Тесла каквог не знамо (2): У „обећаној земљи“ Америци

Одлука да се из Европе отисне у Америку за Николу Теслу је, вероватно, била пресудна. То се догодило 1884. године када је имао само двадесет и осам година.

За собом је већ имао дуге године учења на Високој техничкој школи у Грацу и на Универзитету у Прагу, а затим и не мало радно искуство на пословима у Едисоновом континенталном друштву у Паризу. Много је постигао, али је у Америку стигао са много неостварених идеја, с једном добром препоруком и – готово без новца.

На првом кораку ка обећаној земљи, после искрцавања са брода у Њујорку, и Тесла је морао проћи кроз историјски Иммигратион Оффице, Усељенички уред, који је био обавезна улазна станица за сваког странца који стиже у Америку – наводи инжењер Војислав Поповић у књизи о Николи Тесли.

Одушевљен Едисоном

Већ сутрадан по приспећу, Тесла је поранио да би што пре стигао до Пете авеније, у којој се налазила Едисонова компанија.

– Сусрет са Едисоном – сећао се Тесла доцније – био је велики догађај у моме животу. Био сам задивљен овим великим човеком, који је без повољних прилика у младости и без научне спреме успео да учини тако много.

Ја сам научио неких десетак језика, бавио се много књижевношћу и уметношћу, и проводио своје најбоље године у библиотекама читајући све што ми је пало у руке од Њутнових „Принципа“ па до романа Пола де Кока, и осећао сам да је већи део мог живота био улудо страћен.

Обавезан усељенички 

„атест“

Усељенички уред има особиту важност за просперитет Сједињених Држава, јер је кроз ову установу могло проћи само оно што је здраво и способно да привређује – за себе и за друге, било памећу било снагом.

Сусрет великана

Кад је стигао до Томаса Алве Едисона, који је био десет година старији и већ је стекао и славу и богатство, Американац је морао бити не мало изненађен док је читао препоруку коју је за Теслу написао чувени Бачелор:

„Познајем два велика човека. Један сте Ви, а други је овај млади човек кога Вам препоручујем.“

Тесла је био примљен. За кратко време Едисон је морао да примети:

„Имао сам многе асистенте који су радили врло много, али ви носите рекорд“ – рекао је Тесли.

И заиста, Тесла је свакога дана, без изузетка, радио од десет и по часова пре подне до пет изјутра.

Поред редовног рада успео је да за то време пројектује и конструише 24 разна типа стандардизованих машина.

Захваљујући томе учинио је огромну уштеду компанији. Због те чињенице главни директор му је обећао награду од 50.000 долара.

Али, рекао, па порекао.

Тако је Тесла, већ своје прве године боравка у Америци упознао тобожњи амерички специфичан смисао за хумор.

Аутор: Б. Поточан

Извор: Новости онлине

Везане вијести:

Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама

Тесла каквог не знамо (3): Судбоносно познанство

Тесла каквог не знамо (4): На изложби у Паризу

Тесла каквог не знамо (5): „Рат струја“ против Тесле

Тесла каквог не знамо (6): Молбе и захтеви од родбине

Тесла каквог не знамо (7): Мајка дочекала јединца

Тесла каквог не знамо (8): Мотор за Нијагарине водопаде

Тесла каквог не знамо (9): Људима застајао дах

Тесла каквог не знамо (10): Глас му се једва чује

Тесла каквог не знамо (11): Највећи догађај у историји технике

Тесла каквог не знамо (12): Лабораторија нестала у пожару

Тесла каквог не знамо (13): У невољи притекли пријатељи

Тесла каквог не знамо (14): Први из класе робота

Тесла каквог не знамо (15): Грандиозни експерименти

Тесла каквог не знамо (16): Век испред свог времена

Тесла каквог не знамо (17): Геније најавио и мобилни

Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века