Akademik S. Živanović: Ep. slavonski Jovan Ćulibrk stalno umanjuje broj žrtava u Jasenovcu

Episkop slavonski Jovan Ćulibrk, zagrebački đak, koga paća vlada Republike Hrvatske, stalno se trudi da umanji broj žrtava koje su pobili Hrvati i muslimani u Jasenovcu i Donjoj Gradini, stratištu na bosanskoj strani reke Save.

On ne poseduje nikakve dokaze za svoje tvrdnje, pošto nikada nije iskopavao masovne grobnice žrtava hrvatskog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima, nije lično posmatrao leševe iz Jasenovca koji su godinama plovili Savom i Dunavom itd. Oslanja se na radove savremenih hrvatskih „istoričara“ koji pokušavaju da umanje broj žrtava i da proglase koncentracioni logor u Jasenovcu za „radni logor“.

Ćulibrk je boravio preko 10 godina u Izraelu, gde je radio svoj magistarski rad, za koji je prosečnom studentu potrebno 1 do 2 godine da ga ga uradi. On potpuno ignoriše radove stručnjaka iz Jad Vašem muzeja u Jerusalimu i radove brojnih muzeja holokausta u Izraelu.

Nažalost, on se nametnuo SPC i vladi Srbije kao „stručnjak“ za holokaust, pa je tako postao episkop SPC, predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida u Beogradu, rukovodilac projekta logora Staro Sajmište u Zemunu itd. Sada se sprema da u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu održi predavanje o smanjenom broju žrtava u Jasenovcu.

Skup u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, 21. oktobra ove godine, organizuje Muzej žrtava genocida iz Beograda čiji je direktor Veljko Đurić Mišina, koji mora da sluša episkopa Ćulibrka koji je predsednik Upravnog odbora Muzeja.

Inače, Veljko Đurić Mišina je istoričar koji nikada nije iskopavao masovne grobnice žrtava u Jasenovcu, nije gledao leševe kako plove Savom i Dunavom, a kao istoričar bira i objavljuje ona dokumenta koja potkrepljuju njegove tvrdnje. On potpuno ignoriše nalaze statističara, oficira i obaveštajaca iz Slovenije, Nemačke, Italije i Hrvatske ukoliko su u suprotnosti sa njegovim mišljenjem. Poznato je da Nemački obaveštajci i oficiri koji su pisali svoje izveštaje Hitleru i svojim pretpostavljenima nikada nisu lagali.

U jednom periodu je protok reke Save kod Beograda bio toliko zagušen leševima da su Nemci morali minama da razbijaju nagomilane leševe, a smrad od raspadnutih leševa se širio celim Beogradom. Ja se toga dobro sećam.

Đurić Mišina se oslanja na neuspelu anketu koju je čak i tadašnja komunistička vlada Jugoslavije odbacila kao nepotpunu i neistinitu. Zato pokušava da prikaže da je broj žrtava u Jasenovcu bio daleko manji.

Sve ovakve tvrdnje su sasvim u suprotnosti politici države Srbije koja se bori protiv pokušaja Republike Hrvatske da umanji mbroj žrtava u Jasenovcu, da Jasenovac proglasi za „radni logor“ u kome su navodno komunisti ubijali Hrvate, da proglasi Srbe za fašiste i sl.

Leševi žrtava koje su Hrvati i muslimani pobili u Jasenovcu i u stratištu u Donjoj Gradini, na bosnaskoj strani reke Save nošeni su vodama Save i Dunava tokom više godina. Ja sam lično posmatrao te leševe.

U jednom periodu je protok reke Save kod Beograda bio toliko zagušen leševima da su Nemci morali minama da razbijaju nagomilane leševe, a smrad od raspadnutih leševa se širio celim Beogradom. Ja se toga dobro sećam.

Takođe se sećam da je Crveni Krst Srbije delio sapun napravljen od skuvanih leševa, jer su Hrvati kuvali leševe Srba da bi pravili sapun. Kazani za kuvanje leševa Srba i sada se mogu videti u Donjoj Gradini. Kada su žene saznale da je taj sapun napravljen od ljudske masti, niko više nije hteo da uzima taj sapun.

Mene čudi da je Narodna biblioteka Srbije u Beogradu pristala da se u njenim prostorijama održi skup najavljen za 21 oktobar. Svaki pokušaj da se umanji broj žrtava pobijenih u Jasenovcu i u Donjoj Gradini mora biti bezuspešan.

Ja sam lično iskopavao masovne grobnice u Jasenovcu i u Donjoj Gradini još 1964. godine. Mene je za rad u Jasenovcu i u Donoj Gradini pripremao profesor sudske medicine Sveučilišta u Zagrebu Dr. Ante Premer. On je kao protivnik Pavelića i njegove politike bio zatočen u Jasenovcu, pa je očima stručnjaka posmatrao sve zločine. Njega su primoravali da vadi leševe žrtava iz masovnih grobnica i da ih spaljuje da bi se umanjio trag zločina koji su počinili Hrvati u Jasenovcu. Kada su borci Narodno-oslobodilačke vojske ušli u logor u Jasenovcu, zatekli su preko dva vagona pepela od spaljenih leševa.

Ja znam da niko nikada neće moći da tačno popiše sve žrtve hrvatskog genocida protiv Srba, Jevreja i Roma, jer ne znamo koliko je leševa bačeno u reku Savu, koliko je leševa sahranjeno na lokalnim grobljima kao NN osobe, ne znamo koliko je živih i mrtvih osoba spaljeno u Pićilijevom krematorijumu, koliko je ljudi skuvano u kazanima za pravljenje sapuna, koliko je nerođene dece izvađeno iz utroba majki, koliko je ukopano u nasipe duž Save, koliko je potopljeno u jezeru kod sadašnjeg spomenika, koliko je pomrlo od gladi, zime, infekcija, itd.

Svaki pokušaj da se umanji broj žrtava pobijenih u Jasenovcu i u Donjoj Gradini mora biti bezuspešan.

Mene čudi da je Narodna biblioteka Srbije u Beogradu pristala da se u njenim prostorijama održi skup najavljen za 21 oktobar. Ovaj skup je potpuno u suprotnosti sa onim što je rekao Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći u Drvaru. Niko ne može da smanjuje broj žrtava i da proglašava Srbe za fašiste, kada se zna da su se Srbi uvek borili protiv fašizma.

Akademik prof. dr Srboljub Živanović,

Predsednik Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu,

London, Velika Britanija

Vezane vijesti:

Dr Srboljub Živanović: SPC tone zbog postupaka pojedinih …

Prof. dr S. Živanović: Da li ep. Ćulibrk pokušava da opravda …

O tačnosti podataka Muzeja žrtava genocida o žrtvama Jasenovca