Aleksandar Lazić: Ini potpisnik Mišini na pismo ili Samo vi, direktore, radite svoj naučni posao

Povodom teksta Veljka Đurića Mišine

„Akademiku Krestiću i inim 51 potpisniku Apela za odbranu novomučenika jasenovačkih“

Odgovor direktora Muzeja žrtava genocida, g. Veljka Đurića Mišine, na „Apel SPC za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih“, kako mu i sam naslov kaže, prvenstveno se bavi akademikom Vasilijem Krestićem („Sećaću se i uloge Vasilija Đ. Krestića u sastavljanju ovog najnovijeg – nekakvog pisanija naslovljenog sa Apel SPC za odbranu svetih srpskih novomučenika jasenovačkih…“). Na početku da kažem, citirajući jednog od potpisnika Apela i parafrazirajući poznatu srpsku izreku – potpisao bih Apel za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih da je umesto akademika Krestića inicijator bio i „crni Rom“!

Kao ini potpisnik (izraz je V. Đ. Mišine) potpisao sam i obrazloženje „Protiv revizije broja žrtava – zašto smo potpisali jedan apel“ (zajedno sa Z. Čvorovićem i V. Dimitrijevićem); tu sam prvenstvo imao u vidu da sa „prljavom vodom ne izbacimo i dete“, to jest da se oštrica kritike usmeri protiv „majstermajnda“ čitave operacije a ne protiv, voljnog ili nevoljnog, neposrednog izvršioca V. Đ. Mišine. Ali i avaj!, dr Mišina to odvajanje od onog za koga sam ubeđen da vuče konce nije prihvatio „sportski“ – u odgovoru on za svog Šefa ne potura samo nogu nego, rekao bih, i glavu.

Da napravim jednu analogiju a da ostanem u temi: liči ovo na onu „mešovitu“ Komisiju o kanonizaciji Alojzija Stepinca, gde predstavnici „crkve u Hrvata“ hoće da se pokažu da su baš takvi – da zločinca kanonizuju, a naši ih predstavnici brane same od sebe i kao da im govore „jeste li sumasišavši da zločinca beatifikujete“. I još: „Bolji ste vi, valjda, od toga da vam Stepinac bude svetac!“. A ne, braća-razbraća Hrvati kažu MI HOĆEMO DA BUDEMO UPRAVO TO: da nam baš takav Stepinac bude svetac. Tako sam i ja od Veljka Đurića Mišine želeo da napravim Šefovu žrtvu – jer sam iskreno verovao da on to i jeste! Međutim, V. Đ. Mišina u svom odgovoru potencira da je odani Šefov vojnik. Dobro, prema svecu i tropar, a i svako svome jatu leti. Makar sad nema dileme kojem jatu pripada direktor Muzeja žrtava genocida.

Veljko Đurić piše: „Nema potrebe da branim vladiku Jovana, želim da upitam svih 52 potpisnika: Kada ste poslednji put bili u Jasenovcu i da li znate nešto o tamošnjem manastiru?“ To je argument iste težine „većina Srba nije nikad bila na Kosovu i Metohiji, zato treba da ga izdamo i prodamo“. Uzgred budi rečeno, pouzdano znam da je jedan od potpisnika Apela bio na tom strašnom mestu i to – gle čuda! – baš sa onim koji će mnogo godina kasnije postati episkop slavonski.

Na kraju g. Mišina piše:  „Ne napadajte neargumentovano mene jer ću za sobom ostaviti naslednike i solidnu bibliografiju radova…“ Doista je lepo što će direktor Muzeja žrtava genocida ostaviti bi(bli)ografiju, još lepše da će taj rad nastaviti „neki novi klinci“, ali doći će i onaj trenutak Istine kada ćemo svi morati da položimo račune. Da parafraziram film „Ostrvo“ – neće biti strašno umreti, biće strašno naći se licem u lice (na primer) sa Svetim Vukašinom Jasenovačkim i odgovoriti mu na pitanje „gde si bio i šta si radio“.

Posle svega napisanog: Gospodin Mišina voli anegdotalni pristup i sećanja, pa da ubacim i ja jedno. Reč je o (pret)projekciji prvog dela filma dr Veljka Đurića Mišine o logoru Sajmište, pod naslovom „Judenlager Semlin“ („Jevrejski logor Zemun“). Posle projekcije, koja se inače održavala u Domu Vojske Srbije – da ne kažem u „Domu JNA“ – iz poslednjeg reda javlja se oficir i zamera autoru što je, kolokvijalno rečeno, ocrnio Titovu Jugoslaviju. Dr Mišina nešto odgovara, ja se javljam za reč, u funkciji prevodioca šta je srpski – ili Titov? – oficir ՚teo da kaže: „Gospodin oficir vam zamera što je film previše srpski. A pravi Srbi, gospodine Mišina, mogli bi da vam zamere što je film previše jevrejski.“ Autor mi lakonski odgovara: „Ne brini(te) ništa!“ Izgleda da je razloga za brigu ipak bilo.

Autor je potpisnik Apela SPC za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih