arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке

7. фебруар 2021.

Знате, господине мој, лако је убити човека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић. Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог. Мада је тај ратни злочин био само један у незамисливом низу започетом готово одмах по проглашењу Независне државе Хрватске под окриљем Немачког Рајха, оно што га чини необичним јесте сама личност његовог извршиоца, ништа мање схватљива од Старчевићеве, Павелићеве или Туђманове. Наиме, по програму Анте Павелића –

У Дракулићу код Бањалуке помен страдалим Србима

7. фебруар 2021.

Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 79 година од страдања 2.315 Срба, међу којима је било 551 дијете, у насељима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, које су усташе убиле на данашњи дан 1942. године, без иједног испаљеног метра. У Цркви Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић почело је богослужење у оквиру обиљежавања 79 година од покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Светој литургији присуствују потомци жртава усташког покоља, становници Дракулића и околних села, те представници удружења проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Обиљежавању покоља почињеног над српским народом у већем броју

Ђурђица Драгаш: Даро, Десо, Јоване…криви смо! Праштајте!!!

4. фебруар 2021.

Гледала сам пре неколико дана филм „Пролеће 1941“, који је, у сарадњи са амбасадом Израела, емитован на Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тежак, мучан филм, један од оних које не гледате из досаде, тек да би прекратили време, већ из потребе да одате пошту жртвама, да се бар у тих сат-два подсетите да слобода, мир и срећа нису константне категорије. Такви филмови вас упозоравају да зло лако проклија, да не треба много да се дојучерашње комшије и пријатељи претворе у потказиваче, крвнике и убице, а удобни и мирни живот у пакао из којег нема излаза. Пратила сам потресну судбину јеврејске породице и њихову борбу за живот, унапред осуђену на

Стручњак за Холокауст: „Дара из Јасеновца“ није антихрватски филм

4. фебруар 2021.

Стручњак за Холокауст Мајкл Беренбаум, стручни савјетник у филму „Дара из Јасеновца“, одбацује оцјене критичара Варајетија Џеја Вајсберга да је филм антихрватски и наводи да филм није против Хрвата, већ да говори о злу које су учинили Хрвати. Вајсберг је пропустио да уочи да се Хрвати у филму појављују и као спасиоци у неким ситуацијама, истиче Беренбаум. Он указује на чињеницу да филмови о нацистичким злочинима такође нису филмови против Нијемаца, већ против нациста. У интервјуу за сајт Рамас скрин, одговарајући на питања новинара који је веома похвално оцијенио „Дару из Јасеновца“, Беренбаум наводи да Вајсберг има дилему зашто се снима толико филмова на тему Холокауста и објашњава да је

Бојанић: Почели смо да се ослобађамо деценијских стега, што доказује ,,Дара из Јасеновца“ и споменик Стефана Немање

4. фебруар 2021.

Тек сада видимо колику снагу имају овакви филмови попут ”Даре из Јасеновца” они су веома важни за неговање културе сећања на српска страдања. Коначно смо се ослободили тих лудачких стега лажног ,,братства и јединства“. Супротно оваквим филмовима који имају снажан утицај су комунистички-партизански филмови који су имали циљ да јачају култ Тита, да уздигну само један покрет и да понизе регуларну српску војску у Отаџбини. Од тог отрова ни данас не можемо да се расвестимо и отрезнимо. Свакако, то су били врхунски филмови са доста уложеног новца, знао је Тито колико је значајна филмска индустрија и какав утицај има на омладину. Сви се сећамо тих филмова, који се и данас

Сада је Жељка на потезу: Поднесен захтјев за помиловање пуковника Данета Лукајића

4. фебруар 2021.

Пуковник Лукајић се од 20. јануара 2020. године налази у КПЗ Туњице у Бањој Луци, те је логичан сљедећи корак његово пуштање на слободу. Велика је ствар сам долазак Лукајића у Републику Српску, гдје сигурно неће трпити малтретирања као у хрватским затворима, у којима су и за чуваре и за затворенике Срби све друго, само не људска бића. Године 2018. пуковник је ухапшен тако што је изведен из аутобуса који је у организацији Удружења грађана Јадовно 1941, кренуо на комеморацију хрватском логору смрти из Другог свјетског рата, гдје је за 132 дана његовог постојања, побијено преко 40.000 људи, од чега најмање 38.000 Срба. Они су то учинили само из разлога

Најпознатији филмски сајт укинуо оцењивање филма „Дара из Јасеновца”

3. фебруар 2021.

Најпознатији филмски сајт ИМДБ уклонио је могућност оцењивања филма „Дара из Јасеновца”, редитеља Предрага Гаге Антонијевића, а не приказује више ни  његову оцену која је пре тога била изнад девет. Разлози овог потеза нису познати, али се може наслутити да је повод био својеврсни рат оценама између српских и хрватских корисника и то све након критике у америчком магазину „Варајети” где је овај филм означен као српска пропаганда. Одмах по објављивању критике, на ИМДБ-у остварење је добило низ негативних коментара и лоших оцена што је изазвало обрачун на друштвеним мрежама где су поједини Срби позвали сународнике да филм оцене што боље да би победили Хрвате који му намерно дају најнижу

Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића (3): Суд повјеровао професионалним лажним свједоцима

3. фебруар 2021.

Не могу да схватим да један суд као што је Жупанијски суд у Загребу, а послије и Врховни суд Хрватске својим пресудама вјерује лажима и професионалним свједоцима оптужбе, а да не вјерује свједоку одбране Божидару Кнежевићу само зато што је Србин, ни мојим официрским извјештајима као званичним документима. Аутор: Дарко Момић Ово каже пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у Казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над ратним заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекао Жупанијски суд у Загребу, а потврдио Врховни суд Хрватске. Он каже да је осуђен на основу исказа

Борба против заборава: Крвави пир усташе фра Филиповића

2. фебруар 2021.

Пошто су му извели девојчицу Радојку Гламочанин, Филипивић је дете заклао пред разредом, тражећи од усташа да следе његов пример. Мој циљ је да указујем на заборав, бар пером да истину и чињенице отргнем од заборава. Једино што је преостало да борбу водимо против заборава и прашину скидамо са истине и чињеница, бар овако индивидуално. Пише: Ђорђе Бојанић, историчар Чињеница је да лош однос имамо према сопственој историји… а увек нам је била преча та „наметнута историја“. Вероватно, а није ни чудо (када знамо у ком времену смо живели) па зато део нас не зна да је у школском дворишту школе ,,Ђура Јакшић“ у Шарговцу (у близини Бањалуке) 1942. год

Исповијест пуковника ВРС Данета Лукајића (2): Правда не станује у хрватском правосуђу

2. фебруар 2021.

Правда није задовољена и зато су моји адвокати искористили ванредни правни лијек и поднијели тужбу Уставном суду Хрватске, а уколико ни тамо не дочекам правду, ићи су до Европског суда за људска права у Стразбуру, јер желим са свог имена да скинем етикету ратног злочинца. Овим ријечима наставља своју исповијест пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у Казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над ратним заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекао Жупанијски суд у Загребу, а потврдио Врховни суд Хрватске. – Правда и истина не станују у хрватском правосуђу, бар за

Михаило Меденица

Михаило Меденица: „Дара из Јасеновца“…

1. фебруар 2021.

„Дара из Јасеновца” је више од филма и заиста нема ничег бесмисленијег и срамотнијег него да се у сред Србије води полемика за и против њега?! Сваки спомен Јасеновца, слово и реч о њему – морају бити спомен, слово и реч сваког од нас, јер Србије је више под земљом неголи на њој, и ко год каже да тишини морамо оставити оно под земљом тај над њом живи бедни заборав… Једноставно, док не славимо страдања – страдаћемо у „слави“… Кад кажем да морамо славити страдања наравно да не мислим на вашарење костију већ да једном за свагда будемо начисто колико је невине српске крви проливено само зато што је –

Мастиловић: Сарајево се боји истине о страдању Срба

1. фебруар 2021.

Историчар Драга Мастиловић рекао је да је Сарајево велико стратиште Срба и да достојанственим спомеником обиљежити и сачувати од заборава страдање српског цивилног становништва у граду који су стварали, градили, културно, научно и умјетнички подизали и на крају били сатрвени и у њему уништени – није само обавеза и дуг према страдалницима, већ и залог даљег опстанка и постојања Срба на овим просторима. Драга МастиловићФото: СРНА Реагујући на негодовања која већ стижу из Сарајева на иницијативу Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ да на Врацама, дијелу који припада Републици Српској, буде изграђен споменик у знак сјећања на страдале Србе, Мастиловић је рекао да се иза тога крије страх

Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића, осуђеног у монтираном процесу пред хрватским правосуђем (1): Све су изрежирали с циљем сатанизације мене, Српске и Срба

1. фебруар 2021.

Никада никога у животу нисам ударио, а камоли немоћну особу у логору, савјесно сам обављао своју дужност у логору за ратне заробљенике “Мањача” током тешких шест мјесеци 1992. године и потпуно сам невин човјек и пред Богом и пред људима. Овим ријечима своју исповијест за наш лист почиње пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекло хрватско правосуђе. – Нисам ништа чинио што је забрањено Женевском конвенцијом. Чинио сам све што сам био дужан и захваљујући томе многа недјела

Гидеон Грајф: Врхунац усташких злодела представљају концентрациони логори за децу

31. јануар 2021.

Логори у којима су деца изгладњивана до смрти типичан су усташки изум, који потврђује најмонструознији, непоновљив злочин, рекао Гидеон Грајф. Професор др Гидеон Грајф изјавио је да Јасеновац представљао „балкански Аушвиц“, те да су усташе, за разлику од Немаца, уживале у убијању. Израелски историчар је у својој студији набројао 57 начина на које су усташе убијале људе. „Уз поклич „За дом спремни“, усташе су своје жртве, пре свих Србе, давиле у Сави, тровале цијанидом, топиле у сапун, убијале чекићем, маљем, вешале их, чупале им гркљане, одсецале тестисе, вадиле им делове утробе, убијале труднице струјом… Дечије главе разбијали су о зидове“, навео је Грајф у интервјуу за Вечерње новости. Грајф истиче

Три критике „Даре“ на IMDB

30. јануар 2021.

Неки проницљиви филмски гледаоци могли би да одбаце филм „Дара из Јасеновца“ као курс у Холокаусту 101, филму који је можда прављен првенствено за 40% Американаца који никада нису чули за Холокауст и оне који би могли бити поштоваоци нацистичких логора за истребљење, као они који су покушали пуч у нашем главном граду (прим. нереди у Вашингтону 2021.). Међутим, филм Предрага Антонијевића јединствен јер приказује карактер концентрационих логора НДХ, земље коју су створили ултранационалистички, расистички, ксенофобични, антисемитски, антиромски, антисрпски припадници усташког режима. Оригинал: Reviewed for Shockya.com & BigAppleReviews.net linked from Rotten Tomatoes by: Harvey Karten Редитељ Антонијевић (рођен у Нишу, Србија, Југославија 1959.) чији је филм „ Breaking at the

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА