Ко ће ако не ми, прислужити свијеће Милици, Јелени, Петру, Илији, Јовану, Стоји, Остоји?

Десета година за редом на Велебиту.

Знате за ту чувену планину препуну цвијећа, животиња, шуме? Национални парк са бициклистичким и планинарским стазама.

Пише: Сандра Благић

Е, баш та планина у својој утроби скрива кости преко 40.000 душа. Од тих 40.000 душа 38.000 је православних Срба који су поклани!

Поклани, заклани, убијени маљем, каменом, мотком гурнути у неку од јама.

Само, јер су били друге вјере. Вјере православне!

Превише јама, превише смрти.

Никад као ове године нисам осјетила терет на души. Сваки пут када ходим мученичком Јадовничком стазом, ходим као по облацима.

Ове године, спустио се терет на душу па тишти, притишће, не да ми да дишем. Најрадије бих вриштала, дозивала…

Стаза којом су Хрвати – усташе вукли наше мученике, никад дужа, никад тежа.

Да ли ме то прадједови искушавају? Мисле ли да ћу одустати и када други одустану?

Да ћу их заборавити као што други заборављају?

Тешко је нама Јадовничанима јер боримо се свим силамa против заборава. Ходимо трновитом стазом, али нисмо сами.

Господ је уз нас!

Нећемо дозволити да нас застрашите Ви који сте у фотељама! Џаба вам све то! Како вас није страх Бога?

Ви који бисте требали радити свој, овај „посао“, подржавати нас и штитити, ви радите против нас!

Није вам успјело, нисте могли застрашити све оне ходочаснике из Србије, Републике Српске, Словеније!

Наша браћа у Христу су уз нас и увијек ће бити! Јадовничани су уз помоћ два добра човјека, добротвора, обновили и поставили спомен плочy за девет Срба, који су били интелектуална српска елита из Сремских Карловаца. Нико од директних потомака није учествовао у томе а камоли дошао нс освештање спомен плоче током служења парастоса.

Питам се зашто је то тако?!

Јесмо ли заборавили или нас више није брига? Шта нам се то дешава кад, као народ, заборављамо своје рођене?

Шта је са оним пострадалим православим Србима који више немају живих потомака? Чија су огњишта угашена!

Ко ће њима запалити свијећу?

Ко ће запалити свијеће Милици, Јелени, Петру, Илији, Јовану, Стоји, Остоји?

Народе мој, уразуми се!

Нико нас неће поштовати ако ми не поштујемо своје!

Нема ништа дивније, него видјети Божије стадо у Медку испред манастира Усековања главе Св. Јована крститеља док звоне манастирска звона.

Док је православних Срба чуће се умилна звона у селу Медак.

Браћо и сестре, догодине у највећем броју у … Шушњару, Пребиловцима Крушчици код Витеза, Гаравицама, Јадовну, Јасеновцу, Млаки, Доњој Градини, Јастребарском, Старом Броду, Великом Паланчишту, Старој Градишци, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама, Сиску, Цапрагу, Доњим Рујанима, мученичким храмовима у Садиловцу, Глини, Трибањ Шибуљини и на Коларићу, Слани на острву Пагу, Метајни, Смрикама код Травника, Ступачинову, Госпићу и многим другим стратиштима.

Аутор је секретар УГ Јадовно 1941.

Од истог аутора:

Нико као ми Срби!

Сандра Благић: Ми потомци жртава, требамо савити главе до земље и тражити опрост

Сандра Благић: Часни крст на Динари

Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате

Сандра Благић: Дан када се Велебит тресао

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена

Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав …

Сандра Благић: Тамо гдје ме језа не обузме од страха, већ од …

Сандра Благић: Истина нам на крају једино и остаје, зар не …

Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у …

Сандра Благић: Још једно стратиште православних Срба …

Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.

Сандра Благић: На Шушњару