Тесла каквог не знамо (9): Људима застајао дах

Подсетићемо и на све беспоштеднији „рат струја“ вођен у Америци у којем се већ нису ни бирала средства. Ишло се чак дотле да се тврдило да су „смртоносне“ Теслине струје најподесније управо за електричну столицу.

У то време, наиме, електрична столица као средство за егзекуције на смрт осуђених у све већем броју америчких држава почела је да улази у затворе и да се увелико примењује.
Међутим, изложба у Чикагу била је потпуни тријумф како Теслиних струја и његов лични, као и Вестингхаусове компаније.

Изложба у Чикагу у знаку електрицитета

Пресудно је било то да је Вестингхаусово електричарско друштво победило у надметању с конкуренцијом – стекавши право да обезбеди осветљавање великог, светског сајма.
Све је било у знаку електрицитета, погонске снаге која је тек имала да прокрчи себи пут у 20. веку.

Ову историјску изложбу у Чикагу посетио је сваки трећи Американац, или, тачније, њих око 25 милиона.
Посебно поглавље на сајму био је – како пише академик Александар Маринчић – сектор у којем је Тесла представио читав низ експеримената. Лично Тесла је то у Чикагу учинио први пут пред најширом јавности:

„Тесла је припремио експерименте из подручја струја ниских фреквенција, разних мотора, изводио експерименте са металним јајетом које обрће обртно магнетно поље, пуштао у погон своје генераторе струја високих фреквенција, изводио експерименте од којих је људима застајао дах кад би се излагао милионском напону, струјом која пролази кроз његово тело топио је жице, палио сијалице, гасне цеви, покретао моторе.“

Тесла заслужио назив „оца радиотехнике“

Поред свих великих успеха које је Тесла остварио 1893. године, један као да је био запостављен. Реч је о његовим открићима у радиотехници која су некако остала у сенци проналазака у електротехници.

О томе је деценију-две касније стручно и поштено писао један од највећих стручњака за ову област др Остин:

„Никола Тесла је у своме предавању пред Франклиновим институтом у Филаделфији фебруара 1893. године објавио систем бежичне телеграфије и читав низ апарата и проналазака за овај систем, и то представља на пољу радиотехнике веће савршенство него све оно што је у радиотехници до 1910. године постигнуто.

Он је у томе предавању приказао своје генераторе високе учесталости, принцип резонанција код отпремника и пријемника и употребио антену и земљу за пренос и пријем електричних таласа, и тиме заслужио назив оца радиотехнике.“

Генератори за погон тачних часовника

„У августу (те 1893, године чикашке изложбе) Тесла је пред Конгресом електричара одржао предавање и приказао експерименте са својим електричним и механичким осцилатором.
Били су то генератори са врло стабилним фреквенцијама, које је Тесла наменио за погон тачних часовника.
На Конгресу је говорио и Томас Комерфорд Мартин, који је следеће године написао прву књигу о Теслиним радовима на пољу електротехнике. Конгресу су присуствовали професори Хелмхолц и Пупин“, пише академик Маринчић.

Лабораторија као светска радио-станица

Никола Тесла је почетком 20. века подгао своју чувену лабораторију на Лонг Ајленду, у држави Њујорк, и планирао да је претвори у светску радио-станицу. И то је постигао.

Али, догодило се да је италијански физичар Гуљелмо Маркони 1909. године Нобелову награду за област радиотехмике и прославио се као онај који је пронашао радио.

Ни до данас није довољно познато колико је велика неправда која је тиме учињена Николи Тесли. Да се та неправда исправи, током протеклих деценија није се постарала, нити покушала, ниједна научна установа.

Улогу оних који су затајили, оних којима је то била прва дужност, у интересу науке, одиграо је Врховни суд Сједињених Америчких Држава. Својом одлуком од 21. јуна 1943. године поништио је Марконијев патент бр. 763, 772.

А зашто је „оборен“ Марконијев уређај

Енциклопедија британика педантно бележи да „рад Гуљелма Марконија на развоју краткоталасне бежичне комуникације представља основу готово целокупног модерног радио емитовања“, а готово стидљиво да је његов „можда најпознатији уређај… касније оборен“, али не и зашто.
Маркони (1874-1937), по професији лекар, јесте био проналазач који је, између осталог, први у историји послао сигнал из Енглеске преко Атлантика.
Иако је домовину напустио 1896, да би радио у Енглеској, Италија му се одужила титулом маркиза и избором, 1939, за председника Краљевске академије.

Тесла, а не Маркони, законити „отац радија“

Био је то исти онај патент на основу којег му је признато проналазаштво радија и због чега му је онда и додељена Нобелова награда. У судском образложењу писало је да су принципи изнети у овом патенту већ познати из радова Тесле, Стона и Лоџа.

Али, нажалост, ни Маркони, а ни Тесла, нису тада више били међу живима.

Тако је изостала чак и морална сатисфакција. И мада је неправда отклоњена после толико времена једном неопозивом судском одлуком, ни до данас не стоји уз Теслино име да је заправо он, а не Маркони, законити „отац радија“.

Од уживања сестри је „час плакати час пјевати“

Сестра Марица понајбоље осећа оно што се догађа њеном славном брату чак и само на основу новинских текстова:
„Читали смо о теби у неком новом далматинском листу ‘Дубровник’, па богами ја колико уживам толико исто се и бојим да би могао од великог напора телесно подлећи…
Не знам дакле ништа друго у овој својој нервозности (хипер) штоно ти рече – него час од уживања плакати час пјевати.“

(Наставља се)

Аутор: Б. Поточан

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама

Тесла каквог не знамо (2): У „обећаној земљи“ Америци

Тесла каквог не знамо (3): Судбоносно познанство

Тесла каквог не знамо (4): На изложби у Паризу

Тесла каквог не знамо (5): „Рат струја“ против Тесле

Тесла каквог не знамо (6): Молбе и захтеви од родбине

Тесла каквог не знамо (7): Мајка дочекала јединца

Тесла каквог не знамо (8): Мотор за Нијагарине водопаде

Тесла каквог не знамо (10): Глас му се једва чује

Тесла каквог не знамо (11): Највећи догађај у историји технике

Тесла каквог не знамо (12): Лабораторија нестала у пожару

Тесла каквог не знамо (13): У невољи притекли пријатељи

Тесла каквог не знамо (14): Први из класе робота

Тесла каквог не знамо (15): Грандиозни експерименти

Тесла каквог не знамо (16): Век испред свог времена

Тесла каквог не знамо (17): Геније најавио и мобилни

Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века