЕ ОСКРНАВИО ЗЕМУНСКО ГРОБЉЕ

8. мај 2026.

Хроника једног огрешења – О оспоравању права на поштовање и крст за 6500 српских мученичких жртава на Земунском гробљу. Пише: Никола Милованчев На сајту Јеврејске општине Земун 7. јуна 2025. објављен је текст под насловом „Оскрнављено Јеврејско гробље у Земуну“ . У овом саопштењу Јеврејске општине Земун (ЈОЗ) наводи се да је Удружење Јадовно 1941. „10. маја 2025. оскрнавило Јеврејско гробље у Земуну тако што су поставили крст висок преко три метра у жардинијеру иза споменика подигнутог 4. јула 1957. од стране Савеза бораца НОР Земун. Поред крста неовлашћено су поставили спомен плочу са крстом и пратећим текстом на жардинијеру у коју су укопали поменути крст“. Касније сам сазнао да