arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Линта: Србија да оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ у Београду

20. април 2026.

Залажем се да Србија оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ са сједиштем у Београду који треба да његује културу сјећања и систематски се бори против против негирања геноцида који је почињен над српским народом на подручју данашње Хрватске, БиХ и Срема за вријеме Другог свјетског рата. Посебно је важно да се покрене борба за међународно признање геноцида над Србима с циљем да што већи број држава и међународних организација у својим парламената донесу Резолуције којима се овај масовни, организовани и смишљени злочин уништења нашег народа проглашава геноцидом. Злогласна Независна Држава Хрватска је починила геноцид над Србима а хрватски народ није преузео одговорност, као што је то учинио њемачки

Бојанић: ДАН СЕЋАЊА ИЛИ ДАН ЗАБОРАВА…

20. април 2026.

ЦЕРЕМОНИЈЕ НИСУ ДОВОЉНЕ, АЛИ ЈЕСУ КОРИСНЕ ПОСЛЕ ДЕЦЕНИЈА ЋУТЊЕ Јуче, Република Српска обележила је Дан сећања на жртве усташког геноцида у систему логора Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина (а нигде нема речи СРБИ). Поставља се једно болно и суштинско питање: да ли се заиста сећамо или само формално обележавамо? Колко да изустимо и политички приграбимо неке поене. Ту нема искрене суштине, да је има Доња Градина би изгледала као Јад Вашем или нека локација у Србији која би била намењена том датуму и сећању на страдале Србе у НДХ. Добар пример имамо и музејску поставку и споменик у Старом Броду на Дрини… На обалама Саве, тамо где земља и

Сандра Благић: Душо моја, под црницом земљом, боли ли те ћутање?

20. април 2026.

Душо моја, праштај потомцима својим јер нисмо заслужили велике мученике као што сте ви. Душо моја, боли ли те неправда? Душо моја, под црницом земљом, боли ли те ћутање? Боли ли те умањивање броја покланих, недокланих, у Саву бачених мученичких душа? Боли ли те тишина у Доњој Градини? Или волиш што се чује само цвркут птица? Боли ли те што се окупимо само једном годишње да ти мученичку земљу цјеливамо? Да ли те боли што те спомињемо ријетко или скоро никако? Pијетко само пред изборе или кад се неки поени скупљају. Боли ли те кад видиш како твоје преживјеле логораше ставе у задње редове а ОНИ стоје, сједе у првим?А

Горан Давидовић: Опростите нам децо и молите Бога за нас…

19. април 2026.

Били су само деца. Српска деца. 22. април, Дан сећања… не могу написати званични назив, срамота ме је, јер назив је склепао неко ко не мисли добро Србима. Никад се не сме рећи на шта тачно сећање, ко је убијан, зашто, и од кога… То је релативизација злочина геноцида над Србима у НД Хрватској 1941-45. Опростите нам децо. Молите Бога за нас… А све нас треба да буде срамота што нисмо изградили културу сећања, и што дозвољавамо да нас идиоти праве будалама, да скрнаве ово мало сећања на српске жртве. Тако их поново убијају а нас спремају за неке нове овце за клање. Нисам желео али пошто неки изазивају да

Ђурђица Драгаш: ЗЕЛЕНА ГРАДИНА

19. април 2026.

И светли Градина, село јој у недрима озеленело. Светли Градина.Небом обасјана.Пева,песмом оплакана. Зелени се Градина.Под њом село израсло.Зелено село са кућама белим. Пред црквом се коло вије.Преплетене руке и кошуље беле.На трави зеленој израсла ружа.Црвена ко’ зора. Крај огњишта боси табани дечји.Румени образи и звекет кашика.Ко златна киша зелена. У крилу бакином дојенче спава.И светли кандило из мрког мрака.Са иконе сија копље Светог Ђорђаи мирише цвеће у венчићу изнад врата. Зелене се стада бела… тамо иза облака. И светли Градина,село јој у недрима озеленело.Зелени се Градина,крвљу озидана… Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Басташић: Да памтимо, да никад не заборавимо

18. април 2026.

На ову годишњицу пробоја јасеновачких логораша, конференција треба дати допринос, да многи који још не знају, сазнају каквом су страшном, тешко појмљивом злочину били подвргнути наши чланови породица, наши сународници. Да они који знају да се подсете. Да будемо памтише. У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ . Учесницима се као један од уводничара обратио и др Душан Басташић. 2015. године, Народна Скупштина Републике Српске, донела је Декларацију о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима. Као заинтересована страна, тада сам имао част да говорим посланицима Републике Српске уочи гласања. Нажалост морам поменути да

Милана Бабић говорила о геноциду над Србима у НДХ на конференцији у Ростову на Дону

18. април 2026.

У Ростову на Дону, по насловом „Без застарелости“ одржана је важна конференција посвећена Дану сјећања на жртве геноцида над совјетским народом, трагичном догађају који се званично обележава 19. априла. Овај је дан сјећања на бол и храброст милиона цивила које су нацисти и њихови сарадници истребили током Великог отаџбинског рата 1941-1945. Прије конференције, гости и учесници су могли да виде изложбу „Југ у пламену рата“ — јединствену поставку налаза са бојног поља које је прикупио покрет „Миус фронт“. Изложба је живо свједочанство историје и сјећања на те херојске године, она помаже очувању истине о нашој заједничкој историји. Догађај је окупио представнике руског Министарства спољних послова, руководиоце националних културних организација, представнике владе и

Милоје Пршић: Време је да се дозовемо памети и да се пробудимо

18. април 2026.

Позвали ме да поразговарамо о новој војсци, да уведемо војску. Ја сам рекао, то је толико тема, актуелна, ажурна. Већ колико сутра морате да уведете војску, јер држава је веома угрожена. У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ . Учесницима се обратио и професор др Милоје Пршић. Док сам седео поред Василија Крестића мог професора иначе, имао сам прилику да му шапнем да су нам разбили код, да више не знамо ко смо и да не умемо да се снађемо нити умемо да делујемо и да бранимо наше интересе. Ово је крајњи моменат да се

Адвокатска канцеларија Радић: Одбачена кривична пријава Јеврејске општине Земун против Душана Басташића

17. април 2026.

Треће основно јавно тужилаштво и Више јавно тужилаштво у Београду закључили да се у радњама пријављеног председника Удружења Јадовно 1941, не стичу елементи било ког кривичног дела. Након спроведених поступака, Треће основно јавно тужилаштво у Београду и Више јавно тужилаштво у Београду закључили су да се у радњама пријављеног др Душана Басташића, председника Удружења Јадовно 1941, не стичу елементи из кривичних дела 314, 354, 387 или било ког кривичног дела Наиме, у Кривичној пријави Јеврејске општине Земун поднетој 4. јуна 2025. године, наведено је да је одржавањем парастоса 10. маја 2025. „оскрнављено Јеврејско гробље у Земуну” и да су дубоко повређена „верска осећања Јевреја из Земуна”. Ти наводи оспорени су

КЊИГА „СРБОЦИД ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941–1945”: НАЈВЕЋЕ СТРАДАЊЕ СРБА У ИСТОРИЈИ

17. април 2026.

У Библиотеци града Београда представљена је књига „Србоцид Хрватске државе 1941–1945” Владимира Умељића, у издању новосадског „Прометеја”, а у разговору су поред аутора учествовали и издавач Зоран Колунџија и др Софија Божић, рецензент издања. По речима издавача Зорана Колунџије, ова књига заснована је искључиво на чињеницама, а представљена је 9. априла, на дан када се обележава годишњица стварања Независне Државе Хрватске. Доктор Владимир Умељић широј јавности познат је управо по радовима о страдању Срба у НДХ, теми која је, поред Косовског боја и српске голготе преласка преко Албаније у Великом рату, уткана у идентитет нашег народа. Из ауторовог интересовања за тему геноцида проистекла је и ова књига, која се састоји

Промоција књиге, Огњена Марија ливањска

Најава за 23. април, Нови Сад: Представљање књиге „Огњена Марија ливањска“

16. април 2026.

Дан пробоја и ослобађање преосталих јасеновачких логораша захтева од нас да, на кратко, заборавимо дневне обавезе и присетимо се геноцндонг страдања Срба у Независној Држави Хрватској. Поштујући српске жртве, удружења „Огњена Марија Ливањска“, Београд и „Обилић 1912-1918“, Нови Сад, организују представљање књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“. Књиге, записа потресних сведочења чудом преживелих у вучијем времену на стратиштима Ливна и околине, која никога не оставља равнодушним. Позивамо вас да заједно одамо поштовање страдалницима, пригодним програмом и својеврсним историјским часом, у четвртак, 23. април 2026. у 19. сати у сали Историјског архива града Новог Сада, ул.Филипа Вишњића 2а. Свакако вас очекујемо! Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска

Милош Ковић: Никад више! 

15. април 2026.

Дакле, никада више нећете ставити руке на нашу децу, онако као што се десило `41. године и онако као што се догодило `95 године. У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ . Учесницима се обратио и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Милош Ковић. Следи транскрипт његовог излагања. Поштоване даме, уважена господо. Последњи пут сам крочио ово здање пре готово 10 година. Тада је Демократска странка Србије коју је тада водила др Санда Рашковић Ивић, покренула иницијативу да Скупштина усвоји Резолуцију о геноциду у Независној држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима. Та резолуција

У ПЕТАК ПРЕМИЈЕРА ЛАЈШИЋЕВОГ ФИЛМА „ПОСЉЕДЊИ СВЈЕДОК“

15. април 2026.

У сусрет обиљежавању Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доња Градина, у Бањалуци ће 17. априла премијерно бити приказан документарни филм „Посљедњи свједок“, аутора Недељка Лајшића. Пише: Драган Стојнић Овај потресни документарац, настао у продукцији Уна филм, доноси личну и дубоко емотивну причу Јелене Бухач Радојчић, жене чије је д‌јетињство обиљежено страдањем у логору Стара Градишка. Њена судбина послужила је и као инспирација за играни филм Дара из Јасеновца, а посебно мјесто у њеном животу има и чињеница да је била међу д‌јецом коју је из логора спасила Диана Будисављевић. Филм је сниман на аутентичним локацијама страдања, гд‌је се Јелена, након

Бурсаћ Владимир: Предрасуда о страдању Срба по расном основу у НДХ је замена теза

14. април 2026.

Противник те тврдње стално потеже, а многи људи мислећи да раде за свој народ, понављају нешто што никада није доказано нити утврђено, суштински бранећи противника. Противник на тај начин конзервира стање у нашем друштву. Као национална институција са одговорношћу да разуме и другима објасни шта се догодило током Другог светског рата на просторима окупиране Југославије, Музеј жртава геноцида из Београда има обавезу да у своме раду као и у саопштавању резултата истраживања, употребљава научну методологију. Научна заједница мора бити оруђе, канал и прозор кроз који ће се објављивати резултати истраживања, сведочења, докази о ономе што се заиста догодило. Научна заједница поседује монопол над научном методологијом, и то је чињеница коју

Путин потписао закон о кажњавању за негирање геноцида почињеног над совјетским народом

14. април 2026.

Путин је потписао измене у Кривичном закону, које предвиђају кажњавање за негирање геноцида над совјетским народом. За прекршиоце је запрећена казна до 5 година затвора. Председник Русије Владимир Путин је потписао закон који предвиђа измену чл. 354.1 Кривичног законика (рехабилитација нацизма), који прописује кажњавање за негирање чињенице о геноциду над совјетским народом у периоду Великог отаџбинског рата (тј. Другог светског рата). Документ је објављен званичном сајту за објављивање прописа. Закон доноси измене у чл. 354.1 и чл. 234.4. Кривичног закона. Према изменама чл. 354.1, прекршилац који негира или одобрава геноцид над совјетским народом може бити кажњен затвором до три године. Прекршилац такође, по одлуци суда, може бити осуђен на принудни

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА