arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Одржан 10. јубиларни Сабор Билогораца у Београду

9. јун 2019.

У организацији Завичајног удружења Билогора Београд  у недјељу, 2. јуна у Белом Потоку  одржан је Сабор Билогораца. Био је то десети по реду, јубиларни скуп бивших житеља Западне Славоније, чији је родни крај смјештен у троуглу који чине градови Вировитица, Бјеловар и Дарувар. Први овакав скуп одржан је у Смедеревској Паланци, 10. јула 2010. Ранко Раделић нам је рекао да идеја о потреби да се бар једном годишње окупе сународници и обнове сјећања на отети завичај, настала је још 2008, када се у Гроцкој 15. марта састала група од 13 иницијатора за оснивање Завичајног удружења Билогора. – Покренули смо широку активност на евидентирању културне баштине Билогораца, истраживању њихове историје, етнологије

Зaштo сaм глaсaлa прoтив зaкључкa o пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa

8. јун 2019.

Tрeбa ли мe, и мoje кoлeгe из Лиjeвoгa блoкa кojи смo jeдини глaсaли прoтив у зaгрeбaчкoj Скупштини, бити срaм зaтo штo сaм у пoсвeту спoмeникa хтjeлa уписaти жртвe Хoлoкaустa рeжимa НДХ? Пише: Рада Борић Oвaj тjeдaн су зaступници у Грaдскoj скупштини грaдa Зaгрeбa изглaсaли зaкључaк, тj. дoниjeли oдлуку o ‘пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa’. ‘Грaд Зaгрeб ћe пoдићи Спoмeник жртвaмa Хoлoкaустa (у дaљњeм тeксту: Спoмeник), прeмa идejнoм урбaнистичкo-aрхитeктoнскoм-oбликoвнoм рjeшeњу Урeђeњa jaвнe пoвршинe и oбликoвaњa спoмeн oбиљeжja жртвaмa Хoлoкaустa у Брaнимирoвoj улици у Зaгрeбу, aутoрa aкaдeмскoг кипaрa Дaлибoрa Стoшићa и дипл.инг.aрх. Kрeшимирa Рoгинe, кao првoнaгрaђeнoм рaду нa jaвнoм oпћeм нaтjeчajу.’ Грaд Зaгрeб je зajeднo с Удружeњeм хрвaтских aрхитeкaтa (УХA) joш пoлoвицoм 2017. прoвeo ‘Нaтjeчaj

Израелски студенти ће учити о Јасеновцу

7. јун 2019.

На Филолошки факултет у Београду биће уведене студије хебрејског језика и културе Од 1. октобра ове године млади у Србији моћи ће да студирају хебрејски језик и културу на Филолошком факултету у Београду. Хебрејски језик предаваће професор Гидеон Грајф, историчар и истраживач Холокауста из Израела, који је постао и редовни професор Универзитета у Београду. Истовремено, проф. Грајф ће на ОНО колеџу у Израелу, у оквиру свог предмета о Холокаусту, почети да предаје културу сећања о Јасеновцу по својој књизи „Јасеновац – Аушвиц Балкана”. Део наставе посветиће и мултикултуралном предмету „Српски Јевреји и Србија као колевка модерног ционизма”, с посебним освртом на српске Јевреје – рабина Алкалаја, Теодора Херцла, Давида Албалу,

У Долима одржан помен пивским мученицима: Нацисти убијали и дјецу у колијевкама

7. јун 2019.

Међу многим мученицима се највише говори о двије дјевојке, Јаглики Аџић и Софији Кандић. Са њима помињемо и двогодишњег дјечака Благоја Власовића који је бачен низ стијене кањона ријеке Пиве и остао у крошњи бора Помен Пивским мученицима Јутрос се проломило црквено звоно кроз Пивске Долове, мјесто гдје и данас страдална Пива своју рану само молитвом вида. У само једном дану – 7. јуна 1943. године на данашњи празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у походу припадника злогласне „Принц Еуген“ дивизије, потпомогнутих усташама-муслиманима из гатачког среза и околине Пиве у Долима су убијена 522 житеља овог села, махом нејачи, стараца и жена, међу којима је било и 109 дјеце

Добрила Кукољ

Подићи споменик убијеној дјеци Козаре

4. јун 2019.

Удружење логораша Другог свјетског рата из Бањалуке залаже се да на подручју Козаре буде подигнуто централно спомен-обиљежје у знак сјећања на 11.700 убијене српске дјеце са Козаре у Другом свјетском рату, изјавила је предсједник овог Удружења Добрила Кукољ. Добрила Кукољ (Фото:focus.ba) – Удружење апелује да власти Републике Српске и ресорно министарство покрену иницијативу да на платоу Козаре буде подигнут централни споменик убијеној дјеци са Козаре – рекла је Кукољева Срни. Она је поручила да се више никоме никада у свијету не смију поновити зло и стравични злочини које су усташе починиле за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ у Другом свјетском рату над Србима, Јеврејима и Ромима. – Не смије се

ЊЕМАЧКИ НАЦИСТИ И УСТАШЕ ДОГОВОРИЛИ ПРОГОН СРБА 4. ЈУНА 1941.

4. јун 2019.

Након договора њемачких и хрватских нациста /усташа/, почео је прогон Срба из Славоније, из бјеловарског краја, Мославине, Загреба, Подравине и са Баније… Приредио: Ненад ТАДИЋ Нацистичка Њемачка и власти усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/, на састанку у Загребу 4. јуна 1941. године, договориле су исељавање /односно протјеривање/ у Србију око 200.000 Срба. Протјеривање српског становништва са подручја данашње Хрватске /без БиХ, која је такође била дио НДХ/ био је један од сегмената коначног рјешења „српског питања“, а друга два начина биле су ликвидације људи и масовна покрштавања. Према демографским књигама и налазима историчара Владимира Жерјавића, Срби су у НДХ чинили мало више од четвртине становништва – према службеним подацима из

Логор Слана – Паг 1941.- Пакао у каменој пустињи (6) – ПОТРЕСНО СВЈЕДОЧЕЊЕ ОЧЕВИДАЦА

4. јун 2019.

  У почетку, у два дијела логора било око 800 Жидова, Срба, Хрвата. У Метајни у двије, три куће било смјештено 150 до 200 жена У логору ногометно игралиште за око 120 усташа Kонцентрациони логор Слана дијелио се на два дијела – сјеверни и јужни. Између једног и другог дијела налазила се мала узвисина што је на врху била испланирана и која је усташкој посади служила као ногометно игралиште. На положајима који доминирају сјеверним и јужним дијелом логора, биле су постављене стражаре и пушкарнице – ђеломично импровизиране из камена као сухозиди. Kршевита котлина у којој се налазио сјеверни дио логора има површину од око 200×150 метара, док је јужни дио

Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

27. мај 2019.

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму. У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио: Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало. Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело: Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами. Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао

Jadovno in Brooklyn

26. мај 2019.

Пошто сам се по ко зна који пут увјерио да васколико српство примјећује и поштује своје, тек када га уважавају туђини, свој говор у Њујорку нећу ни преводити. I am here to greet you as a representative of the “Jadovno 1941.” organization from Banja Luka, Republic of Srpska.  For over a decade, we have been fighting to remember and preserve knowledge of the first extermination camp of the Independent State of Croatia during WW2. What we are doing here today is a new and significant step to forward this goal, and I am very pleased and proud to be here with you. No one spoke about this particular death camp

Василије Ђ. Крестић: О суштинским питањима српског духовног јединства

23. мај 2019.

Да бисмо могли да дефинишемо шта чини српски културни простор и на које области се он протеже морали бисмо да имамо бар приближно  јединствена национална мерила и усаглашеније вредносне критерје. Међутим, за разлику од развијених и напреднијих западноевропских народа, због многих историјских, друштвено-политичких и економских разлога ми немамо јединствена национална мерила, наши вредносни критрији у темељима су поремећени и далеко су од сваке усаглашености. Ми смо до трагичних размера духовно разбијени, национално-политички и идеолошки нејединствени и поцепани. Једним делом смо Срби, другим Југословени, трећим Црногорци, четвртим Војвођани. Потом смо четници и партизани, комунисти и антикомунисти, републиканци и монархисти, аутономаши и антиаутономаши, интернационалисти и космополити, глобалисти и антиглобалисти, евроатлантисти и евроскептици,

У Њујорку откривен споменик у помен жртвама логора смрти Јадовно

22. мај 2019.

У недељу је у Меморијалном парку холокауста у Бруклину у Њујорку, откривенo спомен обиљежје страдалима у комплексу логора смрти хрватских усташа Јадовно – Госпић – Паг. Споменик је постављен као плод сарадње Истраживачког института Јасеновац из Њујорка и УГ Јадовно 1941. из Бање Луке. Идеја да се на сјеверноамеричком континенту постави обиљежје за страдале, родила се још 2013. године, када су представници УГ Јадовно 1941. из Бање Луке боравили у Њујорку, гдје је том приликом отворена изложба „Моје Јадовно“. – Имали смо великих проблема, јер је амбасада Хрватске чинила све да то спријечи. Због тих притисака, одустали смо од навођења тачног броја жртава. Формулација „више хиљада“ је свакако истина, али

У недељу откривање споменика жртвама Јадовна и Пага у Њујорку

19. мај 2019.

У недељу, 19. маја 2019. у подне, у Бруклину (Њујорк, САД) у Меморијалном парку посвећеном жртвама Холокауста, биће откривен споменик у сјећање на Покољ, на жртве комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг из 1941. године. Споменик за 40.000 жртава Јадовна и Пага, у Бруклину ће заједно открити Данијел Симић, Дани Новак и Бари Литучи. Не тако давне 2013. године, на позив господина Барија Литучија, директора THE JASENOVAC RESEARCH INSTITUTE из Њујорка,  Душан Басташић и Данијел Симић су отворили изложбу „Моје Јадовно“ и присуствовали у Бруклину комеморативном скупу у Меморијалном парку посвећеном жртвама Холокауста. У том Меморијалном парку, захваљујући господину Барију Литучију (Barry Lituchy) стоји и спомен плоча посвећена жртвама

ЛИНТА: У БЛАЈБУРГУ СЛИКА И ПРИЛИКА ПРАВЕ ХРВАТСКЕ

19. мај 2019.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцјењује да је јучерашња комеморација убијеним усташким злочинцима у Блајбургу слика и прилика праве Хрватске. „Блајбург је од доласка Фрање Туђмана и ХДЗ-а на власт 1990. године постао мјесто гдје представници државне власти, Католичке цркве и стотине хиљада Хрвата долазе у суштини да изразе тугу због пропасти НДХ, а не због помена тобоже невиним жртвама“, навео је Линта. Он је оцијенио да се у Блајбугу ревидира историја и шаље јасна порука да је геноцидна Независна Држава Хрватска /НДХ/ била права хрватска држава, а усташе борци за слободу хрватског народа против тобоже великосрпског хегемонизма и централизма, саопштено је из

Сандра Благић: Ми потомци жртава, требамо савити главе до земље и тражити опрост

18. мај 2019.

Након 77. љета, јесени и зима, први пут је служен парастос за пострадале православне мученике. На Земунском гробљу Гардош, у заједничку гробницу бачено је 6500 душа, жена, дјеце, старих и изнемоглих са Козаре и Поткозарја. Довожени су по ноћи у запрежним колима са београдског старог сајмишта, некадашњег логора Земун, док је крв текла у потоцима земунским улицама. Они који су давали знакове живота, дотучени су и заједно са осталим православним Србима бачени у заједничку гробницу. У суботу, 11.маја 2019, нас педесетак душа помолили смо се и запалили свијеће за наше мученике, који су тих стравичних мученичких дана пали. Пали од њемачких и усташких звијерских руку и заборављени од сопственог народа.

Х Сабор Билогораца – 02. јуна у Белом Потоку

16. мај 2019.

Десети Сабор Билогораца одржаће се у недељу 02. јуна у Белом Потоку (Дуго Поље 1А) у близини Београда у Хотелу „Сучевић“ коjи се налази непосредно уз раскрсницу Авалског и Кружног пута. Циjена по учеснику jе 2.200,00 динара, а за све информациjе, приjаву доласка и начин уплате, обавезно контактирати непосредног организатора 10. Сабора Билогораца, Синишу Радоjчића (тел. 063/323-888) или 063/523-994 (Јелић) или 063/290-29-75 (Раделић). Посљедњи рок за приjаве и уплате jе четвртак, 30. маj 2019.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА