У Хрватској постоји организована кампања ревизије догађаја из Другог свјетског рата и од клера и од државе, што је потпуно другачија ситуација него у Србији која пуно помаже ревитализацију Јеврејске заједнице, речено је на конференцији за новинаре новоизабраног руководства Савеза јеврејских општина Србије. Предсједник Јеврејске општине Београд Данило Медић подсјетио је да се држава Србија јасно изразила да предсједник квислиншке владе Милан Недић не може бити рехабилитован, а да се спорадични инциденти, попут текста о „квислингу Димитрију Љотићу у `Политикином забавнику` могу подвести под шарлатанство уредника или аутора текста“. Са друге стране, како је истакао Медић, у Хрватској се дешавају организоване промоције књига које финансирају државна министарства и која, дио

Комеморацијом и поменом данас је у Новом Саду обиљежено 77 година од злогласне Новосадске рације, злочиначке војне акције мађарске фашистичке окупаторске војске у Другом савјетском рату у којој су на најбруталнији начин убијани и под лед Дунава бацани недужни Срби, Јевреји и Роми. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је, обраћајући се окупљенима на новосадском Кеју жртава рације код споменика „Породица“, да је свијет научио лекцију послије крвавог пира побјешњелих фашиста током Новосадске ррације. „Свет је научио да никад више не сме да се дозволи да милиони невиних страдају, да би се схватило да право на живот заслужују сви. И, зато борба против тог највећег зла, борба против фашизма, никад

Позив свим грађанима Србије да се придруже ГРАЂАНСКОМ СЕЋАЊУ НА 77. ГОДИШЊИЦУ ЈАНУАРСКЕ „РАЦИЈЕ“ 1942 Среда, 23. јануар 2019. У 16.00 часова кренућемо од Соколског дома на Штранд под геслом „Уједињени у сећању с обе стране Дунава!“ Гесло је и подсетник на 100-годишњицу уједињења наше нације, које је у Новом Саду у дело спровео доктор Игњат Павлас, председник Велике Народне скупштине, Жртва Рације! На Штранду (око 16.30 часова), на реци ћемо чути имена идентификованих мајки до 50 година старости, које су убијене у тој нечовечној „Рацији“ у Новом Саду 1942. Аутор: Горан Бујић Извор: СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ